Upozorenje: Ovaj post sadrži lascivne slike i jezik!
Mlađi od 66 godina najbolje da ne čitaju dalje!
Stariji od 66 godina rizikuju srčku – na svoju odgovornost!
Ove
godine je System
comics preduzeo poduhvat da se na
srpskom objavi celokupna Druuna, najzad legalno i sa
vrhunskom štampom i prevodom (iskusni stripadžija i kavgadžija Draško „Street
Fighter“ Roganović), e ne bi li ovdašnji fanovi imali ovaj strip u najboljem
pakovanju, umesto u kojekakvim piraterijama i bedno odštampanim ili šugavo
skeniranim koještarijama sa lošom farbom, kao do sada.
Dakle, rade se albumi sa po dve
epizode (a ima ih ukupno osam, na kurcu ih nosam). Iz štampe su izašla prva dva
integrala sa ukupno četiri epizode: Druuna
1: Morbus
Gravis + Delta i Druuna 2: Stvorenje
+ Mesožderka. Format je prošireni A4, povez: tvrdi, broj strana: 124, štampa:
kolor a pismo: latinica. Sve to osmislio i nacrtao i ofarbao - Paolo Eleuteri Serpieri.
Zaplet je prekomplikovan ali, na svu
sreću, i prilično nebitan. Ukratko, vrti se i trti oko ambijenta potpune
društvene propasti, da ne kažem postapokalipse, u ruševinama grada gde gadna
bolest vlada, ljudi trunu i mutiraju i pretvaraju se u svakojake degene i
nakaze, postoje neki serumi, vojska hara i kara, i svašta nešto se tu trti do
smrti, ali je, kao što rekoh, nebitno: na kraju ispadne da grad nije grad nego
ogromni svemirski brod i ima još trista preokreta i otkrovenja do kraja prve
epizode, a o narednima da i ne govorim – samo, dosta više o zapletu. I ovo je
previše.
Budimo realni, ovaj sf-horror-porno
strip postoji pre svega radi eksploatacije soft-porno prizora koji stalno
prilaze ivici hardkora, a povremeno je i prelaze (naročito u poznijim
epizodama). Naslovna junakinja je beslovesno, beskarakterno i bezlično parče
ženskog mesa u oblinama nadahnutim nekada davno načas popularnom a sada
zaboravljenom modelsicom-glumicom (igrala je jedno ljeto!) Valeri Kapriski koju je, inače, uspaljeni jarac Žuljavski tih
godina obilato eksploatisao u filmu JAVNA ŽENSKA.
Druuna ide okolo po toj pustoši,
kršu i otpadu i jebe se sa svim, svakim i svačim na vidiku, nešto voljno, nešto
nevoljno, ali uglavnom se i to njeno „nevoljno“ brzo i olako pretvori u voljno
– po principu „Ma sve one to žele, pre ili kasnije.“ Da budem jasan (a da ne
moram baš da crtam) – ja ne podržavam „ideologiju“ ovog stripa, dapače, iznosim
je explicitno i karikiram jer je gnusna, ali njen muški šovinizam i suštinska
mizoginija teško da će biti primetni (a kamoli ogavni) više nego jednom od
stotinu čitalaca koji će balaviti nad ovim masnim kolor stranicama, dirkajući
se za to vreme onom slobodnom rukom.
Živimo u svetu u kojem je normalno
da se žena tretira kao komad mesa za izlaganje, poziranje, slikanje,
paradiranje, u kojem je njeno voljno ili nevoljno prostituisanje toliko
samopodrazumevajuće da skoro nikoga više i ne tangira kao big deal... Nešto
malo se, kao, pomera s mrtve tačke ovih dana u Americi, gde je upravo zglajznuo
nekad-moćni producent i uspaljeni egzibicionista te ljubitelj erotske masaže
Harvi Švajnštajn pod odocnelom paljbom njegovih nevoljnih i poluvoljnih slavožudnih
žrtava...
...a sa njim je pala i gomila sitnih ribica sličnog mentalnog profila, uključujući
tu i nesrećnog džindžera, Harija Noulsa, gazdu nekad relevantnog sajta
EJN-TIT-KUL-NJUZ.NET kojeg ni enormna debljina ni invalidska kolica nisu sprečili
da se lascivno trlja uz neke filmske kritičarke i smara ih prljavim sms
porukama jer mu nije bila dovoljna njegova azijska mail-order nevesta... Vrh
tog ledenog brega počeo je da se roni (ko je reko Brega?) ali pitanje je dokle
će to doći i da li će ikada stići do brdovito-šovinističkog Borisa Balkana gde
se žena od malena uči da je muškarčeva svojina – prvo tatkova, pa batkova, pa
na kraju, muževljeva...
