U nedelju 20.12.2009. na niškoj TV5 je prikazan prilog o slučaju mog sumnjivo izvedenog otkaza sa Filozofskog fakulteta, a zahvaljujući "kreativnim neslaganjima" sa predmetnom profesorkom i mentorkom dr Draganom Mašović.
U tom prilogu ja sam govorio pred kamerama, predsednica Nezavisnog sindikata Ljiljana Marković je dala izjavu preko telefona, a prof. Mašović je TV5 poslala pisani iskaz o ovom slučaju. Vrlo je rečito to što profesorka nije htela da se pojavi pred kamerama, kao i to što je zamerke svom bivšem asistentu našla za shodno da obznani dopisom za medije, a ne na adekvatnom mestu (Filozofski fakultet) i na adekvatan način (konkurs). U svakom slučaju, zahvaljujući ovom prilogu (i captures slikama skinutim sa njega) sada najzad možemo videti i njen ugao gledanja na ovaj slučaj.
Video prilog možete videti na ovom linku
U svom dopisu prof. Mašović iznosi niz neistina i proizvoljnih tvrdnji kojima pokušava da prikrije prave razloge za svoj odnos prema meni.
Prva zamerka koju DM iznosi glasi:
"Dejan Ognjanović je izgubio posao na Filozofskom fakultetu zato što unutar predviđenih rokova, uz mnoge ustupke i olakšice, nije magistrirao. Da nije bilo tih ustupaka i olakšica, da se nije čekalo dobrom voljom svih na fakultetu, njemu bi odavno, po zakonu, bio raspisan konkurs za koji ne bi imao kvalifikacije za više zvanje pa čak ni pravo na isto zvanje jer je već iskoristio pravo na dva izbora."
Ova izjava sadrži niz netačnih tvrdnji.
Kao prvo, Dejan Ognjanović jeste magistrirao unutar predviđenih rokova. Izrada magistarskog rada GOTSKI MOTIVI U DELU EDGARA A. POA odobrena je Odlukom br. 315/1-6 od 19.09.2007. u kojoj stoji da je kandidat dužan da ovu tezu odbrani u roku od tri godine od datuma donošenja ove odluke. Budući da je ova teza odbranjena 21.05.2009. očigledno je da je kandidat magistrirao u okviru predviđenog roka, odnosno godinu i po dana ranije u odnosu na krajnji rok.
O razlozima zbog kojih sam imao retku "privilegiju" da pišem čak dva magistarska rada, i o razlozima zbog kojih onaj prvi nije bio završen, već sam pisao u tekstu KAKO SAM I ZAŠTO OSTAO BEZ POSLA. Zanimljivo je da mentorka ne vidi nikakvu svoju ulogu u rastezanju tih rokova, kao i u "slučajnom" zakazivanju odbrane mog drugog magistarskog rada samo nekoliko dana nakon isticanja mog ugovora o radu.
Kao drugo, sve i da načas prihvatimo vizuru prema kojoj mi je trebalo 10 godina da magistriram (što je takođe netačno – jer izrada mog prvog, nezavršenog magistarskog rada, odobrena je 24.04.2002.), ostaje jedna druga neoboriva činjenica. Dejan Ognjanović nije najstariji asistent na Filozofskom fakultetu. Na ovoj instituciji postoji više kolega koji u zvanju asistenta, kao magistri, rade već više decenija, pa opet nisu izgubili posao zato što "unutar predviđenih rokova nisu stekli više zvanje." Prema tome, jednačina koju prof DM uspostavlja naprosto nije tačna. Brojni primeri pokazuju da nečije nenapredovanje u službi nije direktno vodilo otkazu.
Kao treće, u izjavi DM se aludira na nekakve (neprecizirane) "ustupke i olakšice" i implicira da je Filozofski fakultet nekakva humanitarna institucija koja se sažalila na Dejana Ognjanovića i dopustila mu, protivno zakonima i propisima, da odugovlači sa svojim magistriranjem, iako je ta institucija, da je poštovala zakon, mogla da konkurs raspiše ranije i da tako DO ostane bez posla.
