Dejan Ognjanović o DRAKULI i vampirima

 

S velikim zadovoljstvom učestvovao sam, po drugi put, u Kontrastovom podkastu „Vredno priče“ koji vredno, stručno i pitko vodi Sara Arsenović.

Podsećam, prošle godine, baš uoči Noći veštica, u istom podkastu govorio sam o Lavkraftu. Taj razgovor, ako vam je nekako promakao, možete i dalje pogledati OVDE:

https://youtu.be/3jHY9psHgXE?

Tada sam bio zakačen „sajamskim virusom“, što se pomalo odrazilo na moje grlo i govor. Ove godine na Sajmu knjiga nije bilo dovoljno gužve i posetilaca da bi se zaraza raširila, ili je moj imunitet bio bolji, uglavnom – ovog puta 100% čista glasa i bistra uma popričao sam sa Sarom, bez naprezanja, punih sat i po, na temu značaja romana DRAKULA Brema Stokera.

Evo zvanične najave te emisije.

Danas nam je izuzetna čast da ugostimo jednog od vodećih stručnjaka za žanrovsku književnost u regionu, doktora nauka i nezavisnog istraživača, Dejana Ognjanovića. Rođen u Nišu, Dejan je diplomirao i magistrirao engleski jezik i književnost, a doktorat na Filološkom fakultetu u Beogradu stekao je odbranom teze "Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti". Ovim pionirskim radom postao je prvi autor u Srbiji i na Balkanu koji je doktorirao na teoriji horora. Pisac je, esejista, kritičar i prevodilac, a posebno je poznat po svojim studijama "Poetika horora" i "Faustovski ekran: đavo na filmu", kao i po obimnom radu kao urednik serije "Poetika strave" u izdavačkoj kući "Orfelin". Njegova stručnost i posvećenost analizi fantastike i horora, pa čak i nominacija za prestižnu američku nagradu "Brem Stoker", čine ga idealnim sagovornikom za delo koje je pred nama.

U ovoj epizodi posvećujemo se kapitalnom delu gotske književnosti i rodonačelniku modernog vampirskog mita – romanu "Drakula" irskog autora Brema Stokera, objavljenom 1897. godine. Delo nastalo u jeku viktorijanske ere i suočavanja sa pretnjama modernosti i kolonijalizma, "Drakula" nije samo priča o natprirodnom čudovištu. To je duboka studija o tabuima, seksualnoj represiji, sukobu arhaičnog Istoka i civilizovanog Zapada, kao i o neizvesnosti koju donose naučni i društveni napredak.

Iako je Stoker inspiraciju za ime pronašao u vlaškom knezu Vladi Tepešu, njegov Grof Drakula je esencija postbajronovskog vampira čija mračna privlačnost i preteća energija ugrožavaju moralne i socijalne temelje britanskog društva. Roman je strukturisan kroz pisma, dnevnike i novinske članke, što mu daje autentičnost i neposrednost, uvlačeći čitaoca direktno u borbu svetlosti i tame.

Pridružite nam se na putovanju u Transilvaniju, kroz vekove književnosti, u novoj epizodi podkasta "Vredno priče".

 

A sad opet ja…

Vampirska tematika izuzetno je popularna, u šta sam se često i višestruko uverio u novije vreme:

Orfelinova zbirka KARMILA i druge priče strave upravo je na ovom Sajmu rasprodala i poslednji primerak svog 2. izdanja;

Orfelinova zbirka DRAKULIN GOST Brema Stokera takođe spada u naše najtraženije naslove, i njeno 2. izdanje nam je na izmaku – ako ga još nemate, bolje požurite da nabavite;

a vampirski roman IZGUBLJENE DUŠE Popi Z. Brajt, koji sam odabrao i priredio za novu ediciju „Trepet“ Veselog četvrtka, bio je jedna od najprodavanijih knjiga tog izdavača na ovogodišnjem Sajmu knjiga. (Ko je želi od mene, nek mi se javi što pre na mejl.)

Narod, prosto, voli vampire.

Zašto? U čemu je tajna vampirskog mita? Šta je to toliko privlačno u njemu? Šta nas tu tako golica i pali, intrigira i inspiriše? Šta je uticalo na DRAKULU a kako se ta priča dalje širila i na šta sve uticala?

