**(*)
2+
Evo
nam, najzad, i završnog (?) dela [REC] sage. Nisam bio
impresioniran čak ni njenim prvim delom, ali u retrospektu mora se priznati da
je tu bilo efikasnih momenata i nadahnutih varijacija na oveštale
rage-virus/running zombie motive. Istina, najbolji deo tog filma nije bilo
tresi-kameru jurcanje po hodnicima sa trepni-i-propusti akcijom, rvanjem,
šutiranjem, ugrizanjem itsl. nego smirenija deonica na samom kraju, snimljena u
zelenoj "night vision" perspektivi, kada se naša junakinja nađe u
stanu sa opsednutom devojkom (sada pretvorenom u ruiniranu jedva-ljudsku
ispijenu kreaturu) od koje je sve i započelo...
Nažalost,
drugi deo (o kojem sam već pisao OVDE)
tu dosetku sa religiozno-demonskim zapetljancijama donekle razvije samo da bi,
ipak, više pažnje je posvetio krajnje rutinskoj gnjavaži sa
vojničinama-specijalcima koji upadnu u zgradu da se makljaju sa zaraženima (a,
čisto da bude više topovskog mesa, krajnje neubedljivo se u zgradu pod
karantinom ubaci i grupica mlađarije), s tim što na kraju nagovesti vrlo
organski oblik "opsedanja" usta-na-usta, sa velikim ljigavim
Pužem-Golaćem iz Pakla!
Treći deo prekida ovaj storilajn, i vraća se u blisku
prošlost, odnosno u formi prikvela pokazuje izbijanje epidemije na jednoj svadbi
– uz obilate doze humora na koji publika nije znala kako da reaguje, smatrajući
ga, s pravom, nepripadajućim ovoj franšizi. O ovom slepom crevu sam pisao OVDE.
Napokon,
u četvrtom delu, Balaguero sam samcit (bez Paka Plaze, s kojim je ko-režirao
prva dva dela) vezuje mašnicu na serijal, ili je barem tako obećao u intervjuu
koji mi je dao pre dve godine na Grossmannu. Ali – ako ste očekivali da će ovaj
majstor horora sam još bolje da tu rabotu obavi, eh, jbg, nije tako
bilo suđeno. Nije se desilo ništa slično. Nismo saznali ništa bitno novo o
virusu-alienu-demonu koji skače iz tela u telo (a la HIDDEN), o njegovom
poreklu i svrsi, niti smo dobili ikakvu pažnje vrednu varijaciju na ono što smo
već videli u prethodna tri dela.
Prosto
rečeno, REC 4: THE APOCALYPSE je iznenađujuće nenadahnut: bez
obzira što nam vraća glavnu junakinju prvog dela, ona nema nikakvu funkciju u
filmu sve do pred kraj; drugi "junaci" su ili napadno nezanimljivi
ili jezivo klišetizirani i površni, te je ovaj deža vi opterećen snažnom dozom "bašmezabolitisa" za bilo
koga i bilo šta što se tu mrda i galami.
Sva
"invencija" svedena je na lokaciju – ovog puta, to se zbiva na jednom
prekookeanskom brodu gde Ne-Zna-Se-Ko-Tačno eksperimentiše sa
Virus-Alien-Demonom kako bi postigao Ne-Zna-Se-Tačno-Šta: valjda bi da prave
anti-virus ovom čudu, ALI kao da nisu svesni demonske (?) prirode svega toga (u
ovom, finalnom delu tupavo gurnute pod tepih, čime je odbačen najbolji deo
prethodnika), pa bi i dalje da egzorciraju sa špricevima. Valjda.
Što
je još gore, lokacija je jedva osrednje upotrebljena, uglavnom u generičkim
prizorima (uski hodnici, mračna kotlarnica, gotska kuhinja...) a potencijali
sugerisani u podnaslovu (Apokalipsa?!) nisu ni dotaknuti, jer – sve je
izolovano na tom brodu, daleko od ostatka ljudske rase, pa su implikacije
ionako tankog i uninvolving zapleta vezane samo za preživljavanje grupice
pomenutih antipatično-dvodimenzionalnih kreatura koje bi, što se mene tiče,
mogle odmah da potonu na dno i tako nas spasu bede. Ljudska rasa je bezbedna i
bez njihovih nebitnih egzistencija na tom uzburkanom moru (gde čak ni najave
opasne oluje ne dovedu ni do čega dramaturški upotrebljivog).