Ova tvrdnja je primer proizvoljnog odnosa prema pravilima i propisima, karakterističan za prof DM. Istina je sledeća: oba produžetka mog ugovora o radu obavljena su prema zakonu i važećim propisima, a ticala su se ne samo mene kao pojedinca, već su važila za brojne druge kolege, tako da su implikacije o nekakvom posebnom tretmanu DO-a i o "ustupcima i olakšicama" učinjenim "u humanom smislu" naprosto blatantna neistina. Ne bih hteo da zvučim nezahvalno na ovome, ali prava istina je da su ti produžeci ugovora važili za sve asistente sa sličnim stažom, a ne specijalno za DO-a.
Dalje u svom dopisu medijima prof DM tvrdi:
"Dejanu Ognjanoviću je, uprkos svemu, omogućeno da privede kraju svoju magistraturu, da nastavi dalji rad ako želi a da ne ostane bez posla, tako što mu je ponuđeno radno mesto u Biblioteci fakulteta i radno mesto u Studentskoj službi Fakulteta. To na univerzitetima nije ni izuzetak ni presedan. Sa tih radnih mesta mogao je da se javlja na koje konkurse želi. Ali ih je on napismeno odbio."
Prof. Mašović propušta da kaže uprkos čemu je Dejanu Ognjanoviću, humanitarno omogućeno da privede kraju svoju magistraturu. Možda uprkos nezdravoj komunikaciji sa mentorom? Uprkos čestoj zauzetosti mentora? Uprkos mobingu od strane mentora? Uprkos kontradiktornim i stalno menjanim zahtevima mentora? Istina je: uprkos svemu tome, DO je uspeo da privede kraju svoju magistraturu januara 2009. Međutim, iz dopisa prof DM ne vidi se: 1) zašto odbrana tog rada nije bila zakazana ranije? 2) zašto, uprkos svemu, magistrant DO više nije bio poželjan na radnom mestu na SG Anglistika koje je ispunjavao deset godina? 3) zašto mu je uopšte trebalo nuditi radna mesta u nenastavnim službama fakulteta?
Neistinita je tvrdnja da mi je ponuđeno radno mesto u Biblioteci fakulteta. Aneks ugovora o radu, kojim se privremeno, na određeno vreme (6 meseci) raspoređujem u biblioteku potpisao sam (tri dana pre odbrane magistarskog) samo zato što su mi i prof. Mašović, i dekan, to prebacivanje predstavili kao privremenu, nužnu meru – do okončanja izborne procedure za moje radno mesto. Posle toga, kada je prof DM obznanila svoje neslaganje da raspiše konkurs za koji je nekoliko dana ranije tvrdila da će raspisati, niko mi više nije nudio to radno mesto.
Istina je da mi je, par nedelja pred isticanje aneksa kojim sam raspoređen u biblioteku, od dekana stigao dopis kojim mi se nudi radno mesto u Studentskoj službi Fakulteta. Istina je da takve permutacije, na žalost, nisu presedan na univerzitetu, i da se nepoželjni kadrovi na taj način sklanjaju iz nastave. Ali je, takođe, istina da takvo "rešenje" nije rešenje ni za koga: mladi nastavnici se sklanjaju iz nastave, a stručne službe dobijaju kadar koji nije stručno obučen za dati posao. To je "rešenje" kojim svi gube.
Na ovu ponudu ja sam odgovorio dekanu sledećim dopisom:
DEKANU FILOZOFSKOG FAKULTETA U NIŠU
Poštovani Dekane:
Povodom ponude o zaključenju aneksa br. 2 Ugovora o radu br. 377/1-01 od 03.11.2009. upućujem Vam sledeći odgovor.
