*(*)
2-
Za slučaj da neko ima ikakve sumnje,
odmah da ih razbijem: ono 3D u naslovu znači: DARIO'S DREADFUL DRACULA. Film je užasan baš kako je to
bilo očigledno još od prve najave, od promo postera, tizera, pa preko finalnih
postera, kadrova iz filma i trejlera i apsolutno svega što je stizalo u vidu
"promo" materijala.
Da i ne govorim o užasnim kritikama onih koji su
ga pogledali prošle godine u Kanu (!), nakon kojih su distributeri rešili da
film ne daju na žanrovske festivale da se ne bi dalje brukali, nego su ga
pustili, uz vrlo malo pompe, jesenas u Italo bioskope (gde je neslavno propao,
ne povrativši ni desetinu svog budžeta) a sad ga evo na DVD-u, da hvata
naivčine koje padaju na foru brend-nejmova.
Dracula! Dario Argento! Asia! From the director of… A tragic, bloody love
story… In 3-D!
Siroti dekica Dario… Stvarno je
tužno što nema oko sebe dovoljno bliske i poverljive osobe koje bi ga smestile
u starački dom, umesto što ga još podržavaju u ovim sve izgubljenijim i sve
patetičnijim pokušajima da snimi film koji ne bi bio sramotno imbecilan…
Pokušajima koji traju već više od jedne decenije, sa sporadičnim re-lapsovima u
vidu NONHOSONNO (slab film, ali u poređenju sa svim ostalim u ovom milenijumu
što je Dario pustio u bioskope, barem nije uvredljivo kretenski nego samo
besciljan, šupalj i bezveznjikav, ali mlako-gledljiv) i dve podnošljive epizode
za kablovsku TV iz serijala MASTERS OF HORROR.
Od starog "maestra" nije
ni M ostalo, i stvarno bi bilo najbolje, i za sirotog deku, i za poštovaoce
njegovim radova od pre 30-40 godina, da mu se zabrani da više prilazi kameri,
osim u eventualnim home movies (pod
uslovom da potonji ne uključuju
snimanje gole Asie Arđento – jer to je već patologija još crnje sorte)…
Stvarno nemam srca da se rugam ovoj
tvorevini onoliko koliko ona, u načelu, zaslužuje, niti želim da ismevam film
koji se praktično sam namešta za neviđeno izrugivanje, seciranje, klanje i
čerečenje. Samo zbog minulog rada i kredita kakav je Arđento u prošlom veku
stekao ovo neće biti 100% razulareno Ghoulish čerečenje™ nego jedna malkice
suzdržanija varijanta toga, kroz faktualistički osvrt na neke aspekte ovog
promašaja sa onoliko respekta i suzdržavanja koliko mi je to uopšte fizički izvodljivo
(a to nije mnogo).
Dakle, fakti… Fakat je da su se
obrukali čak i oni od kojih to nismo smeli da očekujemo.
Asia "big tits" Arđento (koja ionako nije dobra glumica) "deliveruje" svoj
apsolutno najgori performans koji sam imao nesreću da vidim, ne samo u tatinom
filmu nego i inače. To je, naprosto, užasno. Delom je to zbog lošeg materijala
(loš lik, loši dijalozi), ali i zbog tako postavljene uloge da mora da se veći
deo filma ponaša kretenski, a tek na kraju, u poslednjoj sceni (kad je prekasno) zapravo vidimo nešto nalik
motivaciji.
Dario ionako nikad nije bio actor's
director, ali ovde kao da se srozao na šotrijansko neinsistiranje ni na čemu, a ponajmanje na glumačkim
izvedbama. Šta god da su mu ovi izveli pred kamerama, ma kakvu grimasu ili
otaljan dijalog, u prvom tejku, on je viknuo: "Kupljeno! Idemo na sledeću
scenu!" Zaista bih bio zapanjen ako bi mi neko rekao da je bilo koji kadar
ovde bio vraćan ponovo, odnosno snimljen iz drugog ili trećeg pokušaja (ne
računajući tehničke razloge, vezane za efekte, svetlo ili 3-D potrebitosti), a
ne iz prvog.
