jodorovski je jedan od poslednjih predstavnika vrste u izumiranju, izrazito old-school sorte fanatika i 100% posvećenika koji su imali kolko-tolko sreće da sazreju i zenit dostignu u svetu u kome su njihova ludila, uz umerenu dozu tvrdoglavosti i fanatizma, mogla da se ostvare u neokrnjenom, čak velelepnom obliku. danas su pravila igre skroz naskroz promenjena, i za ludilo tog opsega više nema mesta niti šanse.
naravno, može neko da bude baš mnogo uporan pa da namakne stotinu iljada evra, kao PORNO mladen, ili da se kocka na samog sebe sa sopstvenih par stotina iljadarki, kao SRPSKOFILMofili, ali to je maximum. niko ti danas neće dati milione da se igraš s njima i da praviš skupe, epske, a ludački osobene filmove kakvih je 1970ih nastajalo po tuce svake godine. prošlo je vreme kad je hercog išo sa onom grdnom expedicijom u džungle amazona da pravi AGIREA, danas može da se zajebava samo u low-budget areni sa nikom kejdžom; prošlo je vreme kad su manijaci poput fridkina mogli da prave blokbastere sa devojčicama koje si nabijaju raspeća u međunožje: u današnjim blokbasterima devojčice se vlaže u čednim snovima o goth-vamp momčićima ili čarobnjacima sa đozlucima; prošlo je, takođe, vreme, kad je isti taj fridkin mogo da pravi 'promašaje' poput CRUISINGA ili SORCERERA (danas je svakome ko ima trun ukusa jasno da je potonji jedan od 10ak najboljih filmova najbolje decenije u istoriji filma, ali ko je to video ONDA, kad su ga svi popljuvali?!)?! pa ti 'promašaji' su čak i u svojim najslabijim, najmanje inspirisanim momentima žešći, mudovitiji, bolji od većine 'uspeha' iz poslednjih 15-20 godina u svetskom 'filmu'. eeeej, zamislite samo s kojim je parama jedan tarkovski baratao na SOLARISU i STALKERU? il kopola na APOKALIPSI SAD?
...ali odoh previše u digresiju. samo oću reći da je to vreme 'my way or the highway' filmmejkinga praktično uništeno, ili svedeno na low-budget i direct-to-dvd arenu (gde, takođe, danas operišu pretežno nekakvi kastrati, slepci, pičkice, misguided idioti čiji je najveći domet da prave drugorazredne omaže i ejpovanja i reimaginisanja onih mudovitih ludila iz 1970ih).
a ovo sve govorim da bih skicirao zašto poštujem i obožavam jodorovskog: iako nijedan njegov film od mene nema čistu peticu, nijedan od glavnih mu četiri komada nije ni mnogo daleko od nje. konkretno: FANDO & LIS = 3+; EL TOPO = 4; HOLY MOUNTAIN = 4+; SANTA SANGRE = 5- (zapazi pattern: svaki naredni je sve bolji! jer jodo zaista svakog dana u svakom pogledu sve više napreduje!)
jodo u sebi oličava taj duh maverika, autsajdera, apsolutiste, vizionara, svete lude, džokera, trixtera, mudovitog genija koga živo zabole za bilo koga, a naročito za rulju i njen neukus, za 'autoritete', za vlast, za moć, pare, slavu i ostala govna oko kojih se sitne dušice-mušice lepe. he he, videćete za koji dan kad okačim intervju koji sam s njim napravio, kaže u njemu: dali mu u čileu nekakvu medalju, a on kad došo kući (u pariz, gde je pobego od čileanaca i mexikanaca koji su teli da ga UBIJU zbog njegovih filmova 20 godina ranije), okačio je – u svom klozetu.
to je moj čovek.
isto ko barouz, recimo – koga su prvo teli da zabranjuju i cenzurišu i apse, a posle mu davali medalje i titule, a on kaže: 'nisam ih jebavao onda kad su me pljuvali, a ne jebavam ih ni sada kad me hvale.'
time hoću reći da je jodo za mene mnogo više od 'samo' reditelja nekih filmova koje veoma volim: on je jedna od poslednjih živih inkarnacija ideala koje primarno cenim i pokušavam da sledim – nije preterano reći da je on za mene nešto kao živi svetac u panteonu koji čine njemu slični posvećenici što ne jebu živu silu, no teraju po svome, u skladu sa pjesmom onog mafijaša: I'LL DO IT MYYYY WAAAAYYY...
