Kao
što znate, jubilarni brojevi redovnih epizoda Dilana rade se u koloru (broj
100, 200, 300...). A sada, najzad, evo i specijalaca na srpskom – iz edicije
koja se u Italiji zove nemaštovito "Kolor
fest", a kod nas – rokerski: "Obojeni
program". Imajući u vidu uredničko nagnuće Dušana Mladenovića, možemo
uskoro očekivati i specijalnu ediciju Zagora pod naslovom "Darkwood
Dub", dok se o r'n'r nazivu za Tex-specijalce još duboko i intenzivno
razmišlja.
Šalu
nastranima, valja istaći da ova edicija NIJE posvećena samo Dilanu, nego će se
junaci smenjivati: pošto je Dilan u ovim krajevima najpopularniji (eto vam ga
vaš Tex, žabari, najedite se!), kreće se s njim, i svaki drugi broj "Obojenog
programa" biće Dilanov, dok će se s njim izmenjivati prvo Zagor, pa onda
Tex. To nekima možda valja nacrtati, pa evo: OP1= Dilan, OP2= Zagor, OP3=
Dilan, OP4= Tex, OP5= Dilan, OP6= Zagor, itd. Na zadnjoj korici prvog broja već
je najavljena naredna epizoda – Zagor:
"Duhovi kapetana Fišlega".
Veseli četvrtak svoju kolor
ediciju Dilana Doga pokreće od broja 10 italijanskog "Color Fest" izdanja, ne
zna se zašto: valjda im je namera da do kraja večnosti objave SVE epizode, ali
zašto ovim (ne)redom – oh, sudbo kleta, ZAŠTO ovim redom, na to pitanje besnim
kolekcionarima za sada još nema odgovora!
Urednici, tim povodom ali ne baš o
tome, kažu sledeće: "Radi se o ediciji koju smo nazvali biblioteka Obojeni program. U Italiji se, tokom
zadnjih šest-sedam godina skupilo više Bonelijevih edicija koje sadrže epizode
u boji. Radi se o edicijama Dilan
Dog Color Fest, Color Zagor, Color Tex i još nekim drugim, o
čemu ćemo neki drugi put pričati.
Mi smo odlučili da
jednostavno objedinimo sve to u jednu ediciju i da naizmenično objavljujemo po
junacima. Tako da prvi broj, koji će se pojaviti u prodaji tokom avgusta ove
godine, jeste Dilan Dog. Drugi
broj će biti Zagor, on će se pojaviti tri meseca kasnije, u novembru, iako
će na sajmu knjiga već biti u prodaji. I moram da napomenem da se radi o
kolekcionarskom izdanju, to jest da to ne ide na kioske, da se radi u tiražu
od 500 komada i da ide u specijalizovane knjižare i naravno naš klub
čitalaca."
Tako
kažu oni. Da vidimo šta kaže Dr Ghoul na sadržaj prvog broja. Brojevi u
zagradama su moje ocene (od 1 do 5) za datu kategoriju (epizoda, crtež,
scenario). Imajte na umu moje uobičajeno stroge ocene gde petica znači čisto
savršenstvo (u epizodama, npr. OČI ZLA, NJUJORK, NJUJORK; USPOMENE
NEVIDLJIVOG; POSLE PONOĆI; u crtežu: Kasertano, rani Pikato, Dalanjol,
Stano...), četvorka – odličnost, a trojka, recimo, označava nešto sasvim
pristojno, vrlo dobro, blago natprosečno.
Naslovnicu
nacrtao: Davide De Cubellis (3)
Zbogom, Gručo (4-)
Tekst: Alessandro
Bilotta (3+)
Crtež i boja: Paolo
Martinello (4)
U bliskoj, mračnoj, zombijima
zaraženoj budućnosti, Dilan ne može da se pomiri sa sudbinom i okači pištolj o
klin, već započinje svoju poslednju istragu, ne shvatajući da će najveću cenu
platiti… upravo on! Odnosno, Gručo. U nedavnoj epizodi Martija Misterije pod
naslovom "Zbogom, Java" to
"zbogom" bilo je privremeno i nije se ticalo životnog nego samo
bračnog pitanja junakovog prišipetlje (eng. sidekick), mada je razlika tu, često,
običan sofizam: oženio se, umro, ista stvar. Za razliku od mrljavog Jave, ovde
Gručo stvarno... hm, ode. Kako, zašto, i gde... videćete. Ali priča je
iznenađujuće sumorna i nihilistička, naročito za nešto što otvara prvi broj!
Što se crteža tiče, skoro-slikarski stil naročito je zahvalan za prizore
raskidanog i mutiranog mesa, i podseća na Serpierijev u serijalu DRUUNA (samo
što ovde nema toliko pipaka, a ni guzica).
