U
okviru akcije „Karantin – Pandemija“ i priprema za pusto ostrvo već sam ovde
kazao kojih bih 12 KNJIGA i 12 FILMOVA obavezno, neizostavno, po cenu konzervi
s hranom, poneo na pusto ostrvo.
A
sad – zamislimo da neki Zli Demijurg zapovedi da se na rečeno (metaforičko?)
ostrvo mogu otisnuti samo sa 12 PESAMA koje imam slušati do kraja večnosti, tj.
života. Od sveg izobilja dragih grupa i pesama moram napraviti najuži od uskih
izbora (a vala i najbolniji, najteži!) – ni 13 ni 15 ni 20, nego samo jebenih
strogih, u kamen urezanih DVANAEST! PAKAO!
Izbor
koji sledi je – treba li uopšte reći? – strogo subjektivan: na kraj pameti mi
nije da tvrdim kako su ovo „objektivno“ najboljih 12 pesama nastalih u
dosadašnjoj istoriji ljudskog roda; ceo ovaj „pusto ostrvo“ serija je najstrože
subjektivan, a u ovom slučaju još sto puta više, jer ima li šta subjektivnije i
teže za preneti drugome od MUZIKE? Ali, baš zato, ima li šta veće i intimnije
nego kad se baš tim (neverbalnim, ne-naročito-racionalnim )putem ipak ostvari
nekakva komunikacija, simpatija, saučestvovanje...?
Uzgred,
podsećam da moj detaljniji osvrt na temu najdraže mi muzike (što uključuje i
listu 50 najdražih mi bendova, i grdne linkove)
imate OVDE.
Takođe, u knjizi KULT GULA (od koje mi je ostalo manje od 50 primeraka! šta
čekate vi koji je još nemate? da se rasproda skroz?!) imate, exkluzivno, samo u
knjizi, moj znatno prošireniji i sređeniji po žanrovima spisak bendova sa
Gulovim Pečatom...
Pri
izboru pesama, dakle, nisam se rukovodio njihovim umetničkim postignućima i „objektivnim“
mesto u istoriji svojih žanrova, niti uticajem, značajem, popularnošću, niti
formalno-sadržinskim pitanjima (o čemu su, koliko su virtuozno odsvirane) –
JEDINI kriterijumi bili su: 1) što veća iznova-slušljivost, tj. da ih toliko
volim da mi ne bi dosadilo da ih vrtim na repeat do kraja života; 2) intimni
razlozi (s dva izuzetka, sve potiču iz 1980-ih i 1990-ih, dakle, moj formativni
period života, onda kad se zapravo „zakucava“ nečiji ukus u svemu pa i u
muzici); 3) maksimalna raznovrsnost svih dragih mi (pod)žanrova i grupa (gledao
sam da bude minimalno ponavljanje iste grupe); 4) da ne prećeruju sa tmušom i
mračenjem, odnosno da budu mračno-vesele, razumno feelgood, koliko je i ako je
ikako moguće.
Dakle,
ovo je moj izbor (otprilike po redosledu količine moje ljubavi prema njima).
ZA PUSTO
OSTRVO: 12 PESAMA
„Paint it
Black“ – THE ROLLING STONES
„Emmeleia“
- DEAD CAN DANCE
„Ostia (The
Death Of Pasolini)“ – COIL
„The Crown
of Sympathy“ - MY DYING BRIDE
„Dream
Destructor“ - THE PLASTIC NOISE EXPERIENCE
„Just One
Fix“ – MINISTRY
„One“ –
METALLICA
„Harvester
of Sorrow“ – METALLICA
„Cascade“ -
SIOUXIE AND THE BANSHEES
„Sear Me“ - MY DYING BRIDE
„Don't Fear The Reaper“ – BLUE OYSTER CULT
„Save Me“ -
SUICIDE COMMANDO
*
Rekoh već gore, bilo je
užasno bolno napraviti ovaj izbor, do zadnjeg časa sam se lomio, predomišljao,
izbacivao, ubacivao, vagao, merkao... Kad bi Zli Demijurg bio bar maaaalo
mekšeg srca i umesto 12 mi dopustio 20 pesama, evo kojih bih još 8 dodao na
listu.
„Holy
Wars... The Punishment Due“ – MEGADETH
„Black
Candle“ – LEATHER STRIP
„Child in
Time“ – DEEP PURPLE
„Murder“ –
SUICIDE COMMANDO
„The New
Mind“ – THE SWANS
„Happy
House“ - SIOUXIE AND THE BANSHEES
„Colours“ – SISTERHOOD
„Lay All
Your Love for Me“ – ABBA
+++
U IDUĆEM
NASTAVKU: 12 MUZIČKIH ALBUMA
