DRUUNA – Stvorenja, mesožderke i druge gadne boljke

  

Upozorenje: Ovaj post sadrži lascivne slike i jezik!

Mlađi od 66 godina najbolje da ne čitaju dalje!

Stariji od 66 godina rizikuju srčku – na svoju odgovornost!

            Ove godine je System comics preduzeo poduhvat da se na srpskom objavi celokupna Druuna, najzad legalno i sa vrhunskom štampom i prevodom (iskusni stripadžija i kavgadžija Draško „Street Fighter“ Roganović), e ne bi li ovdašnji fanovi imali ovaj strip u najboljem pakovanju, umesto u kojekakvim piraterijama i bedno odštampanim ili šugavo skeniranim koještarijama sa lošom farbom, kao do sada.

            Dakle, rade se albumi sa po dve epizode (a ima ih ukupno osam, na kurcu ih nosam). Iz štampe su izašla prva dva integrala sa ukupno četiri epizode:  Druuna 1: Morbus Gravis  + Delta i Druuna 2: Stvorenje + Mesožderka. Format je prošireni A4, povez: tvrdi, broj strana: 124, štampa: kolor a pismo: latinica. Sve to osmislio i nacrtao i ofarbao - Paolo Eleuteri Serpieri.

            Zaplet je prekomplikovan ali, na svu sreću, i prilično nebitan. Ukratko, vrti se i trti oko ambijenta potpune društvene propasti, da ne kažem postapokalipse, u ruševinama grada gde gadna bolest vlada, ljudi trunu i mutiraju i pretvaraju se u svakojake degene i nakaze, postoje neki serumi, vojska hara i kara, i svašta nešto se tu trti do smrti, ali je, kao što rekoh, nebitno: na kraju ispadne da grad nije grad nego ogromni svemirski brod i ima još trista preokreta i otkrovenja do kraja prve epizode, a o narednima da i ne govorim – samo, dosta više o zapletu. I ovo je previše.

            Budimo realni, ovaj sf-horror-porno strip postoji pre svega radi eksploatacije soft-porno prizora koji stalno prilaze ivici hardkora, a povremeno je i prelaze (naročito u poznijim epizodama). Naslovna junakinja je beslovesno, beskarakterno i bezlično parče ženskog mesa u oblinama nadahnutim nekada davno načas popularnom a sada zaboravljenom modelsicom-glumicom (igrala je jedno ljeto!) Valeri Kapriski koju je, inače, uspaljeni jarac Žuljavski tih godina obilato eksploatisao u filmu JAVNA ŽENSKA.

            Druuna ide okolo po toj pustoši, kršu i otpadu i jebe se sa svim, svakim i svačim na vidiku, nešto voljno, nešto nevoljno, ali uglavnom se i to njeno „nevoljno“ brzo i olako pretvori u voljno – po principu „Ma sve one to žele, pre ili kasnije.“ Da budem jasan (a da ne moram baš da crtam) – ja ne podržavam „ideologiju“ ovog stripa, dapače, iznosim je explicitno i karikiram jer je gnusna, ali njen muški šovinizam i suštinska mizoginija teško da će biti primetni (a kamoli ogavni) više nego jednom od stotinu čitalaca koji će balaviti nad ovim masnim kolor stranicama, dirkajući se za to vreme onom slobodnom rukom.

            Živimo u svetu u kojem je normalno da se žena tretira kao komad mesa za izlaganje, poziranje, slikanje, paradiranje, u kojem je njeno voljno ili nevoljno prostituisanje toliko samopodrazumevajuće da skoro nikoga više i ne tangira kao big deal... Nešto malo se, kao, pomera s mrtve tačke ovih dana u Americi, gde je upravo zglajznuo nekad-moćni producent i uspaljeni egzibicionista te ljubitelj erotske masaže Harvi Švajnštajn pod odocnelom paljbom njegovih nevoljnih i poluvoljnih slavožudnih žrtava...

...a sa njim je pala i gomila sitnih ribica sličnog mentalnog profila, uključujući tu i nesrećnog džindžera, Harija Noulsa, gazdu nekad relevantnog sajta EJN-TIT-KUL-NJUZ.NET kojeg ni enormna debljina ni invalidska kolica nisu sprečili da se lascivno trlja uz neke filmske kritičarke i smara ih prljavim sms porukama jer mu nije bila dovoljna njegova azijska mail-order nevesta... Vrh tog ledenog brega počeo je da se roni (ko je reko Brega?) ali pitanje je dokle će to doći i da li će ikada stići do brdovito-šovinističkog Borisa Balkana gde se žena od malena uči da je muškarčeva svojina – prvo tatkova, pa batkova, pa na kraju, muževljeva...