Pegava traka (3-)
Tekst: Antonio Serra
(3-)
Crtež: Alessandro
Bignamini (3)
Boja: Overdrive Studio
(4-)
Mlada i lepa klijentkinja
zvoni na vrata broja 7 u Krejven roudu. Dočekuje je neobično obučeni i formalni
Gručo, a pre svega detektiv, čiji način istrage podseća na izvesnog… Šerloka
Holmsa! Ova varijacija na jednu priču A. K. Dojla, smeštena (naravno) u
viktorijansko doba, nije bogzna šta – previše je linearna, obična, nimalo
dilanovska. Razrešenje "misterije" je obično: dođemo na lice mesta,
prenoćimo-sačekamo, vidimo šta je posredi, upucamo, i doviđenja. Jedini twist
je – eh, da ne otkrivam. SPOJLER: Ispada da su Dilan i Gručo (PRE rođenja
pravog Gruča!) odbačeni Dojlovi likovi, šutnuti prozaičnom uredničkom logikom
("Daj narodu realne likove i akciju!") pre nego što se posvetio
realističnijem detektivu, Šerloku. Crtež je ravan i neupečatljiv, korektan ali
zaboravljiv: nažalost, komercijalni kolor strip uglavnom podrazumeva baš takav,
valjda se generički crtež lakše farba od osobeno stilizovanog, pa i ne čudi što
u ovom izdanju ne vidimo nijednog od najboljih Dilanovih crtača.
Mračni dani (3)
Tekst: Chiara Caccivio
(3)
Crtež: Raul &
Gianluca Cestaro (4-)
Boja: Overdrive Studio
(3+)
Šta bi se dogodilo da mali
Dilan nikada nije doživeo sadašnjicu, te da je odrastao u 17. veku sa svojim
ocem Ksarabasom? Da li bi svejedno postao neustrašivi lovac na čudovišta? Sa
takvim ocem – naravno! Još jedna zombi-priča, ali u davnoj prošlosti i sa još
jednom rutinski prekinutom romansom, te snažnim edipovskim podtekstom: taman
kad se naš dečkonja zaljubi, uskoči mu ćale koji bi, umesto Xabaras, trebalo da
se zove Coitus Interruptus! Ipak, ovo je slikovita, simpatična varijacija na
Dilanov kanon. Šteta je što u ovom prilično svedenom krvopljusu za priču sa zombi
tematikom crvena farba ne šiklja i prska slobodno nego je zarobljena unutar
strogo proskribovanih linija: mrzim kad to rade u kolor stripovima!
Dvostruki indentitet (3-)
Tekst: Giovanni
Gualdoni (2+)
Crtež: Luca Raimondo
(3-)
Boja: Overdrive Studio
(3-)
Tridesetogodišnjak bez
posla i bez ambicija. Uvek u svađi sa roditeljima, živi u svojoj sobici
surfujući po internetu, čitajući stripove i sakupljajući figurice. Jednom rečju
– "stripadžija", s licem Dilana Doga. Zajedno s drugaricom (drugaricom, a ne devojkom!) pokušava
amaterski da ulovi serijskog ubicu koristeći nju kao mamac, sve do
zaprepašćujućeg otkrića identiteta koljača!!! Svi klišei o strip-geekovima su
tu, s tim izuzetkom da ovaj ima mišićavo telo sasve pločicama na stomaku, izvajano
kao u modela za gaće (otkriva ga kratka, ničim izazvana scena tuširanja) a ne
telesinu nekoga ko po ceo dan bleji u kompjuter i stripove. Ah, da: ovde
otkrivamo da ovaj alternativni Dilan sluša Lejdi Gagu i Emi Vajnhaus, u sobi
drži na blu-reju sve sezone serije LOST, ima modele koji upućuju i na Star
Wars i na obožavanje Kapetana Amerike, a usred sve te mainstream mass-market
bljuzge – ima i poster nimalo izvikanog, čak kultnog, odličnog italo-horora
HOUSE WITH THE LAUGHING WINDOWS Pupija Ghoul-Approved
Avatija! Koješta! U ovoj epizodi crtež je najslabiji a kolor najnepotrebniji,
tj. baš ničemu ne služi, ništa ne dodaje. Sećate se kad mi je Rekioni
u intervjuu nedavno kazao da Gvaldoni nikad više neće pisati
Dilana? Pa, evo, pogledajte zašto!
Sve u svemu, ko voli
Dilana, valja ovo da ima. Priče nisu za u nesvest, ali – koje pa jesu u
poslednje vreme? Ipak ovde ima dovoljno zanimljivih i slikovitih varijacija, negde
oko proseka pa i blago iznad ponegde, a ako ste već navučeni na ovog junaka u
crno-belom izdanju, onda će vam to isto, ali u koloru, biti samo još bolje.
Čista logika, zar ne?
Papir je deblji i bolji nego za redovne epizode što se
odražava i na kvalitet kolora, štampa je dobra (ali mogla bi biti i za dlaku
ili dve bolja), prevod kao i uvek odličan i pismen, prateći tekstovi (uvodni,
by Dušman, i odjavni by Marčelo) stručni i korisni, a ako ste
članovi sekte VESELI ČETVRTAK, to znači da ne plaćate punu cenu od 990 din, nego imate popust koji će to
dovesti negde u blizinu cifre od 666,
pa prema tome – ne premišljajte se mnogo, jer ovo je rađeno u tiražu od samo 500 komada...