**
2
Izrazito
usiljen dansko-kanadski (!) pokušaj pravljenja "kult" horor komedije,
napadno neuspeo u svakom pogledu. Od "kulta" ovo ni K neće videti
(tj. videće, al' nešto drugo na slovo K!), od "horora" tu ima nešto
malo zanemarljivih efekata krvi, a "komedija" – ehhh, na smeh
zaboravite, ako smisla za humor imate bar malo, jer takvi pokušaji u ovom
filmčiću nategnuti su i nenaduhnuti.
Danac na
privremenom radu u Kanadi kao nastavnik likovnog, inače slavan slikar presahle
inspiracije, naprasno dobije zadahnuće kad mu direktor škole uvali retarda kao
cimera u kolibi gde su ga smestili. Retard noću ustaje i, kao mesečar, samo u
gaćama po kanadskim šumama i snegovima, kanibališe komšiluk. Slikar ga prati,
krv mu daje inspiraciju, a njegov agent je oduševljen novim slikama...
Da, znam da
ovo može da zazvuči umereno zabavno, ali tvorci ove nepodopštine sa retko
viđenim talentom uspevaju da upropaste čak i zametak potencijalno zabavne
ideje, i potpisuju nešto neopisivo mlako, bljutavo, ravno i zaboravljivo.
Naročito je
kretenski vulgaran prikaz "umetnika" kao imbecila pasivno zavisnog od
spoljnih "inspiracija" – ovde, violentne sorte: on mora da vidi
prosutu krv direktno ispred sebe da bi istog časa pojurio svom platnu i slikao,
ali brzo, brzo, dok mu prizor ne izvetri iz danski-trule tintare; bez toga je njegova
"kreativnost" limp dick, baš kao i ovaj film.
Ideja: možda
bi i EDI, KANIBALSKI MESEČAR bio inspirisaniji kao film da se njegov reditelj
naživo osvedočio kakvom krvoproliću? Avaj, pošto njegovo zadahnuće očigledno nema
veze ni sa čim živim, sočnim i proživljenim, njegov EDDIE THE SLEEPWALKING CANNIBAL je mediokritetski produkt koji
zabaviti može samo mediokritete i naivčine navučene na ovako
"primamljiv" wannabe-kultni naslov.