Neki ozbiljniji reditelj malkice bi zauzdao, npr, Asijino potpuno nekontrolisano urlanje, kreveljenje i bacakanje u sceni u kripti, kad se vaskrsnuta vrati s detetom pod miškom
kako bi je Van Helsing zatepao. Neko ko ima bar trunku reputacije stideo bi se
ove scene. Za Asiu – ne znam. Njoj i tatici je ovo tragikomično eurotrash
valjanje i bacakanje bilo okej, izgleda. Mislim, eno ga u filmu, niko nije
tražio da se opet snimi, ili izbaci skroz…
A kad smo kod transfera neprijatnosti, teško je ne pomenuti (i slikama
ilustrovati) scenu njenog nepotrebno eksplicitnog kupanja. Asia bez problema
tatici pokazuje sise najduže i najotvorenije od svih sličnih scena do sada (a,
vala, bila je gola, pa često i karana – npr. u FANTOMU i u STENDALU – u
praktično svakom njegovom filmu osim u TERZA MADRE, ako nisam nešto zaboravio).
Scene kupanja su inače lepa i dobrodošla vrsta eksploatacije žena,
rekao bi moj muškošovinistički deo ličnosti, ali feminista u meni bio je malko
zgađen blatantnom usiljenošću i nepotrebnošću te scene za bilo šta (kao, nije
moglo drugačije da se otkrije da je Lusi ujedena u visini KOLENA nego da joj,
osim kolena, vidimo još i golo dupe, sise i praktično sve ostalo)!
A da i ne govorimo o tome da mi je teško da nepomućeno uživam u toj
golotinji kad sve vreme zamišljam njenog ćaleta IZA kamere (ali ne smem da zamišljam šta je njemu u
glavi u tom trenutku)! Bolesno, ljudi… Bolesno…
Rutger
"will work for food" Hauer nije tuđin za tezge, ali čak i u tom
svetlu – ovo je sramotno! Ovo je
toliko očajno kataklizmatično loša uloga da bi samo zbog nje trebalo da mu
oduzmu penziju i naplate mu neku globu iz glumačkog udruženja zbog ovolike
bruke nanete profesiji. Ovo gluma?
Molim vas! Čovek se tetura u kadru, ne zna gde je, ne zna šta govori niti kome…
Mrmlja, mlitavo, s nekim kretenskim pauzama između svake 2-3 reči…
Dal je pijan, dal ga sustiže demencija, dal mu mozak prosto odbija
da upamti te besmislene rečenice dijaloga i monologa, teško je reći… To je
toliko mlitavo, beživotno, jadno, otaljano, bez najmanje trunke energije, da ja
nemam reči. Ovo nije ni auto-pilot, ovo je neka dimenzija ispod toga koju dosad još nisam registrovao zabeleženu na filmu. U
diskusiji na Fejsbuku s nekim strancima jedan dade prilično slikovit opis
Hauerove performanse: "his extended cameo is
like watching an actor who's been pulled from a hostage situation, had the bag
removed from his head and thrown into sunlight, and then told to deliver reams
of exposition. It's not pretty." Ukratko, Hauer je ovime pao toliko nisko
da me ne bi uopšte iznenadilo da dogodine baš on bude doveden da otvara FEST
ili tako neku patetičnu manifestaciju u Srbiji. Možda Roštiljijadu u Leskovcu?
Ili Dane Dekse Pantalejskog u niškom
Narodnom Pozorištu?
Muzika Klaudija GOBLIN Simonetija… Auh, majko
mila! Zar je i s te strane morala da dođe ovakva BRUKA? Glavna tema i njene
varijacije ne samo što su jezivo nenadahnute i banalne, nego su još opterećene
neoprostivo imbecilno staromodnim lelezavijanjem U-UUU-U-U-U-UUU kakvo je bilo
(ne)namerno komično još u hororima iz 1940-ih, a danas bi jedino bilo
prihvatljivo u nekom retro-zezanju Tima
Bartona. I taman kad posle preko 100 minuta audio-užasa pomislite da ste
istrpeli najgori horor skor koji je Simoneti potpisao, strefi vas, kao crvljiva
jagoda na bajato-buđavom šlagu – pop-pesmica preko odjavne špice da adekvatno
sahrani i Simonetija kao kompozitora i čitav ovaj nesrećni "film".
Najzad, među
uzdanicama koje su se, neočekivano, obrukale, spada i direktor fotografije, Lučano Tovoli – čovek koji je uslikao
madrfaking SUSPIRIJU! Razumem da su mu ruke bile donekle vezane snimanjem u 3D,
koje nameće drugačije osvetljenje, i praktično ruinira većinu pokušaja građenja
atmosfere u ovom previše svetlom, previše šarenom, nimalo gothic filmu.