            Uglavnom, sudeći po DRUUNI, silovanje je mit: sve što žena želi je dobra kurčina koja joj se uvali spreda, otpozadi, u facu, ili sve troje odjednom, i neće proći dugo a da ova ne prestane da glumata da joj se to ne sviđa pa da krene da to prima u sve sfinktere svog idealizovano-prepičkastog tela jecajući od zadovoljstva i cvileći za još. Stalno iznova u epizodama ovog stripa imamo situacije u tom smislu, a njihov razvoj uvek ide u goreopisanom pravcu, ne samo kad je akterka naša ofucana fufetina Druuna nego i druge cure na koje nailazi, a koje su, što reko onaj naš davnašnji film, UVEK SPREMNE ŽENE.

            Osim kao ispomoć pri drkanju ovaj izrazito guzoljubivi crtež (ali zaista, u fetišizaciji ženskog dupeta Serpentijeri je tu negde sa Milošem Manarom!) nudi i nešto mračnija i morbidnija zadovoljstva, ako vam goreskicirana nisu dovoljna – recimo, od hororične sorte. Nakaze i mutanti po uzoru na one iz Karpenterovog STVORA u spoju sa ambijentima i kreaturama sa Gigerovih slika defiluju stranicama ovih albuma...

            ...i retko su kada u stripu, bilo gde, bili ovako dobro, plastično i anatomski korektno nacrtani kao kod Salijerija. U tom pogledu DRUUNA je dete 1980-ih, plod najezde filmova sa spektakularnim efektima maske i kreatura, transformacija i mutacija, kidanja delova tela i šikljanja krvi, splatera i akcije – samo što su svi tadašnji filmovi erotiku uglavnom sasvim zauzdavali (THE THING) ili je krajnje svedeno i ukusno rabili na žličice (setimo se onih mini-mini gaćica na oblinama Sigurni Viver na kraju ALIENA, odnosno falusno-kompenzatorske futurističke pucaljke kojom ona maše u ALIENS) dok je u DRUUNI sve to krajnje razuzdano i malo toga je ostavljeno (prljavoj) mašti čitalaca.

            Dakle, horror-splatter momenti su odlični i po zamisli i po izvedbi i prava poslastica za fetišiste STVORA i OSMIH PUTNIKA i PREDATORA i šteta je što ih nema još i više. Erotika je takođe odlična, barem u smislu da su ta telesa vrlo seksipilno iscrtana, meso je opipljivo, obilato, bujno i rujno, mazno i glatko i nabreklo (gde treba) – prosto rečeno, rečima legendarnog slovenačkog pesnika (i vozača buldožera u slobodno vreme): ŽENE SU ŽENSTVENE, ŽENE SU ŽENSTVENE, MUŠKARCI SU PRAVI MUŠKARCI!

            Ako ništa drugo System je izdao NECENZURISANU verziju ovog stripa – jer izlazio je on u puritanskim sredinama sa čitavim stranicama izbačenim, odnosno sa nepotrebnim „oblačićima“ lepljenim preko genitalija (pretežno muškim). U ovim sistematičnim domaćim izdanjima barem kurci slobodno landaraju i prče se a penetracije se vide onde gde je Satanijeri hteo da se vide. Naime, negde je glumio finoću pa ih istovremeno i krio i prikazivao, poludupasto, kao i zaklonjeno je a opet i vidi se, i jebe se i ne ulazi mu...

            Inače, nevezano za inherentni šovinizam stripa, njegovi scenariji imaju i drugih problema. 1) Previše se brblja: to se blebeće ko u domaćim filmovima, priči nikad kraja, oblaci i oblaci nepotrebnog teksta... 2) Previše su komplikovane te storije, naročito za ovu vrstu stripa gde bi slika trebalo da je primarna; uz to je sve to nedosledno i usiljeno zaplitano u poznijim epizodama. 3) Eleuteri nije naročito misaon tip i njegovi pokušaji da ovu seks-paradu „oplemeni“ nekakvim celomudrenim porukama uglavnom su debelo promašeni, odnosno stoje Druuni prirodno kao piletu sise. 4) Naročito su nevešti završeci, lišeni bilo kakve kulminacije i katarze: uglavnom se svode na – pogađate – beskrajna, fletlajn brbljanja u stilu: „Da ti čiča kaže... Sedi ovde da ti polagano objasnim...“

            Međutim, ako nekako uspete da apstrahujete šovinističko-mizogine aspekte iz svega ovoga (što nije baš lako, jer su čvrsto isprepleteni već sa samom naslovnom junakinjom) DRUUNA će vam biti garantovano napaljujuć strip. Možda je i dobro što je njegova dubiozna erotika spojena sa hororom, jer će vam onda ta sveprisutna krv i bolest biti stalni podsetnik na šta vam se ovde, zapravo, diže.  

Jer, ako vam se ovde diže bez krivice, bez stida i srama, bez zazora i gađenja, vi niste normalni.