Nedavno sam na
blogu plasirao slikoviti Serbian Goth
izveštaj, "Močvare
i stara groblja", koji je sročio i uslikao Mladen Milosavljević. Kome je to
promaklo, neka overi kliktanjem na naslov gore.
Sada je kucnuo
čas za drugi deo njegovog izveštaja sa nekih slikovitih, starostavnih,
ruševnih, zlokobnih, mračnom istorijom nabijenih "gotskih" lokacija
iz Velike Plane i Smederevske Palanke.
Naročito
obratite pažnju na priču o starom mostu, jer ova bizarnost, nažalost, slika je
i prilika toga kako se Srbi odnose prema svojoj (prebogatoj) prošlosti – što samo,
po ko zna koji put, priziva retoričko pitanje: da li narod koji ovako tretira svoju prošlost uopšte zaslužuje da ima
budućnost?
Uz zahvalnost
na svemu ovome, i u nadi da će poslati još ovakvog materijala – reč sada prepuštam
Mladenu!
---Ali pre toga, još jednom podsećanje: klikni na fotke da ih vidiš veće i detaljnije!
I još jednom poziv svim čitaocima da pošalju slične slikovite izveštaje sa hororičnih lokacija iz Srbije!
Na
fotografijama od 1-6. vidi se stara Klefiš–Šojsova klanica, po nekim izvorima
građena početkom 20. veka. Iako se nalazi u samom centru Velike Plane i
ostavlja ubedljivo najjači utisak na svakoga ko tuda prolazi, nikome od
lokalnih vlasti nije palo ni na kraj pameti da pokuša da renovira zgradu.
Sama zgrada je
zaštićena zakonom kao kulturno dobro mada se to, po načinu na koji se ophode
prema njoj, ne primećuje, budući da je u očajnom stanju. Postoje priče da se
ispod klanice nalaze ogromni hodnici koji vode i 100-nak metara oko same
zgrade.
Pre nekoliko
godina, nakon što se odronio deo asfalta, nedaleko od nje ukazao se deo
podzemnog tunela. Međutim, kako je ovde briga o starinama poslednja rupa na
svirali, i ova je pokrpljena i nastavilo se dalje.
Ilustrativan
primer nemara prema materijalnom (a i nematerijalnom) kulturnom nasleđu,
predstavlja i podatak da se na teritoriji opštine Smederevska Palanka u ataru
sela Pridvorice, prema pisanim istorijskim izvorima i putipisima (između
ostalih, Nekudim je 1433. godine opisao izaslanik francuskog kralja Filipa,
vitez Bertrandon de la Brokijer), nalazio stari grad Nekudim koji je kratko, u vreme zidanja Smederevske tvrđave, bio
administrativna prestonica Srbije. Međutim, ni dan danas, nije utvrđeno na kom
tačno mestu se ovaj grad nalazio.
Fotografije
7, 8 i 9. predstavljaju deo Velike Plane u naselju ''Bukovička ćuprija''
poznatom kao ''Točak''. Na ovom mestu se, u prvoj polovini 19. veka, nalazio
ogroman drveni točak na kome je Knez Miloš Obrenović ubijao svoje
neistomišljenike.
Postoje i
opisi, doduše u formi legende, kako je izgledalo pogubljenje. Prestupnika bi
vezali za drveni točak i tu ga ostavili da umre od gladi i žeđi. Nakon nekog
vremena pošto bi se telo potpuno raspalo, dozvoljavali su rodbini da,
eventualno, pokupi kosti i sahrani ih. Ovu praksu su, na ovom istom mestu,
primenjivali i Turci.
Postoje i
brojne ''strašne priče'' o sablastima viđenim na ovom mestu, a lokalno
stanovništvo veruje da je ukleto, zbog čestih nesreća koje se tu događaju. Samo
mesto je obeleženo jednim spomenikom, sa jedva vidljivim natpisom, i to je to.
Fotografije
od 10–18. predstavljaju stari kameni most u Smederevskoj Palanci. Sam most je
izgrađen za vreme Požarevačkog mira i gradili su ga Austrijanci.
E sad, da se
ni ova starina ne bi slučajno izdvajala iz konteksta pomenute nebrige, nekom
geniju je palo na pamet da most prebetonira i prelije asfaltom.
Ko ne zna,
budući da se jedina oznaka koja govori o periodu izgradnje mosta nalazi zarasla
u korov i kiselo drvo, mogao bi mirne duše da prođe preko mosta, ni ne sluteći
koliko je star.
Smem da
potpišem da ni polovina Palančana, nema predstavu kada je most građen.
Uostalom, Palanka je uvek bila sinonim za provinciju.
Postoje priče
da su Turci, nakon završetka Požarevačkog mira, vršili javne egzekucije
sečenjem glava neposlušnom stanovništvu i bacanjima sa mosta. Kameni lukovi
nosači, ispod mosta, gotovo su potpuno zatrpani zemljom i đubretom.
* * *