prema tome, prezahvalan sam zoranu janjetovu što je upriličio povod da se jodo dovede u beograd, jer – da se ne lažemo – bez njega on ovde ne bi ni dolazio, niti bi imao ko da ga dovede (ne u smislu logistike i para, jer to se nađe; već u smislu nekoga zbog koga bi ovaj potegao na toliki put). otvaranje izložbe strip tabli janjetova bilo je, dakle, povod da se među srbe dovede i legenda koja hoda, aleksandar jodorovski (po ruski), odnosno alehandro hodorovski (po španski). fala francuzima kao saučesnicima u ovom pothvatu, ali što se mene tiče, ime 'žodorovski' ne prihvatam iz istog razloga iz koga ne prihvatam ni 'žanžetov' (da, tako oni zovu janjetova!) i iz koga sutra, recimo, ne bih prihvatio da me neko zove 'dežan'. znači, fuck the french.
a pošto su imbecilni srbi opsednuti ovakvim detaljima u svom idiosinkratičkom slepilu da od drveća ne vide šumu, a od jednog slova ne vide ČOVEKA – ako odete na neke forume, kao što je OVAJ, videćete da retardirana srpska stoka jedino o tome i ume i zna da govori kad se ime/imena ovog Čoveka pomene, jer – o čemu bi drugome? dal je žodo il je hodo il je jodo, to je najbitnije, i kad to raščistimo, onda je sve jasno: znamo čoveka! (što reče moj prijatelj toma, koji je sve ovo ovde slikao, "Jodorovski, Hodorovski, Žodorovski... Ma čiča vredi bar za trojicu!!!")
elem, normalno je da se on, kao neko ko je koren pustio u francuskoj, gde leba i sleba zarađuje, francuzima predstavlja kao Žodorovski; ali je takođe činjenica, ako uzmete neki bolji dvd sa njegovim filmom koji ima director's commentary – kao npr. SANTA SANGRE spec. edition, gde sa njime razgovara alan jones, na engleskom: čućete ga da kaže: 'helou, aj em alehandro hodorovski.'
uzgred: ne samo što je SS njegov najbolji film, nego je i komentar na tom dvd-u jedan od 3 najbolja, bilo gde i bilo čija, koja sam u životu čuo – beskrajno pametan i prosvetljujuć ali i vrlo dirljiv, jer tu jodo govori pored ostalog i o svom sinu teu, koji u filmu igra podvodača, a koji je nekoliko godina posle tog filma stradao; dakle, jodo je uz sva ostala priključenija koja su ga snašla u životu imao i onaj najgori peh koji čoveka može da zapadne, da sahrani sopstveno dete – e, ali način na koji on o tome govori je toliko neopisivo ingeniozan i, čak, okrepljujuć i naprosto LEP da se to mora čuti... dakle, ako ste ovaj masterpis gledali samo na vhs-u – kao i da niste; a ni divx nije to; tek dvd je blizu prave stvari, a ako ikad pređem na blu rej (što za sad ne planiram), SS će svakako biti jedan od prvih koje ću kupiti.
znači, janjetov - ili, ako neko baš insistira: žanžetov – jer ipak je on pod tim imenom slavan u francuskoj i svetu; u srbiji ga možda zna kružok posvećenika, ali bio sam svedok u par navrata da u njegovom novom sadu on mirno ide glavnom ulicom, sedi u kafiću, ulazi u knjižaru i tako to, a niko ga ne spopada za autograme ili bilo šta; jer svaka zvezda mora da bude inkognito u svom rodnom selu, a to je donekle i dobro, jer smaračina je drugačije... ima zašto je dobro da si neznan među svojima...
elem, njemu imam zahvaliti ne samo onu opštu zahvalnost od svih jodofila, zato što ga je doveo, nego i specijalnu ghoul-zahvalnicu što mi je pomogao da se uguram između kojekakvih rts-ova, pinkova, bliceva, b-92 i ostalih preživara, i da dobijem svojih 20 minuta sa jodom kako bih mu postavio i neka malo manje konvencionalna i ofucana pitanja od ovih koja su mu ovi postavljali.
o intervjuu, otvaranju, ko je bio i šta je bilo, sa obilatima slikama – u idućem nastavku.
PS: pored janjetova i baneta glumca, koji su joda doveli, zahvaljujem i ivanu tomiću koji je uredno fotkao celo zbitije, pa zato uživate u exkluzivnim cultofghoul slikama, a ne u copy-paste preuzetim ko zna odakle.
a kad sam već kod toga, ne mogu da ne kažem i sledeće: cultofghoul je pustio svoje pipke u mejnstrim, ali na kvarno – ghoul's seal of approval našao se na slici koju je b92 stavio uz svoju vest jer, nije bilo odakle drugde, ili barem njihov dežurni guglaš nije zapazio ništa čudno na flajeru preuzetom sa ovog bloga. he he he.
- nastaviće se... –
