nulti festival srpskog horora sam ovde već uredno najavio, a sad je red da podnesem izveštaj o tome kako je to sve izgledalo na licu mesta, u ribarskoj banji i njenoj okolini.
3. septembar, petak
put do kruševca protekao je neosetno, sat i po vožnje od niša, u pristojno klimatizovanom busu niš-expresa i uz čitanje LOVECRAFT UNBOUND zbirke. na 200-ak metara od bus stanice bez teškoća pronađoh domaćine, a pre svega slavoljuba markovića kao jednog od inicijatora svega ovoga, pa s njim i dušanom cicvarom krenuh na horor-vožnju do banje. naime, pošto im se bus namenjen za prevoz putnika pokvario (ili tako nešto), do banje smo došli alternativnim horor prevozom – u kombiju hitne pomoći, privremeno darivanom od sponzora festivala, 'specijalne bolnice ribarska banja'. bio je to sasvim prikladan početak.
Foto: direktor ribarske banje dr branislav katančević i novinar, slavoljub marković
posle upoznavanja i ručka (na kome nam se pred kraj pridružio naknadno pristigli mladen đorđević) smestio sam se u vrlo dobru dvokrevetnu sobu koju sam predstojeće horor noći imao da delim sa cicvarom. tu sam dremnuo nekih sat vremena da se okrepim pred horor veče koje sledi.
do vodenice u srndalju odvezeni smo truc-truc vozićem preko brda i kroz šume – u brdima, horori, of kors – a na licu mesta zatekosmo grdan svet, medije, i nešto posetilaca koji su, ne znam kada i kako, dovde došli, budući da vodenica baš i nije pristupačna civilizaciji. atmosferu su podgrevale horor lubenice izdubljene kao da su halloween bundeve, sa svećama unutra... pošto dadosmo izjave RTS-ovim novinarima (to je posle išlo u jutarnjem programu), dokumentarac koji je u vodenici išao sa video bima, i koji je publika (valjda) posmatrala, prekinuše kad je došlo vreme da se festival otvori.
prvo je izveden performans sa glumcima iz kruševačkog pozorišta u kukuljicama i sa svećama, koji su predstavljali grupu dece, izgubljene u šumi, koja su se nešto potom iz nje vratila – kao nešto drugo, i sa sobom povela svoje roditelje nazad u šumu... istovetna izvođevina obavljena je prošle godine, tokom promocije zbirke priča o vodenicama, pa to možete videti OVDE.
usledio je panel na temu strahom protiv straha - o fenomenu straha i hororu kao žanru, uz projekcije mini filmova "vampiri u srbiji" i "priče iz vodenice".
učesnici okruglog stola bili su: scenarist i reditelj mladen đorđević, teoretičar horora i pisac dejan ognjanović, prof. dr milivoje r. jovanović, ilustrator goran ćeličanin, istoričar goran vasić, pisac miljan marković (stalno namršteni i ne mnogo govorljivi autor vampirskog romana TAJNA VILE MORO), publicista dušan cicvara, sveštenik dragić ilić i slavoljub marković, koji je vodio razgovor.
govoranciju je otvorio pop, koji je iz svog ugla praktično blagosiljao ove horor rabote, uz upozorenje da se u nekima od njih nalazi 'previše slobode' i da time ne treba da budemo zavedeni. taj deo zbivanja bio je koncipiran kao sled zasebnih pričica, tako da svaki učesnik kaže po 5-10 minuta nečega o hororu iz svog ugla (etno, istorija, književnost, film, likovno...), ali bez interakcije ili diskusije. kad je poslednji govornik kazao šta je imao, najavljen je dokumentarac misterije srbije: ovaj i onaj svet, a učesnici se povukoše kud koji.
zbitiju su se pridružili i neki mladenovi obožavaoci, fdu studenti iz kruševca, koji su došli čak u ovu šumu da ga pozdrave, i da se dogovorimo oko sutrašnjih aktivnosti, pošto je mladen predložio da obiđemo neke slikovite znamenitosti u okolini, kad smo već tu. povratak vozićem kroz mrkli mrak šume bio bi hororičniji da je motor rečenog prevoznog sredstva malo tiši, pa da se može čuti i poneki zvuk iz okolnih šuma i kukuruza, ali i ovako je bilo sasvim ok.
Foto: U brdima, deca kukuruza
posle još malo druženja i zezanja uz obilatu mesnatu večeru povukosmo se u svoje odaje.
pokušao sam da spavam, prvo uz treperenje TV-a koji je cicvara pustio, a zatim i uz njegovo hrkanje, hrkeljanje, hrketisanje, hrktanje, hrkokotanje, hrkosanje i hrkanisanje. da stvar bude još gora, zaboravio sam da ponesem svoje obavezne čepove za uši, bez kojih ni kod kuće ne legam u krevet, a kamo li kad sam negde na strani! zgužvani parčići toalet papira nagurani u uši prosto nisu poslužili kao zamena velikoj civilizacijskoj tekovini zvanoj ear plugs! dremnuo sam tek par sati rano ujutro.
sve kul, ali molim te nemoj da nas karakterises kao mladenove obozavaoce i narocito ne kao fdu studente, s obzirom da su marica i nemanja vec duze vreme diplomirani a ja sam apsolvent vec 1000 godina, tako da se i ne racunam. jedino je milica aktuelni student montaze. a ionako prema toj instituciji, onako kolektivno, osecamo samo gadjenje. mladen je ok tip, ali nase misljenje o njegovom delu ne moze ni priblizno da se okarakterise kao "obozavanje". veruj mi, zajedno smo ga gledali u bioskopu. jedva cekam da procitam tvoje utiske o ostalim danima festivala... nadam se da se ne ljutis.
ОдговориИзбришиstevan
nema tvrdih osećanja ;)
ОдговориИзбришиtrebalo je da kažem 'manje ili više svršeni studenti fdu-a' ili tako nešto, a i ono 'obožavaoci' je svakako rečeno figurativno. poštovaoci? kolege? saučesnici u filmotvorstvu srbije?
ma mozes da nas zoves i strumfovima iz ribarske sume, ali je bitno da se razumemo: tamo smo dosli jer nam je bila zanimljiva citava akcija. milica i ja smo zapucali iz beograda u ribare, da se podruzimo, gledamo filmove i popijemo koju domacu.
ОдговориИзбриши