**(*)
3-
Jedini novi film koji sam
ceo pogledao na ovogodišnjem Grosman festivalu bio je upravo ovaj španski
gadnić, La noche del virgen, koji je praktično jedini obećavao nešto memorabilno i
pažnje vredno i koji je na kraju i dobio Hudog Mačka za Najbolji film u
bledunjavoj ponudi.
THE NIGHT OF THE VIRGIN
govori o nevinom 20-godišnjaku... Oooo, zar i to danas u ova over-sexualizovana
vremena može, da neko još nije jebo u svojoj 20-oj?! Strašno! Pa deca se sada još
od učiteljice nisu pozdravila a već se satiru od kurca, pičke, čmara, selfija,
sex-videa, trudnoće, abortusa i ostalih nusprodukata začetih (sic!) u spoju
podivljalih hormona i sveta sasvim srozanih vrednosti...
Naš nesrećni (?)
karikaturalni (anti)junak reši da se tokom novogodišnje večeri po svaku cenu
reši bremena svog predugog Doba Nevinosti – nebitno i s kim i s čim, makar i sa
poslednjom babom koja mu namigne na nekoj žurci, samo da najzad Udari Recku na
svoj Zid Plača i da sutra može da se „drugarima“ pohvali svojim unikatnim
Poduhvatom.
E, sad, da je sve išlo po
planu, bila bi to samo još jedna banalna priča iz života, jedan u nizu
trivijalnih Cumming of Age kakvima se mogu zatrpati sve deponije Srbije a da
opet ostane još materijala; srećom po nas, gledaoce željne sadističkog užitka,
stvari ne idu po planu. O, ne, stvari idu po Zlu, a tuđe Zlo naše je Dobro, zar
ne? Ništa slađe, lepše i zabavnije nego sa bezbedne udaljenosti posmatrati tuđu
patnju! Što njemu gore, to nama bolje! Dodajte kokice!
NOĆ DEVICE svesno se
poigrava svojom nesuptilnom dvosmislicom, jer paralelno sa našim mladim devcem
ovde se ruglu izvrgava i Devica Marija (blažena među nevernim ženama; „bezgrešno
začeće“ my ass) kroz devičansko-kurvinsko božanstvo koja ova baba obožava...
Ukratko rečeno, ovo je vrlo
smela i prljava gross-out crna horor komedija koja deluje kao da ste uzeli
najprljavije Torrente-fazone (ne aludiram ovde na torente za skidanje filmova
nego na Glupu Ruku Zakona, ex-policajca iz popularnog španskog serijala krimi
komedija) i pomešali ih sa mračnijim filmovima dela Iglesije (a pre svega s
najboljim njegovim, EL DIA DE LA BESTIA). Ipak, moram reći da fazoni u ovom
filmu uglavnom ne dosežu najbolje domete prizemnog Torrente humora a, Čakšta
Više i Da Pače, o ozbiljnom prilaženju blizu Iglesijinom remek-delu nema ni
govora. (Digresija: Tom genijalnom zlodelu odavno više ni sam Crkvenjakov ne
uspeva da priđe – recimo, njegov najnoviji EL BAR je skoro negledljiva, napadno
neduhovita i glupavo-nebitna vežba iz testiranja gledalačkog strpljenja!)
No, ono što mu fali na
polju humora i uopšte duha, ovaj VIRGIN pokušava da nadoknadi totalnom
posvećenošću prljavštini i bezobrazluku: tamo gde druge neukusne crne komedije
ostaju na verbalnim aluzijama, ili možda na indirektnim vizuelnim naznakama,
ovde se ide u eksplicitno, ponegde i u blink-n-miss pornografsko prikazivanje
(npr. junošino drkanje na babin spomenar, babino guranje mobilnog telefona u
svoju, uh, jelidabome, itd). Taj infantilni bezobrazluk nije lišen svog
infantilnog šarma, naročito za one koji vole infantilan gross-out „humor“.
Ipak, učinak ovog filma podriven
je „samo“ jednom, ali krupnom falinkom. Naime, ova NOĆ je preduga: apsolutno nema smisla ni potrebe da ova
B-exploatacija, ova španska verzija Henenloterovskog prljavog seksi horora
traje puna DVA SATA! Ima tu rastezanja i ponavljanja i preterivanja koje ničemu
ne služi osim da ubije impakt koji bi sve ovo imalo da traje negde oko 93
minuta, što je savršeno za ovu vrstu filma. Tim pre što ovo nije ne znam kakav
epik nego filmić sa 3 glumca koji se 95%
dešava u jednom stanu!