Razumem i da je bilo malo para, da je ovo
low budget (mada, neki tvrde da je na
DARIO'S DREADFUL DRACULA spiskano 10 miliona evrića;
odbijam da u to poverujem, na platnu se naprosto ne vidi ni petina toga), pa
zato Lučano nije imao bogzna šta da slika. Mnogo toga je naprosto nacrtano u
kompjuteru pa izgleda fejk u kadru i nema te sile koja će piksele onog tragično
neubedljivog "voza" ili onog "zamka" učiniti živim na
ekranu! Možda u nekoj video-igrici, ali u filmu sa, nominalno, živim ljudima
(ne računajući Hauera) – teško.
Ajde što u kadru nema mnogo toga lepog za uslikati; ajde što to mora
da se previše loše osvetli za 3-D, ali da li 3-D uslovljava i da sve bude
frejmovano tako banalno i da se 95% filma slika televizijski (u starinskom,
Sava Mrmak stilu, a ne u stilu ove današnje američke kablovske filmofilske
televizije)? Sve iz jednog te istog ugla, u srednjem planu?
Istine radi, na osnovu nekih kritika zamišljao sam da ovo sve izgleda još mnogo odvratnije i više fejk
nego što jeste. U krajnjem saldu, ima ovde i nešto malo podnošljivih slika, ali zaista nijedna koja će nekoga navesti da
pomisli: "Uh, ovo izgleda ko da je iz SUSPIRIJE!" To zaboravite: za
sve u ovo uključene – i za Darija, i za Simonetija, i za Tovolija… – to je bilo
u nekom drugom, lepšem, kreativnijem
životu.
Toliko od uzdanica koje su se obrukale. Od onih koji su ovde pružili
okej posao, ističem Serđa Stivaletija: on je uradio standardno solidan posao u
efektima maske. Rasporeni vratovi, šikljanje krvi, kidanje glava, lopatanje –
ništa što nismo već videli više puta čak i u njegovom opusu (npr. lopata u
glavu u DELLAMORTE…), ali barem je izvedeno na profesionalnom nivou, da drži
vodu, pa i više od toga.
Ima i tu nekih nepotrebnih arđentovskih gluposti, poput CGI metka
koji vidimo kroz otvorena usta čoveka koji sebi puca u glavu (bilo je to
bezvezno i u STENDALU, ali tada je barem bilo novo, neviđeno…).
Naravno, jedna od antologijski
promašenih ideja jeste to da se Drakula ovde preobražava svaki put u neku drugu
CGI životinju: prvo je CGI sova, pa CGI vuk, pa CGI roj muva (!), a ultimativna
apsurdnost je – Drakče kao džinovska zelena CGI bogomoljka!
Jes' da to veze s mozgom nema, ali je barem jedan od onih
antologijskih WTF momenata koji će se pamtiti i prepričavati, bez obzira što je
u suštini samo promašeni "what were
they thinking" momenat. Stivaleti mi je jesenas u razgovoru u Beogradu
priznao da on nije odgovoran za taj bogomoljački efekat, već je Dario nekog
drugog angažovao za crtanje toga, pa ovo čudo ne ide Serđu na dušu.
Tomasa Krečmana nisam naveo gore jer mi taj glumac ni u jednom trenutku nije bio
uzdanica: od prve objave da će baš on igrati Drakulu, a još više od prvih fotki
iz filma, bilo je više nego očigledno da se radi o jednom od najpromašenijih
kastinga ikada. To je, pre svega,
loše napisan lik (o tome malo niže) a zatim i napadno promašeno odigran, i pretežno loše
uslikan.
Niti Krečman ima potreban body
language da bude stvarno impozantan i preteći (kao Hristifor Li), niti je
egzotično tuđinskog izgleda kao Bela Lugoši, niti ima harizmu da bude efektan
čak i dok je pokriven grotesknim perikama i kostimima kao Geri Oldman, niti je
pak nakazno ružan (uz pomoć maske) kao Maks Šrek da bude animalno-monstruozan i
jeziv, iako je njegov nenadahnuti kostim, po svemu sudeći, inspirisan onim iz
izvornog NOSFERATUA (zašto? zato!).
