nulti festival srpskog horora sam ovde već uredno najavio, a sad je red da podnesem izveštaj o tome kako je to sve izgledalo na licu mesta, u ribarskoj banji i njenoj okolini.
3. septembar, petak
put do kruševca protekao je neosetno, sat i po vožnje od niša, u pristojno klimatizovanom busu niš-expresa i uz čitanje LOVECRAFT UNBOUND zbirke. na 200-ak metara od bus stanice bez teškoća pronađoh domaćine, a pre svega slavoljuba markovića kao jednog od inicijatora svega ovoga, pa s njim i dušanom cicvarom krenuh na horor-vožnju do banje. naime, pošto im se bus namenjen za prevoz putnika pokvario (ili tako nešto), do banje smo došli alternativnim horor prevozom – u kombiju hitne pomoći, privremeno darivanom od sponzora festivala, 'specijalne bolnice ribarska banja'. bio je to sasvim prikladan početak.
Foto: direktor ribarske banje dr branislav katančević i novinar, slavoljub marković
posle upoznavanja i ručka (na kome nam se pred kraj pridružio naknadno pristigli mladen đorđević) smestio sam se u vrlo dobru dvokrevetnu sobu koju sam predstojeće horor noći imao da delim sa cicvarom. tu sam dremnuo nekih sat vremena da se okrepim pred horor veče koje sledi.
do vodenice u srndalju odvezeni smo truc-truc vozićem preko brda i kroz šume – u brdima, horori, of kors – a na licu mesta zatekosmo grdan svet, medije, i nešto posetilaca koji su, ne znam kada i kako, dovde došli, budući da vodenica baš i nije pristupačna civilizaciji. atmosferu su podgrevale horor lubenice izdubljene kao da su halloween bundeve, sa svećama unutra... pošto dadosmo izjave RTS-ovim novinarima (to je posle išlo u jutarnjem programu), dokumentarac koji je u vodenici išao sa video bima, i koji je publika (valjda) posmatrala, prekinuše kad je došlo vreme da se festival otvori.
prvo je izveden performans sa glumcima iz kruševačkog pozorišta u kukuljicama i sa svećama, koji su predstavljali grupu dece, izgubljene u šumi, koja su se nešto potom iz nje vratila – kao nešto drugo, i sa sobom povela svoje roditelje nazad u šumu... istovetna izvođevina obavljena je prošle godine, tokom promocije zbirke priča o vodenicama, pa to možete videti OVDE.
usledio je panel na temu strahom protiv straha - o fenomenu straha i hororu kao žanru, uz projekcije mini filmova "vampiri u srbiji" i "priče iz vodenice".
učesnici okruglog stola bili su: scenarist i reditelj mladen đorđević, teoretičar horora i pisac dejan ognjanović, prof. dr milivoje r. jovanović, ilustrator goran ćeličanin, istoričar goran vasić, pisac miljan marković (stalno namršteni i ne mnogo govorljivi autor vampirskog romana TAJNA VILE MORO), publicista dušan cicvara, sveštenik dragić ilić i slavoljub marković, koji je vodio razgovor.
govoranciju je otvorio pop, koji je iz svog ugla praktično blagosiljao ove horor rabote, uz upozorenje da se u nekima od njih nalazi 'previše slobode' i da time ne treba da budemo zavedeni. taj deo zbivanja bio je koncipiran kao sled zasebnih pričica, tako da svaki učesnik kaže po 5-10 minuta nečega o hororu iz svog ugla (etno, istorija, književnost, film, likovno...), ali bez interakcije ili diskusije. kad je poslednji govornik kazao šta je imao, najavljen je dokumentarac misterije srbije: ovaj i onaj svet, a učesnici se povukoše kud koji.
zbitiju su se pridružili i neki mladenovi obožavaoci, fdu studenti iz kruševca, koji su došli čak u ovu šumu da ga pozdrave, i da se dogovorimo oko sutrašnjih aktivnosti, pošto je mladen predložio da obiđemo neke slikovite znamenitosti u okolini, kad smo već tu. povratak vozićem kroz mrkli mrak šume bio bi hororičniji da je motor rečenog prevoznog sredstva malo tiši, pa da se može čuti i poneki zvuk iz okolnih šuma i kukuruza, ali i ovako je bilo sasvim ok.
Foto: U brdima, deca kukuruza
posle još malo druženja i zezanja uz obilatu mesnatu večeru povukosmo se u svoje odaje.
pokušao sam da spavam, prvo uz treperenje TV-a koji je cicvara pustio, a zatim i uz njegovo hrkanje, hrkeljanje, hrketisanje, hrktanje, hrkokotanje, hrkosanje i hrkanisanje. da stvar bude još gora, zaboravio sam da ponesem svoje obavezne čepove za uši, bez kojih ni kod kuće ne legam u krevet, a kamo li kad sam negde na strani! zgužvani parčići toalet papira nagurani u uši prosto nisu poslužili kao zamena velikoj civilizacijskoj tekovini zvanoj ear plugs! dremnuo sam tek par sati rano ujutro.
