CRNCI (2009)

RIVJU BY Shozo Hirono

Režija: Goran Dević i Zvonimir Jurić

Film počinje lagano, opuštano, i ako imate nameru da uživate u lendskejpu slavonačke močvare i šume, ondu su Crnci pravi film za vas. U suprotnom, možda je ovo naslov za izbegavanje, uprkos ekonomičnom trajanju od manje od 80 minuta. Šta više, ne sećam da sam duže gledao jedan ovako kratak film, a sve u očajničkoj potrazi za kvalitetnim elementima.

Ima ih svakako, i ako neko želi da cedi suvu drenovinu, može reći da se skrivene poruke nalaze u naznakama; da se kontemplativni konteksti kriju iza ugla. Istina je ustvari da Crncima ne hvali samo bolja dramatizacija, uverljivija karakterizacija, scenario, već oni jednostavno nemaju niti stav, a bogami ni muda da nekog van balkanskog područja ubede u sve strahote i surovost rata.

Kad sve ovo kažem ne mislim da ratni film mora da poseduje eksplicitno nasilje, krv, gore elemente, niti bilo šta što iole nalikuje recimo Zafranovićevim delima. Ne, ambiciozni autori jednostavno imaju želju, premisa je ok, ali im izmiču uverljiviji dijalozi, zdravija postavka priče... čak je i sporadičan humor trivijalan.

Ali, da ne bi trošio previše kritičke termine, ajmo malo da spojlujemo:

Koja prava vojska ima jednog sekunda sumnju ili dilema da li pucati u divlju svinju - pa majku mu, to je, bre, hrana na stolu?!

Ok, pravdajmo to da su u velikoj žurbi.

Konstatacija "Opet se bode", stiže u momentu kada "bivši" narkoman pokazuje znake agresije, što može biti samo iskazana nervoza zbog neuzimanja, ali ne - ovde se implikacija lepi na apsurdan gest, tako da deluje... pa malo je reći groteskno!

Onda dijalozi tipa:

"Ne mogu više ubijati."

"Šta?"

"Ono u garaži"

"Šta misliš - da je meni lako?"

I tako dalje...

A garaža više liči na neku provincijsku opštinu iz komunističkih vremena, ispred koje se nalaze nabacani DŽAKOVI!!! Znači, garaža je doživela i opsadu... a ko se krije u garaži za vreme opsade - pacovi, a ne Crnci, oni su valjda neka elita.

Ivu svi nazivaju "Gazda", što implicira da su oni možda paravojna plaćenička formacijska jedinica. Ali ne, oni su ustvari samo hardkor domobrani na braniku otadžbine, sa centralom u Zagrebu, koji imaju svoje personalne probleme, ali ipak ostaju verni slobodarskoj ideji.

Mislim da, oni su valjda elitna domobranska jedinica. Kak se to onda dešava da regrutuju slabiće, koji su obili jedan jedini automobil?

I zašto uopšte junošu podučavaju rukovanju automatskom puškom kada su na vestima pre samo jedan sat objavili prekid vatrenih dejstava na svim nivoima? U kakvu se to oni akciju spremaju? Ko je to i gde najavio? Ne znam: možda je sponzor platio za reklamu puške, pa se na to potrošilo minut-dva.

Međutim, najveći sunovrat u priči predstavlja famozna kaseta na kojoj se emituje snimak smrti jednog od domobrana (koji je inače brat jednog Crnca), a koja je puštana na četničkom radiju kao želja i pozdrav pre kompozicije Nade Obrić - Dugo te, dugo očekujem!

E sad, svaki normalan komandant bi želeo da zaštiti svoju vojsku traume slušanja istog - ali ne i Gazda Ivo: on daje kasetu u ruke pokojnikovom bratu, ovaj odlazi do automobila da bi je na miru saslušao, i onda sledi najsmešnija scena pokušaja samoubistva, još od filma Otac na službenom putu. Što je mnogo, mnogo je!

Sama autorova premisa nije u biti loša: kreirati antiratni manifest, ali je egzekucija traljava, nedorečena, mlitava.

Osim odlične fotografije i autentične scenografije, Crnci predstavljaju prilično neuspešan produkt na svim nivoima, i više deluju kao prosečan TV film, nego kao uzdanica ozbiljne kinematografije.