Radno mesto na koje sam primljen i za koje sam biran, kao asistent-pripravnik na predmetu Američka književnost departmana Anglistika, izgubio sam na način koji smatram protivnim propisima i akademskim principima. Premeštanje u Biblioteku fakulteta trebalo je da bude privremeno rešenje do raspisivanja konkursa za moje radno mesto. Pošto je predmetna profesorka odlučila da prekine saradnju sa mnom i da to radno mesto popuni na nepropisan način, bez raspisivanja konkursa, smatram da je procedura oko mog udaljavanja sa tog radnog mesta nepropisna, i ne želim da je na bilo koji način legitimizujem ili da se sa tim mirim.
Zbog toga ni Vašu ponudu o premeštanju u Studentsku službu ne smatram adekvatnim rešenjem ove situacije, i na toj ponudi Vam se zahvaljujem, ali je ne mogu prihvatiti. To ne znači da odustajem od borbe za prava koja smatram da mi pripadaju, a koja su mi ovim postupkom narušena.
Nadam se da ćete razumeti moju odluku.
Srdačan pozdrav,
Mr Dejan Ognjanović
U Nišu, 13.11.2009.
Dalje u svom dopisu, DM piše:
"Niko ne spori, naravno, da je Dejan Ognjanović svoje radne potencijale usmerio na druge oblasti, izvan fakulteta, i da je tu postigao zapažene rezultate, ali, po cenu svojih neispunjenih akademskih obaveza, kako u nauci, tako i u nastavi jer je redovno dobijao najgoru ocenu od svojih studenata."
Sken: Preporuka prof. Mašović, u kojoj se govori o mojim 'neispunjenim naučnim i nastavnim obavezama', sa njenim potpisom :
Ako je verovati prof Mašović, mojih šest objavljenih knjiga tiču se nečega što je "izvan fakulteta". Da su u pitanju knjige o fudbalu, origamiju ili borilačkim veštinama, profesorkin komentar bi imao smisla. Međutim, istina je drugačija: sve moje dosadašnje knjige tiču se oblasti vezane za moj profesionalni rad – oblasti iz koje su i moj magistarski i moj doktorski rad. Fenomeni gotika, te žanrovske književnosti i filma, direktno su povezani sa anglosaksonskom (engleskom i američkom) kulturom. Eseji u mojoj knjizi Studija strave (prethodno objavljivani u relevantnoj književnoj periodici) tiču se odnosa književnosti i filma, i predstavljaju pokušaj teoretskog uspostavljanja osnova za izučavanje žanrovskih postavki horora. Priređivanje opsežne zbirke od 20 najboljih priča i novela američkog pisca H. F. Lavkrafta u knjizi Nekronomikon (što uključuje: prevod nekoliko dužih priča; napomene ispred svake; uvod, iscrpan pogovor, te detaljne bio-bibliografske i druge napomene o ovom piscu i njegovom delu) – za prof. Mašović predstavlja, kako izgleda, "usmeravanje na druge oblasti, izvan fakulteta", iako je upravo taj pisac bio predmet mog prvog, nezavršenog magistarskog rada.
Izlišno je ukazivati na moju bibliografiju i pokazivati, poimence, brojne primere relevantnih radova koji su vezani za moju struku i moje profesionalno usmerenje. Njih samo prof. Mašović ne želi da vidi; samo za nju su oni "usmereni na druge oblasti, izvan fakulteta."
Što se tiče tvrdnje prof DM, da sam "redovno dobijao najgoru ocenu od svojih studenata" ona se vrlo lako može pokazati kao neistinita. Dovoljno je pogledati rezultate evaluacije nastavnika i saradnika od strane studenata, sprovedene maja 2008. odnosno godinu dana pre nego što je prof. DM odlučila da sam nepoželjan. (Rado bih dao i rezultate iz 2009. ali je moje ime, iz misterioznih razloga, bilo izbrisano iz spiska za glasanje, iako sam tokom čitave školske 2008/09 radio u nastavi, tj. iz nastave sam povučen 10 dana pred okončanje II semestra 2009.)
