U okviru akcije "Letujte sa ZAVODNIKOM"
obznanjujem rasprodaju poslednjih preostalih primeraka mog romana sa
spektakularnim letnjim popustom, po ceni od samo 460 din (+ 50 din za
poštarinu unutar Srbije)!
Ostalo mi je još samo oko
tuce primeraka, pa ako ste do sada nešto čekali, dvoumili se, premišljali,
vagali ili iz nekog drugog opravdanog razloga niste nabavili ovu knjigu –
pohitajte sada. Akcija traje do isteka zaliha!
Ako već niste kupili knjigu među prvima – kupite je među poslednjima!!!
Još se nećkate? Niste
sigurni? Evo, da se podsetimo šta su o ZAVODNIKU napisali neki mudri ljudi.
Sudar mističnog sa zdravorazumskim, fizičkog i
metafizičkog, racionalnog i instinktivno-paganskog (ali i formalno religijskog)
koji se proteže kroz čitavu priču od autora traži da ostane nedorečen, da
barata nagoveštajima i gradi atmosferu u kojoj se mnogo više naslućuje nego što
biva izrečeno. Takvo je kazivanje zahtevnije i iziskuje disciplinovan iskaz,
odnosno punu kontrolu na tekstom. Ognjanoviću uspeva da priča teče bez trzavica
i tapkanja u mestu sa ponekim epizodama koje su poletne i sveže. Rečju,
„Zavodnik“ je ambiciozno zamišljena priča koja je konsekventno privedena kraju
što potvrđuje da od Ognjanovića možemo očekivati nova, kompleksnija dela.
-Ilija Bakić, Gradina-
Ognjanović svakako nije rođeni majstor stila, ali
uspeva da stvori ubedljiv rukopis, među čijim su najvećim vrlinama dobro
dočarana atmosfera sela u odumiranju i niz efektnih, jezivih scena, među kojima
su jednako dobre i one koje se odigravaju noću, i one koje nas iznenade, usred
bela dana. Osim toga, (tokom većeg dela romana potisnuti) konflikti između
likova u potpunosti su oživljeni, dinamični i prizivaju reakcije čitaoca, tj.
neizbežne simpatije prema jednoj ili drugoj strani, ili prema obema
naizmenično. Ognjanovićevo pripovedanje je realistično i detaljno – bujna
priroda u zabačenom kraju, način života, navike i običaji u seoskom
domaćinstvu, ponašanje i govor dece, babe Grozde, i ostalih meštana – sve to
kao da je zabeleženo okom kamere, dajući sliku i priliku ruralnog juga Srbije.
-Filip Rogović, Emitor-
Zavodnik je bolji ili, preciznije kazano, zreliji roman nego Naživo.
Zreliji u jednom vrlo važnom smislu: Naživo
je djelo očigledno mlađeg čovjeka, željnog da se konfrontirajuće sučeli sa
mrakom u i oko njega, namjerno optiranje za ekstremni, in your face horor, Zavodnik je djelo autora koji horor
inspiraciju pronalazi u stilističkim, ikonografskim i istorijskim mogućnostima
žanra, u stravi koja se množi u implikacijama i ambivalencijama, u jezovitom
prostoru onoga što se može naslutiti, u ’malim’ količinama (imaginarnog) horora
koji posjeduje veću egzistencijalnu težinu od eksplicitnog prikazivanja.
Pojednostavljeno, u ovoj trajektoriji autor je promjenio Barkera za Jamesa, i
to je po meni odlična selekcija prioriteta.
-Aleksandar Bečanović-
Užas kojim se ovaj roman bavi nije stoga samo užas
natprirodnog (ili protivprirodnog) koji vreba iz mraka nad usnulim selom, i
koji može udariti iz bilo kog pravca. Dok se pred profesorovim očima konačno
probija veo pojavnosti, pred njim se ukazuje užas u mnogostrukosti, užas
onostranog koji je proizveden užasnom upornošću „ovostranog“. Svet pojava i
svet iza pojava pripadaju jedno drugom, i međusobno su uslovljeni.
-Danko Kamčevski, Lipar-
Jako mi se sviđa kad se atmosfera nekog svjetski
klasičnog književnog žanra umjesto svjetski klasičnim stereotipima dočara
autohtonim, ovdašnjim scenografijama, pejzažima, građevinama, i bićima koja
takve scenografije nastanjuju. Već kroz prva poglavlja vidi se da ovaj autor
jako dobro poznaje "materiju", i da se izuzetno izvještio u
"lokalizaciji" svih elemenata koji čine napetu horor priču. Ne kroz
maglovita škotska brda, ne u škriputavoj kočiji, i ne do visokog i uskim
tornjevima našpičenog dvorca, već drndavim autobusom kroz cestuljke i kroz šume
i brdašca jugoistočne Srbije, do zabačenog i gotovo napuštenog sela, tako i
tamo putuje glavni junak ovog romana.
-Davor Šišović,
Glas Istre-
ZAVODNIK
ponovo odskače od svojih savremenika, pre svega po izrazu a zatim i po
ambicijama. U ZAVODNIKU nema senzacionalizma, nema pokušaja da se ukači na
talas manje-više uspešnih srpskih kopija stranih bestselera iako direktno
referiše na klasike gotskog romana i britansku lektiru, dakle nije reč o nekom
barbarogenijskom spisu bez utemeljenja u tradiciji. Ali, u slučaju ZAVODNIKA ta
tradicija nije King već Henry James, selo u kom se dešava priča nije Castle
Rock već je bliže Nastasijeviću. U nekim aspektima bih rekao čak i da je bliže
Nastasijeviću nego što bi trebalo da bude.
...Sad
kad je žanrovski rukopis s jedne strane prostituisan i lagunizovan a s druge
sveden na nedorađenu fanovsku skribomaniju, ZAVODNIK ostavlja utisak ozbiljnog
pokušaja, promišljenog rada koji bi uz adekvatne uredničke intervencije
postigao mnogo više. Međutim, u tom odsustvu stručnog urednika i atmosferi
samizdata, ZAVODNIK barem uspeva da izbegne gnjecavost srpske žanrovske proze
narendane na oštricama aktuelnog srpskog mejnstrim izdavaštva.
-Dimitrije
Vojnov-
Poštovani gospodine Ognjanoviću,
Jedan od naših urednika pročitao je Vaš roman
„Zavodnik“ i zaključio da iako sadrži određene epizode koje su zanimljive,
rukopis u celini ne zadovoljava kriterijume naše programske koncepcije domaće
proze.
-IP Laguna-