Film sadrži
ukupno jednu polu-dobru polu-dosetku: zaraza počne tako što iz laboratorije
pobegne (tj. bude potajno pušten) zaraženi majmun. Majmun uleti u kuhinju i
napadne Kineza koji u frenetičnoj borbi uspe da zverku ubaci u lonac pun
ključale vode (ili hrane) i praktično ga skuva naživo – ali ne pre nego što i
sam bude gricnut-zaražen. Zbog toga Kinez ubrzo članovima posade servira jelo
sa mesom skuvanog-zaraženog majmuna, ali – nažalost, nastupi jedus interruptus kad ih jedan bezveznjak
u zadnji čas spreči da okuse meso ludog majmuna.
Sve
ostalo smo već videli milion puta, kako u ovom serijalu tako i u drugim
filmovima slične sadržine, smeštenim na brodove, podmornice, okeanske platforme,
podvodne baze i slična mesta. Sva ta buka i bes – cimanje, trčanje, jurcanje,
bežanje, ujedanje, rafalno pucanje u glave i meso – snimljeni su sa bezličnom
kompetencijom kakvu danas svaki priučeni holivudski mladac može da proizvede,
ali nema tu gušta, nema duha, i džaba čak i posezanje za nekakvim velikim
bušilicama i propelerima kad je sve uslikano iritirajućim mrdanjem i montirano
u seckalici za salatu: Zap-zap-zap! Cap-cap-cap! Trep-trep-trep!
Od
vaše tolerancije na treš i/ili kliše, odnosno od zagorelosti, zavisi da li ćete
pozdraviti aplauzom ili kolutanjem očima kada se pred kraj naša novinarka
pretvori u Saru Konor na Titaniku,
skine se u belu majicu na bratele i dohvati sekirče.
Svakako
će vam velika tolerancija (odnosno, gledalačko neiskustvo) trebati da progutate
nesnosni kliše sa aktiviranim Sistemom za Samouništenje, odnosno da se uzbudite
uz milion-puta-već-viđeno otkucavanje časovnika pred programirano uništenje (Brod
će eksplodirati za 20 minuta. Za 19 minuta i 50 sekundi. Za 19 minuta i 40
sekundi...) dok naša Sara Konor rutinski secka prepreke pred sobom, skače u
uzburkano more u oluji usred noći dok na par metara od nje eksplodira ogroman
tanker u velelepnoj mega-eksploziji koja mora da se videla iz orbite (otprilike
kao i svaki "preokret" u ovom nepočinstvu)...
I da
li je uopšte neki spojler ako vam kažem da se film završava otrcano imbecilnim
"Nije sve Gotovo! Zlo nije mrtvo!"? Ajde što su posegli za tim, nego
je i sama konkretizacija toga uvredljivo kretenska. Šta – sve ONO, iz prethodna
tri dela, vodilo je OVOME? Poslednji kadar deluje kao vrlo loš vic – ali ne
gasite film čim krene špica, jer, dok budete vrteli glavom zbog tog kretenskog
završetka, dobićete ubrzo još jedan, znatno gluplji, koji sve okreće u još veću
zajebanciju i pokazuje da reditelj nijednog trenutka nije ovo ozbiljno shvatao.
REC 4 je napadno nenadahnut i isprazan
film koji deluje kao da je urađen na autopilotu, iz čisto komercijalnih razloga:
kao da je Balaguero uzeo da cedi suvu drenovinu ne bi li ovim plitkoumnim
produktom takođe iscedio i parice iz džepova neprobirljive, lako-zabavljive mlade
publike odrasle na video-spotovima i video-igrama, e ne bi li finansirao nešto manje
komercijalno, a duši mu bliskije. Nadajmo se da je tako: jer ovaj previše
akcioni a nedovoljno hororični film inače nema baš nikakvog drugog razloga da
postoji.