Nema tu ni tragičnog ljubavnika, ni čudovišta, ni ukletog nemtrvog
čoveka, ni tuđinca i autsajdera, ni nakaze, ni natčoveka: tačnije, ima po
mrvica svega ovoga, od scene do scene, ali bez ikakve ideje vodilje ili smisla…
Tu, naprosto, ne postoji LIK, konzistentno osmišljena kreacija, nego samo jedna
ikonografski neupečatljiva, čak banalna fizionomija bez memorabilnih šminkersko-kostimografskih
dodataka da je pojačaju. U smislu karaktera, to je naprosto miš-meš svih dosad
viđenih vampira, ubačenih u blender pa smućkanih u jednu bezličnu masu u kojoj
se ovde-onde oseti sitni trag ovoga ili onoga, ali to nikad ne zaživi kao nešto
svoje. U ionako bledunjavoj performansi baš bode oči Krečmanovo kreveljenje: svaki put kad treba da ugrize ili zakolje, on se mršti kao da to njega boli, ili da pati od težeg zatvora. WTF?
Oduži mi se ovaj tekst, a nisam ni zagrebao ono o čemu sam hteo
najviše da divanim: o Dariovim intervencijama na Stokerovom tekstu i o njihovoj
(be)smislenosti. Moraću to da sažmem, ukratko. Ako ste mislili da je Dario
prišao nečemu što je već toliko stotina puta ekranizovano kao što je Drakula
zato što "maestro" ima neki svoj originalni, dosad neviđeni tejk,
zato što će ofucanoj temi da priđe iz nekog svog originalnog i nadahnutog ugla
– to zaboravite. Šta je taj čovek uopšte mislio, šta hteo, i zašto – uglavnom
mi izmiče, osim ako se nije radilo o komercijalnoj kalkulaciji: možda je u
svojim deluzijama mislio da će za male pare da napravi veliki hit...
U kreativnom smislu ovo je potpuni ćorak. Nije samo lik Drakule smućkan iz svih dosadašnjih, nego su
takvi i ostali likovi, dešavanja i lokacije: Dario kao da računa na to da ovu
priču znamo, jer smo je čitali i gledali milion puta, pa ne oseća potrebu da
uopšte bilo koga i bilo šta motiviše, objasni, uvede, razvije, da bilo šta
zaplete…
Lokacija je neodređena: nekakav Pasberg
(!) usred Rumunije (?), inače užasno loše dizajnirano i fejk izvedeno
"selo" CGI-ja i nešto malo kamena (šotrijansko-sirotinjski, kao
"stari Niš" u ZONI ZAMFIROVOJ – 2-3 kućice, pola uličice, eto sela).
Tu dolazi Harker, ne zna se odakle (ali čitali smo roman pa znamo da je iz
Londona), ali onda – suprajz! – usred jebenog Pasberga zatiče svoju i ženinu prijateljicu, Lusi (Asia), koja ih
je tu pozvala. Otkud jednom Londonjaninu prijateljica iz transilvanijskog
Pasberga? Jel taj London u nekom obližnjem selu, dve voz-stanice dalje, ili
šta?
Potpuno je odbačena tematika sudara kultura (istok vs zapad) i
vremena (prošlost vs sadašnjost, sujeverje vs nauka, atavizam vs razum…) koji
su centralni za sve valjane adaptacije DRAKULE. Ovde uopšte ne postoje ti
kontrasti jer su sve distinkcije
izgubljene. Kakve crne distinkcije kad je ovo ultimativni anything goes! Ovde
nema motiva infekcije i osvajanja (kolonizacije) jer Drakula uopšte ne planira
da mrda iz svog selišta (Pasberga!) i zabole ga za London…
Tu je nekakav "lik" popa, ali nejasno koje konfesije:
ikonografski najviše liči na masnog bradatog pravoslavnog crnomantijaša, a
opet, crkva mu ne liči na pravoslavnu ni najmanje (zapravo, ne liči ni na
jednu; pre kao nešto što bi mali Đokica nacrtao pre nego što ga uopšte prinude
na časove veronauke). Taj pop služi samo da a) preporuči da se pozove Van
Helsing i b) da nam objasni da je Drakula "Zao!
On je ZAO, čujete li me? ZAAAAAOOOOO!!!"
Van Helsing je, pak, nekakav samopodrazumevajući stock-character,
kopipejstovan iz drugih filmova a da se niko, u ovome ovde, nije potrudio
ni da nam kaže KO JE ZABOGA OVAJ ČIČA (doktor? okultista? lovac na vampire?
profesor? grobar? wtf?), ODAKLE ON DOLAZI (iz Londona, ili iz susednog sela? Ma
ovde između toga ionako nema neke razlike… London, Amsterdam ili Pasipoljana,
svejedno) i ZAŠTO BI UOPŠTE TU DOLAZIO (ko je i šta je njemu ovaj pop, a kamoli
ovi ostali, da se aka i život rizikuje zbog njih)?
