четвртак, 25. август 2016.

OTVORENA (2016)


 **(*) 
 3- 

Prijao mi je ovaj nesvakidašnji domaći arty crno-beli film o čudnom odnosu između dve cure, drugarice od kojih je jedna zaljubljena u drugu a druga baš i nije u prvu. I drago mi je što tako nešto postoji kod nas. Gluma je znatno bolja nego što je delovalo u trejleru – istina, ponekad se učini da glumci recituju tekst umesto da ga oživljavaju (naročito sporedni), ali u ovako stilizovanom filmu čak i taj otuđujući učinak ima smisla, makar bio i nenameran.
Crno-bela fotografija je odlična, na momente i izuzetna, svetska. Slowburn ritam je uglavnom dobar, stilizacija sa „odsecanjem“ lica svih osim glavnih junakinja je dobra fora, a čak i ta Lakobrijina full-body kreatura na kraju solidno izgleda.
E, sad, što se tiče značenja i simbolike, tu već nisam siguran koliko to sve ispravno stoji. Nominalno, film kao da stoji na strani LGBT populacije, ali u stvari, kroz prikaz patološke „ljubavi“ (ako je ta opsesija prava reč za to), kao da demonizuje i nju, pa time i ostale. Pretpostavljam da reditelj nije ni mislio da pravi film o lezbijkama nego o ljubavi „uopšte“, ali svejedno je ovakvo čitanje prilično nametnuto ovom dramaturgijom. Takođe mi naprasno pristajanje i lezbizacija dotad nezainteresovane cure pred kraj deluje ničim izazvano, naglo.
A tek o „monstrumu“ ne znam šta da mislim: čitav taj kraj mi, i vizuelno i konotativno, oscilira između sublimnog i ridikuloznog. Slično važi i za kulminaciju sa novim dečkom (kojeg „igra“ sam reditelj, i to ne baš dobro), koja  deluje psihološki i motivacijski da dolazi niotkuda – a u spoju sa sublimno-ridikuloznom odjavnom pesmom sve to kao da svodi  na nivo otkačene privatne šale.
Takođe, stiče se utisak da je OTVORENA neopravdano razvučeni kratki film jer nema tu „mesa“ dovoljno za glavno jelo, tj. dugometražni film (iako to traje jedva nekih 70-ak minuta) i u smislu gledalačkog užitka moglo se tu pružiti više, dinamičnije, zanimljivije.
Uz sve zamerke na tretman teme i ideja, stilski je ovo zadivljujuće. Reditelj Momir Milošević u svojim dosadašnjim kratkim filmovima (a pre svega MRAK i MRKLI MRAK, ali i INTENZIVNI UDARAC U GLAVU) pokazao je sklonost ka hororu i mračnoj tematici, kao i hvale vrednu vizuelnu kulturu, ali - što je u njegovoj generaciji prilično retko, naročito među žanrovcima - i izrazite ambicije u pravcu građenja karaktera i istraživanja međuljudskih odnosa, uz manje ili više krvoliptanja. Od Momira imam umereno visoka očekivanja i sa pažnjom ću pratiti njegove naredne projekte.
OTVORENA u bioskope kreće 29. septembra: overite je tamo dok možete.

PS: OTVORENA je dobila spec. nagradu na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. To je lepo. Mada, kad pogledam koji su još „filmovi“ tu dobili glavne nagrade, ne znam baš koliku to sve težinu ima...
PPS: Zbog elemenata psiho-nadreal-horora ovo je naslov koji će dobiti detaljniju analizu u apdejtovanoj verziji moje knjige o srpskom (a sada i svekolikom ex-Yu) hororu, tako da je ovaj šturi rivju samo skica u tom pravcu. Tom prilikom ću i raščistiti s nekim stvarima oko kojih za sada, nakon jednog gledanja, nisam sasvim siguran.
PPPS: Ovde možete pogledati insert iz pomenutog kratkog filma INTENZIVNI UDARAC U GLAVU u kojem se načas javlja i Nenad Bekvalac, a u ubilačkoj ulozi je Dragan Mićanović:

4 коментара:

  1. krenulo u bioskope (igra čak i u nišu!) - pa eto, proverite, pogledajte!

    ОдговориИзбриши
  2. U svemu se slažem osim u interpretaciji kraja filma, koji po meni nije na granici sublimnog/ridikuloznog, već pre u polju sublimnog. (MOŽDA SLEDI SPOJLER) Hoću reći da završetak filma ima smisla ako se čita u linčovskom ključu, tj. ako surovi obračun čudovišta sa Alisom shvatimo kao Sarinu unutrašnju borbu da preboli neuzvraćenu ljubav. To što se na kraju smeška prijateljski nastrojenom mladiću (udvaraču) u fotografskoj radnji ne znači da je najednom od homo- postala heteroseksualka, već pre to da je prebolela Alisu i da je shvatila da život ide dalje. (KRAJ SPOJLERA)

    Hvala na preporuci da se film odgleda u bioskopu, jer je vizuelno toliko opčinjavajući da bi mogla da mu se oprosti i eventualna idejno-tematska ispraznost ili promašenost. Pored toga što crno-bela fotografija odražava to sivilo u Sarinoj duši, ona daje i novi uvid u atmosferičnost beogradskih sivih ulica i blokova. Takođe, potpuna okrenutost ka Sari i Alisi i njihovom međusobnom odnosu postiže se ne samo izbacivanjem iz kadra svih drugih lica, već i stavljanjem van fokusa (zamućenjem) svega ostalog. Time se zamućuje i granica između snoviđajnog i stvarnog, unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta.

    Sve u svemu, mene je film zadovoljio i na idejno-tematskom i na vizuelnom planu i shodno tome po meni zaslužuje visoku ocenu i mesto u antologijama srpskih horor filmova.

    ОдговориИзбриши
  3. Ko je gledao Otvorenu, gledao je. Nema ga više u bioskopima. Tako bar kaže jedna od glumica, pa što joj ne bih verovao. Realno, arty crno-beli opskurni film bez ijednog poznatog glumca/glumice koji nije medijski izvikan nije ni mogao, sada i ovde, da se nada ne znam kakvom bioskopskom uspehu.

    ОдговориИзбриши
  4. Skinuli su ga sa repertoara multipleksa, ali je npr. ovde u Novom Sadu na programu Kulturnog centra još bar nedelju dana. Inače, novosadski Kulturni centar je konačno kupio novu projekcionu opremu, sredio salu, zamenio platno i sedišta i sada tehnički parira multipleksima, pogotovo što su i cene karata nešto niže.

    ОдговориИзбриши