Svake
godine ovde na blogu prigodno obeležim Lavkraftov rođendan (20. avgust) pa eto,
i ove godine, nečega vezanog za njega. Ovog puta – detaljni osvrt na spec. broj
EMITORA koji sadrži nove domaće priče pisane u omaž ovom piscu. Kratka najava
ovoga, zajedno sa još nekim lavkraftovskim dešavanjima i izdanjima, nalazi se OVDE,
ali sada je red da kažem i nešto konkretnije o sadržaju. Inače, ovaj EMITOR je
izašao otprilike negde za Lavkraftov smrtovdan (15. mart) i mada sam ga
pročitao ubrzo potom, sticajem okolnosti i prečih poslova, moj osvrt na njega
došao je na red tek sada.
Osnovni
podaci:
Emitor #486
64 strane, 115 x 235 mm
11 proznih, 3 poetska, 18 grafičkih dela
cena: 250 din
+ptt,
kupiš 4 dobiješ 5
Naslovnica: Dragan Paunović
Ilustracije: Asterian,
Boris Radujko, Dejan Ognjanović, Ivan Tomić, Milivoj Kostić, Miroslav Lazović,
Nemanja Radovanović, Relja Antonić, Stefan Mrkonjić, Vladimir Topalović, Zlata
Milić
sadržaj:
(ocene su od 1 do 10)
Dejan Ognjanović, DAGON, BOG SRBA
ocena: ?
Ranija verzija ove priče bila je odabrana među 30
najboljih na crnogorskom (regionalnom) konkursu IZVAN KORIDORA, najbolja kratka priča, 2010. O tome sam već pisao OVDE.
Ta priča je, dakle, bila objavljena u Crnoj Gori, a sada, četiri godine
kasnije, najzad će se premijerno naći i pred čitaocima u Srbiji. U pitanju je
crnohumorna antiglobalistička lavkraftovština smeštena u Niš i Nišku Banju.
Sanja Pavošević Alisa, PROCEP
ocena: 4-
Akciona minijatura od palp
sorte, s tvistom, i relativno tankom vezom s Lavkraftom – ne samo po duhu, gde
nema ni L od Lavkrafta, nego i po tematici: nekakav "procep" na nebu
iz kojeg povremeno iskoči neko čudo da proguta nekog od loših momaka koji jure
protagonistu...
Goran Segedinac, U DUBINAMA
ocena: 5+
Lepo je to napisano,
atmosferično, pitko i intrigantno, mada je sâmo kalemljenje Lavkrafta na srpski
kontinentalni, slatkovodni ambijent
("Pitoma dolina" podno Divčibara) izvedeno klimavo i neubedljivo, kao
i povezivanje sa podzemnim vodama. Plus što je preokret prilično besmislen a
priča bez prave poente.
Ivan Tomić, SONET O MORSKOJ SATVORI
ocena: pih, poezija
Brod plovi, satvora ga
proguta, kraj.
Praćeno simpatičnom
karikaturalnom ilustracijom Ktulua nad Beogradom, od istog autora (Tomića).
Filip Rogović, DOLAZAK AZATOTA
ocena: 5
Solidno pisano, pohvalno
prisustvo ljudskog (i socijalnog) faktora, ali ovo prilično proizvoljno
spajanje "Pikmenovog modela" i "Muzike Erika Zana" umesto
kosmičke strave završava sa vrlo prizemnim, prozaičnim "otkrovenjem"
da živimo neživot i da nam se crno piše ovde gde smo (tj. Beograd).
Nenad Pavlović, IZMEĐU
ocena: 4-
Čovek se vrati u kuću u
kojoj je odrastao, zaspi – a kad se probudi, ona pretvorena u neraspoznatljivi
i haotični lavirint koji ga, na kraju, prebaci u drugu dimenziju, gde zatekne
još neke izgubljene, pa onda i njima uspe da sjebe maleni procep u
"normalan" svet. I to je to. Šta, čemu, zašto, kako...? Eto, tako.
Radoslav Slavnić, ĐAVO BEZ FILTERA
ocena: 3
Prilično nekoherentno i
haotično, uninvolving, ravno, uprkos trudu (da ne kažem – naprezanju):
mehaničko, zaboravljivo poigravanje klišeima.
Miloš Petrik, SMRT MUSTAFA-AGE DAMUZIĆA
ocena: pih, poezija
Mustafaga nabasa na devet
kćeri Dagonovih kako se kupaju; željan da se priženi nekom od njih, umesto toga
završi raskomadan. U desetercu.
Relja Antonić, SELO PLESAČA
ocena: 4+
Nevešt, ali mestimično
simpatičan pokušaj da se Lavkraft prebaci u zabrđa i zaprđa Istočne Srbije i
njihovog okult-folklora: previše je toga nabacano i početnički zagušeno
referencama na hevi metal pesme, filmove, stripove i sâmog Lavkrafta. Ovaj fan-fiction deluje
kao prva ruka premise koja je, s malo više researcha, pameti i ambicije, a manje
prvoloptaških aluzija, mogla da pruži znatno više.