On naprosto dođe, zato što Van Helsing MORA da postoji u filmu o
Drakuli i mora da se bori s njim na kraju, ali kako zašto krošto otkud… nema
veze! Postoji tu čak i nekakav imbecilni flešbek prema kome ispada da se njih
dvojica znaju od ranije: kao, Drakula sisao krv ludacima u njegovom azilu
(dakle, ovaj je psihijatar?), ali to nije uklopljeno u zaplet ni poludupasto, i
film ne sadrži ni onaj petparački stripovski "Aha, dakle opet se srećemo, stari zlikovče"
momenat. To čak i Zagor zna da treba napomenuti, ali ne siroti Dario…
CHAOS REIGNS! Već u prologu vidimo da Drakula kolje i levo i desno
oko svog zamka, a opet, na njega kao da niko ne sumnja, i kad Džonatan dođe u
jebeni Pasberg (pas mu mater!) i
kaže "Odoh ja malo do Drakulinog zamka" niko ga ni popreko ne
pogleda. Usred filma Drakula pokolje nekoliko viđenih pasberžana, uključujući gostioničara i ŠEFA POLICIJE, i to usred
lokalne krčme, posred sela. I? Nikom ništa.
Niko u selu to ne primeti, žive ti ljudi i dalje kao da im neko nije
upravo zaklao 5-6 seljana usred Pasberga
(nije to Pasberg no se pas posr'o!), a ni policija se ne sekira mnogo što im je
šef ubijen. Ma, idila i ljubav na seoski način: selo gori a babe se
češljaju i sisate devojke kupaju… a rupe u "zapletu" se gomilaju (skarabudžila
ga četvorica – Dario i još trojica nekih anonimusa).
Zašto bi njihova prijateljica zvala Džonatana, a ubrzo za njim i
Minu, mečki na rupu, u zmijsko leglo, u Drakulin zamak – kao fol, da mu ovaj bude
bibliotekar? Ovo se nekako objasni (hvala bogu na malim milostima) tek na
kraju, ali čak i tada je usiljeno. Naime, ispadne da je Dario na umu imao isti
onaj jebeni kretenski motiv koji se provlači kroz desetine kvazi-adaptacija
Stokera, iako u romanu nema ni senka od toga – naime, da je Mina reinkarnacija Drakuline davno
izgubljene ljube, pa je vampir sad cima čak iz Londona putem elaborirane
šeme, preko Lusi i Džonatana, kako bi je opet nekro-grlio posle tolikih vekova.
Bez obzira što je ovu foru superiorno obradio Kopola pre 20 godina,
moglo je to da bude umereno zanimljivo kod deda Darija da je ovaj tu motivaciju
(kao Kopola) otkrio na početku, i da mu je film dosledno fokusiran na aspekt mračne uklete romanse. Pošto je on
odavno zainteresovan za motiv Lepotice i Zveri, gde je pružio neke poludupaste,
bar u teoriji zanimljive varijacije (npr. u STENDALU, a najeksplicitnije u
FANTOMU OPERE), u principu je moglo biti intrigantno da se usredsredio na
Drakulu kao na Arhi-Zlikovca koji sebi ipak
(!) privlači vrlu djevu. Kod Darija (kao i u životu) djeve često padaju na
Zlikovce, pa se s tim moglo svašta nešto zabavno raditi tako da čak i ovaj, za
njega netapični iskorak u period i u gothic i u otvoreno natprirodno, što je
mudro izbegavao tokom većeg dela karijere, bude poetički opravdan i
smisleno uklopljen u opus.
Ali ne! Dario sasvim promašeno ovu motivaciju čuva kao TWIST, i
otkriva je tek na samom kraju, u poslednjih 5 minuta, a do tada imamo da
gledamo uglavnom nenadahnuti splater, nenamernu tragikomediju, eurotrešijanu
loših glumaca u lošim dijalozima i deža-vi varijacije i omaže na daleko bolje
verzije DRAKULE, pa i na sopstvene filmove (npr. kad se roj insekata okupi s
druge strane okna, kao u PHENOMENI; ili već pominjani metak kroz usta iz
STENDALA…).
