KAKO JE BILO NA SLAUGHTER FESTU 2023?

Ovca mi se jagnji, odnosno četvrti roman mi se uveliko piše (ZADUŠNICE!), pa zato samo kratko: kako mi je bilo na ovogodišnjem, drugom po redu Slaughter Festu? Ukratko, nisam nezadovoljan!

            Bilo je lepih stvari, i stvari koje bi se dogodine, ako festivala bude, morale popraviti.

Otvaranje

Zatvaranje i dodela Zlatnih Macola

                Da počnem od lepših i brojnijih.

            1) Više dobrih filmova.

            Ove godine izdvojen je veći deo budžeta za nabavku svežih, ekskluzivnih, atraktivnih filmova – pa je time publika stavljena na teže slatke muke, koji od filmova da žrtvuje, tj. koji radije da pogleda.

Reditelj MEGALOMANIJAKA, na Grosmanu; dogodine u Klanici?

            2) Zanimljivi gosti: bio je tu Dejan Zečević, reditelj TT SINDROMA.

Nažalost, zbog obaveza, samo na jedan dan, ali pravi fanovi, koji su ga prepoznali, mogli su da se s njim druže, proćaskaju, slikaju se.

3) Zeka je učestvovao i na tribini posvećenoj njegovom filmu, koja je privukla nekolicinu Nišlija više (čak 15-ak, ako ne i skoro 20! što je više od tuceta koje je došlo prošle godine na priču o LEPTIRICI).

4) Zanimljivi gosti: bio je tu Miki Lakobrija, čiji su PACIJENTI i ostali treš-hororčići (moj izbor od 12 naslova) oduševili publiku i bili otkrovenje mnogima koji su se s njima prvi put sreli.

5) Ogromno zanimanje publike izazvala je i izložba Lakobrijinih horor čuda: beba iz SRPSKOG FILMA, razne otkinute glave, ruke, mrtvi kučići, telad, oktopodski pipci – i žena-mutant u punoj veličini, iz filma OTVORENA.

Sve je to bilo tu, u bivšoj klanici, na izvolte, da se vidi izbliza, pipne, uzme u ruke, da se načine memorabilne horor fotke i selfiji.

6) Bio je tu i Nenad Bekvalac, nadohvat ruku obožavalaca i goth obožavateljki…

7) Na štandu sa MERCH ponudom Slaughtera (majice, kačketi, maske) mogao se naći i širok asortiman horor knjiga: bile su tu moje (PROKLETIJE, DIVLJA KAPELA, ZAVODNIK) i Orfelinke (uklj. POETIKU HORORA i NEKRONOMIKON), 

ali moglo se naći i nekoliko fanzina CRNOSLOVLJE, te horor zbirka VRAGOVESTI, i domaći niški horordžija, Dejan Sklizović, sa svojom zbirkom MIJAZMIČNI PREDELI. Ne znam za ove ostale, ali većina mojih knjiga se prodala, pa sam i time zadovoljan.

8) Na festivalu su bili i moji drugari iz Beograda, inače veliki horor fanovi, Marko Pišev (pisac i antropolog; prošle godine u svojstvu gosta festivala, ove kao moj gost) i Ognjen Simić, pa je u tom društvu i sve ostalo, i dobro i manje dobro (uključujući jedan epski potop-pljusak) bilo podnošljivije.

9) Ove godine sam, sticajem okolnosti, stigao da ispratim manji deo muzičkog dela festivala – ali sam zato, baš tu, otkrio svoj novi omiljeni bend i božanstvene im pesme koje od tada vrtim bez prestanka, na repeat. 

Ove lude Fince ste mogli videti i čuti u Doljevcu, naživo, samo da ste došli!

10) I ove godine pozitivan feedback zadovoljne publike napunio mi je baterije osećajem da radim nešto valjano, i da imam za koga.

11) Prikazivanje TT SINDROMA u ambijentu ex-klanice, među onim pločicama i u toj auri krvi, pa još sa Lakobrijinom mučionicom odmah pored, bio je pravi Dodir Genija. 

Odavno nisam reprizirao TTS, pa sam ga s velikim guštom overio u ovom unikatnom okruženju, za taj film najsavršenijem mogućem.

12) Dobili smo, zahvaljujući Lakobrijinom dizajnu (i mojoj asistenciji pri tome), Zlatnu Macolu kakvu zaslužujemo!

 

13) Stripadžije su crtali u krugu klanice neke horor crteže.

Što se tiče stvari koje su mi malko sreću kvarile, navešću dve:

1) Tehničkom greškom, na prvo prikazivanje MEGALOMANIJAKA nije išao titl, a većina publike nije znala francuski. Ovo je popravljeno naredne večeri, kad je taj film dobio ZLATNU MACOLU, pa je prikazan s titlom.

Nažalost, ista greška se desila i sa još jednim filmom, nemačkim MOTHER SUPERIOR.

Mada ja nisam zadužen za te ogromne fajlove koji se prikazuju, izgleda da ću morati dogodine i njih da proveravam.

2) Komarci! O,da, bilo je krvi!

Nisam siguran oko procedure – KO, tačno, i kada/kako, može/sme da zaprašuje protiv komaraca (ako se ne varam, ne zaprašuju se odrasli, nego kad im bude vreme da se izležu mladunci – dakle, truju se unapred, a ne kad porastu) – dakle, ne znam KO je to trebalo da uradi, da li Doljevac, da li organizator (Komplos Art Factory), ali neko je valjda trebalo da taj problem predvidi i reši.

Bio je tu i Sledž Hamer, odnosno Joca Ristić

 

Pored toga:

Moraće dogodine da se sajt festivala bolje održava – početkom ove godine mesecima je bio nefunkcionalan;

moraće da se FilmFreeway ranije aktivira;

moraće da se konkurs za domaće kratke horore ranije raspiše.

A trebalo bi više poraditi na sponzorima i medijima/promociji.

A vi, koji ste bili naživo, šta veliiiite?