Foto: Evaluacija 2008 (početak)
Uvidom u taj dokument (koji mnogi zaposleni na FF sigurno još uvek čuvaju, ili imaju u svojim inboxima, jer je distribuiran svima) može se videti da su moje ocene sasvim solidne, i da mnogo veći broj negativnih ocena imaju neki drugi saradnici ili čak i profesori – koji zbog toga nisu ostali bez posla. U odnosu na 4 negativne ocene koje sam ja dobio na toj evaluaciji, jedna profesorka sa Anglistike ih ima 5, dok podjednak broj (4) ima i profesorkina omiljena saradnica i prijateljica. Na drugim studijskim grupama, pojedini profesori imaju i po 8, 10, 11 i čak 14 (!) negativnih ocena, pa niko od njih nije dobio ni ukor, a kamo li da je ostao bez posla.
Ova evaluacija je jedini egzaktni pokazatelj mog rada u nastavi, a sve ostalo su spekulacije prof. Mašović, o čijoj popularnosti kod studenata bi se takođe moglo spekulisati... Ovaj excel dokument evaluacije je, inače, bio javno dostupan na ranijoj verziji sajta FF-a tako da njegovo delimično objavljivanje ovde ne predstavlja otkrivanje nikakvog internog niti tajnog dokumenta.
Na kraju dopisa, prof DM iznosi još nekoliko dubioznih tvrdnji:
"Kao profesor koji ga je birao za to radno mesto, kao potpisnik preporuka koje su mu omogućile inostrana usavršavanja, i mentor koji je potpisao njegovu magistraturu, ja se čak nisam ni protivila raspisivanju konkursa koliko sam tražila izuzeće predmeta koji predajem i sebe lično."
Sken: Poslednja strana Izveštaja komisije o mom magistarskom radu, sa zaključkom u superlativima, koji potpisuje prof. Mašović (klikni na sliku da vidiš VEĆE):
Prof DM propušta da kaže ZAŠTO je, po njoj, prebacivanje u studentsku službu najbolje rešenje za saradnika koga je sama odabrala i čije je referate o reizboru uredno potpisivala tokom deset godina. Šta je to zgrešio saradnik čije je preporuke profesorka potpisivala (mada ne i pisala, jer to je za nju preveliki napor)? Da li je preporuku za usavršavanje u SAD potpisala kako bi, nekoliko godina kasnije, on efikasnije, po američkim standardima, lupao pečate u indekse studenata u svojstvu službenika u administraciji? To će, za sada, ostati između redova.
Bilo kako bilo, blatantna je neistina da se prof DM "nije ni protivila raspisivanju konkursa". Njene reči koje je pred čitavom SG Anglistika izgovorila glasile su, da za raspisivanjem tog konkursa nema potrebe, i da katedra za književnost treba naknadno da se sastane i vidi da li ima potrebe za konkursom, ili se ti časovi mogu drugačije popuniti iz postojećih kadrovskih resursa. Svi kasniji dopisi koji su tražili raspisivanje konkursa – od mene, od Nezavisnog sindikata (nekoliko puta) – bili su ignorisani od strane prof. Mašović. Pošto je u međuvremenu postala upravnica grupe, iskoristila je tu poziciju da spreči bilo kakvu diskusiju ili glasanje o tim dopisima.
Kao što se iz gorenavedenog može videti, prof. Mašović se u svom dopisu javnosti služi neistinama, poluistinama i problematičnim kvalifikacijima kako bi zamaskirala prave razloge što je svog asistenta oterala s posla.
Zbog toga je TV prilog u kome je zagreban ovaj slučaj tek prvi u nizu, sve dok se puna istina o ovom sramotnom slučaju ne bude čula svuda gde treba, i dok to ne dovede do posledice da se izborna procedura za to mesto okonča na propisan i pravedan način.