Ima u tom završetku jedna senka zanimljivosti, koja potraje celih
deset sekundi: kada Mina, u Drakulinoj hipno-vlasti, grli ovoga i kaže mu:
"Upucaj tog kretenskog Van Helsinga, dragi" I taman kad pomislite:
oho, sad će Dario da pokrade Bedemovog DRAKULU i ovo okrene u "sve bi
cure ljubile opake momke", što će njemu još bolje da legne nego Bedemu –
sad ćemo da dobijemo jedan too little,
too late, ali daj ga anyway zabavan preokret! – a ono i taj momenat prođe, a
sve se okonča beslovesnom makljažom (Drakula, dotad koljač, naprasno počne da
se pesnicama obračunava sa Van Helsingom!) i jednim jedinim metkom iz pištolja
u Mininim rukama ("Sva sreća da sam imao dovoljno belog luka za jedan
metak", uzdiše Helsing).
Šteta je što lik Mine nije bolje napisan i što se s njim ništa
zanimljivije od ovoga ne dešava, jer je glumica Marta Gastini – ionako simpatična i dražesna – jedina u celom ovom
kastu bila naivno ubeđena da učestvuje u respektabilnom filmu a ne u
beslovesnom trešu, i pristojno se trudila tamo gde su svi ostali otaljavali i
brukali se. Ode joj mas' u propas', ali ubilježićemo njeno ime u
horor-bilježnicu: možda bude nešto od nje ako ubuduće izbegava treš poput
ovoga.
Na kraju, šta reći, koju posluku porati? Film je loš u svakom
zamislivom smislu reči, ali je uprkos tome gledljiv. Ako ništa drugo, barem ima dovoljno
odstupanja od ofucanog DRAKULA-zapleta da se može pratiti bez mnogo dosade i predvidivosti razvoja akcije jer
ne vidite unapred baš svaku scenu, npr. onu sa bogomoljkom! Ionako je sve
to dovoljno dinamično i slikovito da ne gnjavi kao npr. imbecilni GIALLO nego
se, eto, mrducka i tetura prema krahu taman toliko da najzadrtiji arđentofili i
najneizlečiviji optimisti ("ma to mora da bude dobro, ipak je to
Maestro!") mogu da to nekako podnesu bez suviše istrpljene boli.
A da li sam pomenuo da osim Asijinih tu imamo bar još dva para
pozamašnih sisa? Vidi se u gornjim slikama (sikama), ali da pomenem i ovako da,
eto, ima i toga, pa zato… You know who
you are!
PS: U konfuznoj geografiji i istoriji i kulturi ovog filmića, gde nije
jasno da li je ovo 19. ili 20. vek, da li se zbiva u Austriji ili Rumuniji, u
germanskom ili slovenskom okruženju, da li su ti ljudi katolici ili
pravoslavci, i ko tu koga za čije babe zdravlje, valja pomenuti da se među
seljacima javlja i nekoliko srpskih imena: Miloš, Zoran i Tanja. Pritom je
primetan uticaj SRPSKOG FILMA: ime Miloš postalo je na Zapadu sinonim za jebača, pošto se baš tako zove gejak
koji na samom početku taslači jednu seljanku u senu, u najeksplicitnijoj sceni
sexa. Naročito imponuje što mu ime izgovaraju Miloš, a ne Milos ili Majlos. Kad
smo kod toga, lepo je i što Drakula svoje ime ovde izgovara Draaakula, a ne Dreeekjula
(mada ga, avaj, neki drugi seljaci u filmu oslovljavaju baš - Drekjula).
PPS: Voleo bih da sam usamljen u gornjim sentimentima i evaluacijama,
ali evo, u njima mi se pridružuje i dragi prijatelj i kolega iz Bara (CG), Aleksandar Bečanović, koji kaže:
"ja sam se nadao da ce argentov dracula makar uci u teritoriju
trasha (toliko lose da je dobro, nadrealno, sublimno), ali ovo je
zaista nepodnosljivo tuzno: skoro se i ti osjecas posramljeno i opsceno
sto prisustvujes totalnom blamiranju nekadasnjeg majstora. i ne samo
njega nego i svih ukljucenih: i tovolija, i simonettija, i glumaca (plus specijalni
efekti, od kojih bi neke murnau za nosferatu odbacio kao staromodne)... teska
depresija.
fulci je na kraju karijere pravio bezivotne, mizerabilne
filmove, ali usred te demencije je ipak snimio un gatto nel cervello,
i pored svih mana intrigantan, vulgarno konzistentni, anticipatorsko
postmodernisticki, metapoeticki i autoironijski 'esej'. argento zavrsava svoju
karijeru u anonimnom stuporu, kao mrtvac kome, iz nekog preostalog pijeteta,
niko nece da kaze da je kreativno odavno pokojni..."