O svemu tome saslušajte jedan prijatno opušten i pitak, a stručan i dobro pripremljen razgovor – ako kliknete OVDE: https://youtu.be/G7CDThBWXMo?

Ili embedovano odmah ispod:

Šta sam nabavio na SAJMU KNJIGA 2025.

 

Došao sam kući posle 10-ak dana izbivanja, uglavnom povodom Sajma knjiga. Ovogodišnji je bio naročito praćen kontroverzama i dubiozama – ali o tome ću u zasebnom postu. Sada, kraće i slikovitije, o dve stvari: a) kako je bilo i b) šta sam nabavio. I naglašavam: „nabavio“, jer mnogo ovoga ispod sam zapravo dobio, što trampom, što kao promo review copies, što kao just so poklone. Manje od pola ovoga dole sam zapravo platio novcem.

            Ali prvo, nezaobilazno pitanje: „Kako je bilo?“

            Pa, kako svima, tako i meni.

            Biznis – očajan. Prodaja: slaba, daleko manja nego prošle godine.

            Druženje: odlično, skoro neprestano, što s fanovima, što s poznanicima i kolegama, što s prijateljima.

            Da se razumemo: niko na ovaj Sajam nije pošao očekujući da će biti kao i svi drugi, da će razvaliti posao i namlatiti pare kao nikad dosad. Svi su, zbog opštih društvenih gibanja kao i zbog konkretnih Sajmovih Ćaci svinjarija, krenuli s očekivanjem da će im prihodi biti manji za oko 25-30% nego prošle godine. Većini s kojima sam pričao pred kraj Sajma prihodi su bili znatno tanji od toga, tj. oko 50% manji od prošlogodišnjih.  

Svi kažu da ovo ovako više ne može, ne isplati se, i ako Sajam i dogodine misli da radi More of the Same – iste Ćaci pizdarije i govnarije i ucene – moraće da se igraju sami, ili u drastično suženom društvu, sa popovima, pink panterima i republikosrpskancima. Umesto 400 izdavača, imaće možda 40, pa nek prave „sajam“ do mile volje. Eh, da, postoje jake šanse da je ovo bio poslednji Sajam knjiga koji je barem ličio na nekadašnje; naredni će, sva je prilika, biti mnogo prazniji i bezvredniji…

            Ja, uprkos svemu, nisam došao kući nezadovoljan.

Kao prvo, zato što sam na Sajam pošao sniženih očekivanja, i to delom iz opštih razloga kao i svi, a delom i lično-specifičnih, jer već dve godine nisam objavio novu proznu knjigu: najnovije su mi i dalje ZADUŠNICE (2023), pa je stoga bilo za očekivati da se neću ove godine razvaliti od prodaje NAŽIVO, PROKLETIJA, KAPELE I ZADUŠNICA. Znači, od toga se zaradilo koliko je bilo razumno očekivati, u datim okolnostima.

Kao drugo, moja najnovija studija, DOLAZAK HORORA, koju je objavio Orfelin, odštampana je besprekorno savršeno, izgleda prelepo, i na štandu se sve vreme odlično prodavala. 

Otišlo je stotinak primeraka, što je više nego dobro za jednu knjigu Teorije, pa još relativno skupu – ako je 2.500 din skupo za 600 strana u tvrdom povezu, velikog formata, na neobrađenu, kapitalnu žanrovsku temu. Uz nju je sasvim fino išla i POETIKA HORORA…

Kao treće, video sam se s nekim dragim ljudima koje inače izvan Sajma retko sretnem tokom godine, uključujući i neke Prijatelje Knjige.

Kao četvrto, započeti su neki poslovni razgovori i dogovori, ali to ne bih da uročim, jer još nikakav ugovor nije potpisan, nego su samo detaljno razmatrane neke mogućnosti i planovi. Ali, eto, imam se čemu lepom nadati čak i dok svet gori.