DVA SATA, FUCK! Bar 20-ak
minuta bi moglo da leti bez ikakvog problema! Recimo, previše vremena se gubi
na babinog „ljubavnika“ (ili tako nešto; da ne spojlujem) koji pola filma lupa
s druge strane njenih zaključanih ulaznih vrata i sipa salve psovki, pretnji i
uvreda našem junoši. Zaista ne znam da li je nekome starijem od 13 godina
smešno kad neko toliko sočno psuje – ehm, istina, u infantilnoj Srbiji i njenoj
patetičnoj kinematografiji psovka je uvek bila najkraći put do gledalačkog srca:
samo neka neko bilo kome kaže „Ma idi bre u pizdu materinu“ i možeš se kladiti
da će bioskopska sala odjekivati od grohota i groktanja neprobirljivih
pomijoždera.
Pa tako i ovde: psuje se
više nego i u jednom filmu koji sam gledao, računajući tu i Tarantina (ali zato
NE računajući ONA VOLI PARTIZAN, TRI RIBICE ZA PALMINU ŽIRAFU, DUNJE i ostala
remek-dela novije srpske komedije koja sam, iz razloga mentalnog zdravlja,
snažno zaobišao), ali uprkos svim detaljnim objašnjenjima ovog-pred-vratima šta
će uraditi sa dupetom, penisom, mudima i drugim delovima tela našeg nevinašceta
jednom kad mu uđe u stan, ja sam na to ostao MRTAV LADAN (uf, to govno sam po
službenoj dužnosti – dakle, bio sam plaćen za to!- čak i gledo na jednim
Filmskim susretima, kad sam radio kao simultani prevodilac za tri i po strana
novinara dovedena da se u Nišu obžderavaju roštiljem i da, kao, prate ovaj
stelarni kulturnoumetnički događaj prvog ranga).
Dakle, to što su fazoni
infantilni preko svake mere nekome će biti deo šarma a nekome deo problema,
meni je i jedno i drugo, tj. donekle simpatično a odnekle bzvz i pomalo
dosadno. Lepo je preterivanje, ali ne kad se s njim pretera! A ovi ga, brate,
baš prećeraše! Prvo sa trajanjem; pa sa psovanjem; pa sa repeticijom ionako
glupih anti-fazona; pa sa besciljnim vrtenjem po tom stanu, iz sobe u sobu, bez
prave ideje; pa sa neduhovitim prologom, tj. TV prilogom (koji je, možda, nešto
sitno, smešniji španskom gledaocu; javlja mi se da tu ima nekih lokalnih fora)
koji traje bar 10 minuta (subjektivni osjećaj; nebitno je da li mereno
štopericom traje „samo“ 5), itd.
Ipak, ne mogu da ne volim
taj „pank“ ugođaj istinske posvećenosti neukusu bez ikakve kalkulacije, to
valjanje u izlučevinama, taj tinejdžerski, ambivalentni odnos prema seksu
(fobično-idolatrijski), tu dozu političke nekorektnosti, kao i vizuelnu kulturu
i nesumnjivu rediteljsku sposobnost da se nešto zanimljivo i „lepo“ inscenira i
prikaže.
I mada je kulminacija
slabunjava (s tom bebom koja se tu rodi vrlo malo toga, praktično ništa se ne
uradi), i mada je sam kraj „limp dick“ od završetka kojem bi BANG mnogo bolje
došao (a kome ne bi?!), ipak meni se javlja da ovaj debi reditelj, Roberto
San Sebastijan, ima štofa i da vredi pratiti šta će dalje napraviti (a kazao mi je na
Grosmanu da već uveliko sprema novi horor film). Već i ova VIRGINA žanje
nagrade i oduševljenje po festivalima širom sveta (treba li uopšte, posle svega
gore rečenog, nacrtati da je ovo veliki crowd-pleaser?) i sigurno će svog
tvorca izbaciti pred reflektore.
Nadajmo se da će mu sledeći
biti malo odmereniji i pametniji. Ne, ne tražim da bude finiji i pristojniji, Da
Pače; ali ako već hoće da bude prljav, a opet duševan i zabavan i relevantan,
neka hvata beleške kod vintage Frenka Henenlotera! E, TAKO se to radi, sinko.
Naravno, iz svog silabusa obriši samo onaj jezivi ćorak, BAD BIOLOGY,
pa Azatot da te vidi!