Dušan Kovijanić, BESANOST
ocena: 2
Rutinsko, epigonsko
protrčavanje kroz neke teme i slike iznosi neuživljena i neubedljiva
priključenija izvesnog Artura Birčama koji luta kroz kapije sna... i luta... i
luta. Da bi ga na kraju odneo nightgaunt. Naravoučenije? Deco, ne radite ovo
kod kuće.
Miloš Petrik, DANIĆKI UŽAS
ocena: 5
Partizani krenu da ruše
staru crkvicu u nekom selu, smeštenu navrh stene-kule, a ne znaju da je ispod
nje džinovski puž-golać, ili tako nešto... Živahno pisano,
ozbiljno-zajebantski, ali nedovoljno je i jednog (ozbiljnosti) i drugog (zajebancije)
+ poenta je upitna.
Tanja B. Trkulja, STIGIJSKA KOB
ocena: pih, poezija
I to loša. Rimovanje po
ključu aa bb cc dd, stihovi bez ritma i duše, krajnje prozaično i prozodično
brbljanje koje je, eto tako, podeljeno na stihove sa rimama, ali od poezije – ni
P, od Lavkrafta – ni L.
.jpg)
Marko Trivunčević, BALABAN
ocena: 4
Evo najzad Lavkrafta na
(slanom) moru – crnogorskom. Simpatičan ali ipak neubedljiv pokušaj spoja nekih
lokalnih legendi sa pipcima i HPL čudesima, previše veseo i razdragan, previše
ovozemaljski, i previše, previše objašnjenja (tj. nimalo misterije,
neizvesnosti, strave...). Ipak, slikoviti ambijent ima svoju draž, i priziva ono što je tu moglo biti...
Damir Mikloš, UŽAS BELINE
ocena: 3+
Majstor za grafite crpe
farbu iz močvare na periferiji, ispod poda svoje kućice, a čak i kad njega više
nema – užasi koje je oživeo počnu da prizivaju mamu Šub Nigurat iz dalekog
svemira... Još jedna reakcionarna pričica s naravoučenijem: Deco, ne radite ovo
kod kuće, odnosno – umetnici su prokleti, bolje bi bilo da ih nema, da ne
prčkaju po zabranjenim istinama, da nam ne šire percepciju jer tako samo
prizivaju ZLO koje će uništiti svet kakav (mislimo da) poznajemo.
Ono što je Lavkraftovu prozu činilo i još uvek čini posebnom jeste njen osobeni svetonazor - filozofija u njenoj pozadini, odnosno u njenom korenu. Sve njegove kreature, demoni, bogovi, sve teme i motivi, služili su iskazu njegovog viđenja čoveka i sveta. U ovim pričama ovde ne nazire se nikakav stav, ideja, a kamoli filozofija autora; ne samo što te priče nisu verne Lavkraftovim nazorima (to nisu ni dužne ni obavezne da budu) nego što se u njima ne vidi ni neki alternativni, drugačiji, osobeni stav njihovih pisaca. Osim ako stav nije nešto tako otrcano kao "Ko mnogo čačka po zabranjenim stvarima sustići će ga kazna - a vrlo lako može da izazove i smak sveta!" Piscima je, takođe, promaklo da je Lavkraft bio pre svega pisac atmosfere pa onda akcije; u ovim pričama ima mnogo akcije, a malo atmosfere. Ukratko, priče u ovom EMITORU omašile su Lavkraftov DUH a oponašale samo njegove površno shvaćene motive (vodena čuda, pipci, apokalipsa, ludilo...) koji kao da su preuzeti iz druge ili treće ruke (filmovi, video igre, stripovi, epigonski pisci) a ne na samom izvoru, u pričama HPL-a.
Sve u svemu – ovo izdanje je hvale vredno na nivou ideje, ali osrednje na nivou izvedbe. Podnošljivo je za jedan pionirski poduhvat; idući put (ako ga bude) nadam se da će se u ovoj tematici okušati i iskusniji, dokazani domaći majstori fantastike i horora – mada, realno, ne bih realno očekivao da se to desi, jer ovdašnji hororisti su uglavnom previše načeti Kingom, Herbertom i Simonsom da bi adekvatno pojmili i preobrazili jednog Lavkrafta. Ipak, ovdašnji ambijent će svakako biti dovoljno zanimljiv ovdašnjim (ne previše probirljivim) fanovima Lavkrafta da pruže šansu ovim pričama. Za sitne pare ipak dobijate lepo dizajnirano, nakićeno i čitljivim tekstovima popunjeno izdanje.
Gde se još može nabaviti:
sastanci Društva "Lazar
Komarčić" ponedeljkom u Domu omladine
u knjižari Beopolis
u Bg,
