Da, znam! Nisam se skoro osvrtao na
novije horore – uglavnom zato što su tako srednjački i nevredni detaljnije
priče – ali ipak, come ON! Nije baš da se ništa tu ne može pogledati...
Bliži se krah ove godine, pa sam
ovaj moj osvrt na ovogodišnju horor produkciju podelio u tri celine, i to: 1) VREDI PAŽNJE (može se pogledati – mada se
uglavnom kreće oko 3-, pa stoga nije
baš ni mnogo pod obavezno); 2) SAMO ZA
ZADRTE (mnogohajpovana čuda koja su manje-više razočmarala), i 3) ĐUBRE (potpuno gubljenje vremena).
Za početak, evo 10 filmova vrednih
pažnje, i 4 koja smesta bacite u kantu ako ste ih uopšte skinuli ili za
gledanje razmatrali.
Ostali će biti razmotreni i
prikazani na ovom mestu uskoro...
VREDI PAŽNJE
El bosque negro (The Black Forest)
(Bra, 2018)
***
3-
Evo malo egzotike: brazilski ljuti začini u krvavoj
ali i atmosferičnoj priči iz džungle, gde je crna magija otprilike poslednje i
jedino utočište ugnjetenih da se zaštite od zlikovaca svih boja.
Fino je to,
prijatno, lepo uslikano (mada je fotografija bledunjava), ima ugođaj autentičnosti kakav se retko viđa – ali,
malkice je predugo, i ta glavna junakinja je mogla biti malo simpatičnija i
prijemčivija za puniju unesenost.
Assassination Nation
(USA, 2018)
**(*)
3-
Prenadrkano hiper-pre-režirano bombastično nešto: demonstracija formalne sile ipak jedva uspeva da prikrije
odsustvo čvršće supstance. Mislim,
okej, ova storija o razotkrivanju mračnih tajni stanovnika jednog američkog
malog mista ima pretenzije da bude satira (i parabola o ženskom oslobađanju +
osnaženju),
ali bojim se da joj za punopravno nošenje te etikete ipak fali još
malo pameti i nešto duha. Čak i polovično, međutim, to je oku prijatno i
zabavno za videti.
Valley of Shadows
(Nor, 2017)
**(*)
3-
Bajkoviti atmosferični norveški ultraslowburn
nordijski gotik, borderline nenarativni minimalizam o plavokosom dečaku u
nordijskim divljinama,
u kraju gde „vukodlak“ kolje ovce, koji se zaputi na
dugačko (i time mislim duuugaaačkoooo) putešestvije kroz ledene, ladno-zelene i
magličaste šume –
ka nekoj vrsti nekonkluzivne samospoznaje (?), odrastanja,
ili tako nečega maglovitog.
Braid
(USA, 2018)
**(*)
3-
Hiperstilizovana bizarnost teška za prepričati (a i
da to učinim – ko bi mi poverovao?) – svodi se na uvrnutu psiho-dramu između
dve drugarice i poremećene majke jedne od njih, u pustoj južnjačko-gotičarskoj
kućerini.
Lepo je to sve, ali malko praznjikavo, predugo i nedovoljno prijemčivo:
glavne curice su isprva polusimpatične, ali brzo počnu da smaraju i gube čak i
tolerantnijeg gledaoca.
The Possession of Hannah Grace
(USA, 2019)
**(*)
3-
Još jedan nekro-horor u mrtvačnici gde leš koji
nije sasvim upokojen pravi razna sranja: ovo se polako pretvara u novi podžanr,
ali OK, ambijent je fino uslikan, morbidan, i film ima simpa mračan ugođaj
vredan pažnje,
iako je na kraju balade sve to prilično jednokratno i
nekonsekventno.
Liverleaf
(Jap, 2018)
***
3-
Nasilje rađa nasilje, ili: Ludi Japanci se
međusobno kolju, pale, zasecaju, (samo)ubijaju i sve ostalo što im padne na
mračne umove u ovoj, kakti satirično intoniranoj, kritici „ove današnje
zabludele mladeži“
i njihove sklonosti ka „vršnjačkom nasilju“ koje se ovde
otima kontroli koju nikad nije ni imalo.
The Perfection
(USA, 2018)
**(*)
3-
Horor smešten među sviračice čela (valjda mu se
tako ova sprava zove?) – ali, hej, nije to baš tako ozbiljno kao što možda
zvuči: radi se o psiho trileru punom twistova, gde se ne zna ko je veći psiho
(a u toj činjenici je glavni izvor svih preokreta). Ima to jedan prijatan sicko
vajb i dovoljno je dinamično i zabavno za overiti, iako je, ehm, daleko od
perfekcije.
The Cleaning Lady
(USA, 2018)
**(*)
3-
Ovaj horor-triler bio bi znatno bolji kad bi imao
kraj! Istina, treba mu poprilično (previše!) vremena da razvije svoju storiju o
nakazolikoj služavki koja se fixira na svoju bogatu poslodavku, a onda, taman
kad stvarno postane zabavan u poslednjih 20-ak minuta (ako ste izdržali dotle!)
– on se, naprosto, prekine jednim totalno frustrirajućim i neverovatno
promašenim ne-krajem. Ipak, zbog one torture i saspensa i splatera i makljaže
pred kraj vredi ga overiti.
Inhuman Kiss
(Indo, 2019)
**(*)
3-
Još jedna indonezijska varijacija na temu „krasue“-
žene čarobnih moći kojoj se noću odvaja glava od tela i lebdi uokolo dok iz nje
vise pluća i iznutrice, i pravi sranja seljanima. Ovde je ta folk-treš premisa
urađena sa više para, boljim glumcima i režijom, i sa nešto više naglaska na
dramskoj potki
– mada, ne brinite, pred kraj imamo čak i nešto malo
monster-rvanja, udarilo čudo na čudeso! Sasvim prijatan komad egzotike da malo
odmorite dušu od američkih „5 friends in a van“ slešera i „morons with cameras
in an asylum“ faund futidža.
Wounds
(USA, 2019)
**(*)
3-
Ne znam šta se tačno ovde desilo – novela na kojoj
je ovo zasnovano je odlična, i vrlo jeziva: plus, obratite pažnju na njenog
autora, Nejtana Balingrada – obe
njegove zbirke su odlične, i možda ih čak i vidite na srpskom u bliskoj
budućnosti. Međutim, u filmu je reditelj (onaj Babaduk što je pravio precenjeni Under
the Shadow pre par godina) više pažnje posvetio raspadu jedne ionako
klimave veze negoli iracionalno-natprirodnom hororu, tako da je potencijale za
punu stravu jedva dotakao, jedva s dva prsta pipnuo ali nedovoljno exploatisao.
Drama je onako, podnošljiva, ali svakako ne nešto po sebi mnogo vredno pomena,
a njoj svakako ne pomaže što bi film trebalo da nosi onaj bezlični, drvenkasti
Armi Hamer. Možda je bar donekle stvar u različitim medijima, ali dok mi na
papiru nije smetala neobrazloženost i nekonkluzivnost horor fenomena, u filmu
to definitivno smeta i proizvodi frustrirajući osećaj, naročito na „WTF – TO JE
TO?“ kraju.
ĐUBRE
Antrum The Deadliest Film Ever Made
2018
*(*)
1+
Mermaid Down
2019
*(*)
1+
Hex
2017
*(*)
1+
The Night Sitter
2018
*(*)
1+
---NASTAVIĆE SE...
