Od pre 10-ak
dana, Nišlije su dobile retku privilegiju da u gradu čiji je naziv zapravo
skraćenica od reči NIŠTA pogledaju vrhunsku izložbu umetnika svetskog glasa, Vladimira Veličkovića.
Nišlije – i seljani
okolnih naseobina, te čitavog regiona, kao i svi ljubitelji likovne umetnosti na
proputovanju kroz isti – mogu da vide 24
slike iz ciklusa "Gavrani". Izložba u Nišu, koju čine slike, crteži i
kolaži, organizovana je u saradnji sa SANU i biće otvorena do 1. oktobra.
Inače, Beograđani su mogli da vide 38
slika iz ovog ciklusa, ali – beggars
can't be choosers, budimo srećni da je i ovo i ovoliko došlo u Niš(ta).
O dolasku u
ovaj gradić proslavljeni i nagrađivani slikar kaže: "Ipak, iako sam pre
Niša izlagao u gradovima poput Užica, Zrenjanina ili Kragujevca, ovo je sigurno
najveća izložba koju imam u nekom gradu u Srbiji, posle Beograda. Zato Nišlije
ne treba da budu ljubomorne. Ovo je moja prva izložba u Nišu, ali sigurno je i
među najboljima koje sam imao u Srbiji. Prostor galerije 'Srbija' je božanstven
i sigurno je da je to posle Galerije SANU jedan od najboljih izložbenih
prostora u Srbiji."
Svet Vladimira
Veličkovića je svet strave i užasa, svet pakla, mraka i skoro beznađa. Izlaza
nema. Ljudi bez glava, bez lica, ili likova deformisanih kao na slikama
Frensisa Bejkona.
Kuke i
konopci. Raspeća. Degradacija. Zveri. Psi, pacovi, gavrani. Spaljeni, crni
predeli. Zgarišta. Krvavi plamenovi u daljini. Pakleni horizonti pod sivim,
tmurnim nebom s koga ništa dobro ne dolazi. Ni zraka sunca. Nigde plavetnila.
Olujni oblaci.
Dželati. "Apokaliptička slika
predimenzionirane nečovečnosti" (Oto Bihalji Merin). "Morbidni
pejsaži destrukcije" (Đorđe Kadijević). Bol i grč, muka i patnja.
Golo i
nemoćno, obezljuđeno čovekovo meso, svedeno na krvavu raščerečenu polutku, na
jedva čovekoliku hrpu plavičasto-sivkaste jedva-organske materije. Naslovi
njegovih slika (ne ovih u Nišu): Gonjenje, Trkači, Panika, Mučenje, Agresija,
Gubilište, Rađanje, Erekcija, Prepreka, Noć, Atentat, Ambis, Pad,
Eksperiment...
Imajući
u vidu ovako profilisan autorski svet, pravo je čudo da Veličkovićevi radovi ne
krase korice mnogo više gotsko-fantastično-hororičnih knjiga u ovoj zemlji. Za
sada, barem u tom fahu, nalaze se na zbirci Poovih pesama GAVRAN (predvidivo) te na još nekim Poovim izdanjima, i na zbirci
Bredberijevih fantahoror priča TETOVIRANI
ČOVEK (manje predvidivo).
Rekao
bih da je Veličković za naše slikarstvo nešto kao Đorđe Kadijević za naš film –
samo što je Veličković imao znatno uspešniju međunarodnu karijeru. Zamalo
vršnjaci (Kadija rođen 1933, Vladimir – 1935), obojica obeležni užasima II
svetskog rata u razrušenom, unakaženom i leševima zatrpanom Beogradu, obojica
posvećeni likovnoj umetnosti (jedan kao teoretičar, drugi kao praktičar), obojica
Jugosloveni u duši ali Srbi na čist, ne-nacionalistički način, obojica vitalni
i čak fizički slični, kao da su braća – i, naravno, obojica upadljivo mračnih
svetonazora...
U
Nišu se izložba nalazi u galeriji "Srbija",
u samom centru (kod Konja...) i traje do 1. oktobra. Galerija je otvorena od
10-20 h, a ulaz je besplatan.
Svim
ljubiteljima ove vrste tematike i ugođaja preporučujem da posete ovu izložbu, a
najozbiljnijima i da kupe monografiju
o Veličkoviću. Po smiješnoj ceni od samo 400
dinara možete sebe častiti odličnim izdanjem na 150 strana u punom koloru,
sa reprodukcijama mnogih radova, kako izloženih ovde, tako i brojnih koji se u
Nišu ne mogu videti.
Monografija
sadrži i dva teksta: odličan, uvodni, i znatno duži, Ljubomira Simovića, kao i jedan drugi, slabiji, pisan
rogobatnim, skoro nečitljivim praznoslovnim jezikom izvesne tamo neke nikad-čuo
drkađonke. Ovaj drugi, srećom, zauzima samo par strana.
Gavrani
me obleću poslednjih dana – da ne kažem meseci – pa je, nažalost, i u tom
smislu ova izložba (bila) prikladna...
Fotke
iz galerije "Srbija" načinio je prijatelj i sporadični saradnik bloga,
Marijan Cvetanović – copyright The Cult of Ghoul, Inc.