Uglavnom, sudeći po DRUUNI, silovanje je mit: sve što žena želi je
dobra kurčina koja joj se uvali spreda, otpozadi, u facu, ili sve troje
odjednom, i neće proći dugo a da ova ne prestane da glumata da joj se to ne
sviđa pa da krene da to prima u sve sfinktere svog idealizovano-prepičkastog
tela jecajući od zadovoljstva i cvileći za još. Stalno iznova u epizodama ovog
stripa imamo situacije u tom smislu, a njihov razvoj uvek ide u goreopisanom
pravcu, ne samo kad je akterka naša ofucana fufetina Druuna nego i druge cure
na koje nailazi, a koje su, što reko onaj naš davnašnji film, UVEK SPREMNE
ŽENE.
Osim kao ispomoć pri drkanju ovaj
izrazito guzoljubivi crtež (ali zaista, u fetišizaciji ženskog dupeta
Serpentijeri je tu negde sa Milošem Manarom!) nudi i nešto mračnija i
morbidnija zadovoljstva, ako vam goreskicirana nisu dovoljna – recimo, od hororične
sorte. Nakaze i mutanti po uzoru na one iz Karpenterovog STVORA u spoju sa
ambijentima i kreaturama sa Gigerovih slika defiluju stranicama ovih albuma...
...i retko su kada u stripu, bilo
gde, bili ovako dobro, plastično i anatomski korektno nacrtani kao kod Salijerija.
U tom pogledu DRUUNA je dete 1980-ih, plod najezde filmova sa spektakularnim
efektima maske i kreatura, transformacija i mutacija, kidanja delova tela i
šikljanja krvi, splatera i akcije – samo što su svi tadašnji filmovi erotiku
uglavnom sasvim zauzdavali (THE THING) ili je krajnje svedeno i ukusno rabili
na žličice (setimo se onih mini-mini gaćica na oblinama Sigurni Viver na kraju
ALIENA, odnosno falusno-kompenzatorske futurističke pucaljke kojom ona maše u
ALIENS) dok je u DRUUNI sve to krajnje razuzdano i malo toga je ostavljeno
(prljavoj) mašti čitalaca.
Dakle, horror-splatter momenti su
odlični i po zamisli i po izvedbi i prava poslastica za fetišiste STVORA i
OSMIH PUTNIKA i PREDATORA i šteta je što ih nema još i više. Erotika je takođe
odlična, barem u smislu da su ta telesa vrlo seksipilno iscrtana, meso je
opipljivo, obilato, bujno i rujno, mazno i glatko i nabreklo (gde treba) –
prosto rečeno, rečima legendarnog slovenačkog pesnika (i vozača buldožera u
slobodno vreme): ŽENE SU ŽENSTVENE, ŽENE SU ŽENSTVENE, MUŠKARCI SU PRAVI
MUŠKARCI!
Ako ništa drugo System je izdao
NECENZURISANU verziju ovog stripa – jer izlazio je on u puritanskim sredinama
sa čitavim stranicama izbačenim, odnosno sa nepotrebnim „oblačićima“ lepljenim
preko genitalija (pretežno muškim). U ovim sistematičnim domaćim izdanjima
barem kurci slobodno landaraju i prče se a penetracije se vide onde gde je
Satanijeri hteo da se vide. Naime, negde je glumio finoću pa ih istovremeno i
krio i prikazivao, poludupasto, kao i zaklonjeno je a opet i vidi se, i jebe se
i ne ulazi mu...
Inače, nevezano za inherentni
šovinizam stripa, njegovi scenariji imaju i drugih problema. 1) Previše se
brblja: to se blebeće ko u domaćim filmovima, priči nikad kraja, oblaci i
oblaci nepotrebnog teksta... 2) Previše su komplikovane te storije, naročito za
ovu vrstu stripa gde bi slika trebalo da je primarna; uz to je sve to
nedosledno i usiljeno zaplitano u poznijim epizodama. 3) Eleuteri nije naročito
misaon tip i njegovi pokušaji da ovu seks-paradu „oplemeni“ nekakvim
celomudrenim porukama uglavnom su debelo promašeni, odnosno stoje Druuni
prirodno kao piletu sise. 4) Naročito su nevešti završeci, lišeni bilo kakve
kulminacije i katarze: uglavnom se svode na – pogađate – beskrajna, fletlajn
brbljanja u stilu: „Da ti čiča kaže... Sedi ovde da ti polagano objasnim...“
Međutim, ako nekako uspete da
apstrahujete šovinističko-mizogine aspekte iz svega ovoga (što nije baš lako,
jer su čvrsto isprepleteni već sa samom naslovnom junakinjom) DRUUNA će vam
biti garantovano napaljujuć strip. Možda je i dobro što je njegova dubiozna erotika
spojena sa hororom, jer će vam onda ta sveprisutna krv i bolest biti stalni
podsetnik na šta vam se ovde, zapravo, diže.
Jer, ako vam se ovde diže bez krivice, bez stida i
srama, bez zazora i gađenja, vi niste normalni.