No, to je samo zato što sam ja u donekle privilegovanoj poziciji. Većina izdavača krenula je sa Sajma kući gunđajući: „Sad i nikad više“… Ali o tome uskoro u zasebnom tekstu. Evo ispod šta sam sebi i svojoj biblioteci najnovije pribavio. Ako izbije svetski rat i nestane struje, bar ću imati vremena za čitanje, i šta da čitam u zemunici… ili na šta da se grejem…

Prvo da se pohvalim originalnim artworkom by Stevan Subić kojeg mi je moj dragi umetnik poklonio.

Strip o Fricu Langu u Sloveniji (gde je nakratko bio u Ljutomeru, tokom I sv. rata) dobio sam na poklon od autora, i to s lepom posvetom.

Morijarti - Makondov - by Subić, promo za rivju.

Konan, Darkvudov, vrlo lepo crtan, promo.

Kenselovani Gejman došao mi je kao poklon od prevodioca, Draška Roganovića.

LOUN SLOUN će do kraja godine dobiti moj blog rivju, ali ne čekajte to nego kupujte ovaj masterpis odma, smesta, dok je još po sajamskoj ceni!

Breća je Fibrino izdanje: ja u principu ne kupujem hrvatske stripove, ali ovdje sam načinio iznimku, jer srpski izdavači ni u najavi ne planiraju ovaj album u kojem su sakupljeni Brećini fanta-horor stripovi... Ovo je bilo kod Delfija, i po nižoj ceni nego u Hr, pa čak i nego kod Alana Forda... Samo na Sajmu, 4.700 din.

Rešio sam da proverim na šta liči KORTO kojeg nije crtao niti pisao Prat, pa su mi drugari iz Darkvuda poklonili ova tri albuma. 

Ovo bizarno francusko nadrealno-hororično ludilo dobio sam na poklon od izdavača, Komiko.

Ovaj fanta-horor roman već sam detaljno preporučio u mojim sajamskim najavama, a sad dobih i promo primerak od Red Boxa.

Krenuo da piše o ortakovom samoubistvu, projektovao se u to, pa odmah po slanju rukopisa i sebe ofnuo... Cena 720 din, Red Box.

Hercog, o snimanju FICKARALDA, Red Box, promo.

Novi roman domaćeg autora koji je debitovao solidno-problematičnom zbirkom SRCE LUTKE a nastavio vrlo slabim romanom JAGANJCI. Ipak, ja pratim domaći horor, jer to je moj križ. Možda ovaj ne bude krindž? Bio 900, tj. 700 s popustom.

PIKMAN je arty horor strip, samo 600 din kod Žira. Jer moj je križ i da Lavkrafta ispoštujem...

Sabrane domaće drame o vampirima (šta, ima ih više nego NULA?), 800 din.

Aćinove fantazije i kvazihororične priče, 350 din.

Vidi se odmah da je dobra knjiga, čim i mene citira unutra...

Ovu sam kupio (bila je 1800 samo u sredu) iako Šiki nije smatrao vrednim citiranja moje brojne napise o DAVITELJU, što u Srbiji, što u inostranstvu...

A uzeo sam, naravno i Sioranove SVESKE, one dve hororične nove Tanesijeve i još ponešto što sam zaboravio da uslikam, a knjige su mi još u Bg pa ne mogu sad svega da se prisećam...

OVO DOLE NISAM KUPIO NEGO SAMO USLIKAO, kao umerenu preporuku za razmatranje

Službeni glasnik je izdao, u dva toma, SVE Poove priče - uključujući neke fragmente i čuda koja ni ja nisam dosad čitao niti nalazio po amerikanskim zbirkama. Sve su u novim prevodima. Cena razumna, oko 1200 din po tomu. Avaj, mek povez, i sa prekratkim, tanušnim predgovorčićem.

Ovo skinuh s neta, pa ako procenim da baš valja imati, kupiću na niškom Sajmu.

Ove fanta-hororične priče dođoše mi se blagom preporukom, proveriću ih na engleskom, na kindlu, pa ako mi legnu, možda kupim od Agore kad budu dogodine na akciji - sad su bile 1000 din, što je ipak previše za taj knjižuljak.

P.S. Nisam kupio Selinov LONDON samo zato što mi je apsurdo da vucaram knjižurinu od 600 str iz Bg u Niš, kad Lagunu imam i ovde + niški Sajam knjiga za par nedelja...