четвртак, 22. август 2013.

Zlokobna klanica, točak za mučenje i stari most (Velika Plana, Smederevska Palanka)

 Nedavno sam na blogu plasirao slikoviti Serbian Goth izveštaj, "Močvare i stara groblja", koji je sročio i uslikao Mladen Milosavljević. Kome je to promaklo, neka overi kliktanjem na naslov gore.
Sada je kucnuo čas za drugi deo njegovog izveštaja sa nekih slikovitih, starostavnih, ruševnih, zlokobnih, mračnom istorijom nabijenih "gotskih" lokacija iz Velike Plane i Smederevske Palanke. 
Naročito obratite pažnju na priču o starom mostu, jer ova bizarnost, nažalost, slika je i prilika toga kako se Srbi odnose prema svojoj (prebogatoj) prošlosti – što samo, po ko zna koji put, priziva retoričko pitanje: da li narod koji ovako tretira svoju prošlost uopšte zaslužuje da ima budućnost?
Uz zahvalnost na svemu ovome, i u nadi da će poslati još ovakvog materijala – reč sada prepuštam Mladenu!
---Ali pre toga, još jednom podsećanje: klikni na fotke da ih vidiš veće i detaljnije
I još jednom poziv svim čitaocima da pošalju slične slikovite izveštaje sa hororičnih lokacija iz Srbije!

Na fotografijama od 1-6. vidi se stara Klefiš–Šojsova klanica, po nekim izvorima građena početkom 20. veka. Iako se nalazi u samom centru Velike Plane i ostavlja ubedljivo najjači utisak na svakoga ko tuda prolazi, nikome od lokalnih vlasti nije palo ni na kraj pameti da pokuša da renovira zgradu. 
Sama zgrada je zaštićena zakonom kao kulturno dobro mada se to, po načinu na koji se ophode prema njoj, ne primećuje, budući da je u očajnom stanju. Postoje priče da se ispod klanice nalaze ogromni hodnici koji vode i 100-nak metara oko same zgrade. 
Pre nekoliko godina, nakon što se odronio deo asfalta, nedaleko od nje ukazao se deo podzemnog tunela. Međutim, kako je ovde briga o starinama poslednja rupa na svirali, i ova je pokrpljena i nastavilo se dalje.  
Ilustrativan primer nemara prema materijalnom (a i nematerijalnom) kulturnom nasleđu, predstavlja i podatak da se na teritoriji opštine Smederevska Palanka u ataru sela Pridvorice, prema pisanim istorijskim izvorima i putipisima (između ostalih, Nekudim je 1433. godine opisao izaslanik francuskog kralja Filipa, vitez Bertrandon de la Brokijer), nalazio stari grad Nekudim koji je kratko, u vreme zidanja Smederevske tvrđave, bio administrativna prestonica Srbije. Međutim, ni dan danas, nije utvrđeno na kom tačno mestu se ovaj grad nalazio. 

        Fotografije 7, 8 i 9. predstavljaju deo Velike Plane u naselju ''Bukovička ćuprija'' poznatom kao ''Točak''. Na ovom mestu se, u prvoj polovini 19. veka, nalazio ogroman drveni točak na kome je Knez Miloš Obrenović ubijao svoje neistomišljenike.  
Postoje i opisi, doduše u formi legende, kako je izgledalo pogubljenje. Prestupnika bi vezali za drveni točak i tu ga ostavili da umre od gladi i žeđi. Nakon nekog vremena pošto bi se telo potpuno raspalo, dozvoljavali su rodbini da, eventualno, pokupi kosti i sahrani ih. Ovu praksu su, na ovom istom mestu, primenjivali i Turci. 
Postoje i brojne ''strašne priče'' o sablastima viđenim na ovom mestu, a lokalno stanovništvo veruje da je ukleto, zbog čestih nesreća koje se tu događaju. Samo mesto je obeleženo jednim spomenikom, sa jedva vidljivim natpisom, i to je to. 

          Fotografije od 10–18. predstavljaju stari kameni most u Smederevskoj Palanci. Sam most je izgrađen za vreme Požarevačkog mira i gradili su ga Austrijanci.  
E sad, da se ni ova starina ne bi slučajno izdvajala iz konteksta pomenute nebrige, nekom geniju je palo na pamet da most prebetonira i prelije asfaltom. 
 
  
Ko ne zna, budući da se jedina oznaka koja govori o periodu izgradnje mosta nalazi zarasla u korov i kiselo drvo, mogao bi mirne duše da prođe preko mosta, ni ne sluteći koliko je star. 
Smem da potpišem da ni polovina Palančana, nema predstavu kada je most građen. Uostalom, Palanka je uvek bila sinonim za provinciju. 
Postoje priče da su Turci, nakon završetka Požarevačkog mira, vršili javne egzekucije sečenjem glava neposlušnom stanovništvu i bacanjima sa mosta. Kameni lukovi nosači, ispod mosta, gotovo su potpuno zatrpani zemljom i đubretom.

*  *  *