POETIKA HORORA: Promocija u Novom Sadu, a i šire!

  

POETIKA HORORA, prva studija na srpskom jeziku o nastanku i razvoju književnosti strave od 18. veka do današnjih dana (ujedno i jedna od retkih tog tipa i opsega u svetu), svoju prvu promociju imaće u Novom Sadu. Ovo je logično iz više razloga: kao prvo, njen izdavač, Orfelin, lociran je u Srpskoj Atini, a kao drugo, upravo je grad Novi Sad (a ne, recimo, Republika Srbija, preko nadležnog Ministarstva) novčano pomogao objavljivanje ove knjige, prepoznavši njen značaj i vrednost za ovdašnju kulturu.

Novi Sad je, inače, mesto za koje sam od ranog detinjstva vezan: najviše su za to krivi stripovi koje je objavljivao "Dnevnik" iz Novog Sada, kao i tetka kod koje sam voleo da dolazim na letnje raspuste. Danas u tom lepom gradu imam i rodbinu i prijatelje i čitaoce, i rado ću se i ovom prilikom družiti sa njima.

Promocija POETIKE HORORA u Novom Sadu zakazana je za ponedeljak, 1. decembar, u 19h. Mesto dešavanja je knjižara "Bulevar books", Bulevar oslobođenja 60. Učesnici su: Milenko Bodirogić, izdavač; prof. dr Žolt Lazar, jedan od recenzenata knjige, i dr Dejan Ognjanović, autor. Ulaz slobodan, prodajna cena povoljna, potpisivanje moguće.

Ali to nije sve: tog istog dana, 1. decembra, od ranog jutra, pričaću o ovoj knjizi i o hororu uopšte, na Radiju b92 – tačnije, u jutarnjem programu "Uzbudilnik", otprilike negde od oko 08.30 pa nadalje.

Istog dana desiće se i promocija knjige za novinare, tačno u podne, u Medija centru Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, Zmaj Jovina 3/I. To je zamišljeno kao dešavanje za novinare, ali ulaz je slobodan svakome ko poželi da se tada tamo pojavi. Dolazi i dr Žolt Lazar.

            POETIKA HORORA ovih dana počinje i svoj međunarodni život: biće predstavljena na manifestaciji SF WEEK u Zadru (Hrvatska), gde ću držati predavanje o Lavkraftu u sredu 03. decembra (više detalja u zasebnoj vesti), a biće, uz ZAVODNIKA, promovisana i na autorskoj večeri koju ću imati u Puli (Istra, Hrvatska), u utorak 09. decembra.

Inače, knjiga je dostupna u mnogim dobrim knjižarama širom zemlje, pa čak i u Zagrebu. Evo gde sve možete kupiti POETIKU HORORA:


   Grad    -   Knjižara    
1   Beograd   Vulkanova knjižara u Sremskoj 2    
2   Beograd   Vulkanova knjižara TC Delta City    
3   Beograd   Vulkanova knjižara TC Ušće    
4   Beograd   Vulkanova knjižara TC Mercator    
5   Beograd   Vulkanova knjižara SC Stadion Voždovac    
6   Beograd   Delfi knjižara SKC    
7   Beograd   Delfi knjižara Terazije    
8   Beograd   Delfi knjižara 27. Mart    
9   Beograd   Delfi knjižara Vuk    
10   Novi Sad   Solaris na SPENSu    
11   Novi Sad   Vulkanova knjižara u Zmaj Jovinoj    
12   Novi Sad   Delfi knjižara u kralja Aleksandra    
13   Novi Sad   Delfi knjižara u TC Big    
14   Novi Sad   Lemijeva knjižara    
15   Valjevo   Delfi knjižara Valjevo    
16   Čačak    Delfi knjižara Čačak    
17   Kragujevac   Delfi knjižara Kragujevac    
18   Kruševac   Delfi knjižara Kruševac    
19   Niš   Delfi knjižara Niš    
20   Niš   Knjižara INDIGO    
21   Zemun   Delfi knjižara Zemun    
22   Pančevo   Delfi knjižara Pančevo    
23   Subotica   Delfi knjižara Subotica    
24   Jagodina   Delfi knjižara Jagodina    
25   Užice   Delfi knjižara Užice    
26   Beograd   Knjižara Dereta u Knez Mihajlovoj    
27   Beograd   Delfi knjižara TC Zira    
28   Beograd   Delfi knjižara Imocentar    
29   Novi Sad   Vulkanova knjižara TC Merkator    
30   Beograd   Knjižara Apropo    
31   Novi Sad   Knjižara Bulevar books    
32   Beograd   Srpska književna zadruga    
33   Zagreb   Superknjižara (OnLine BookShop)  

Naravno, i dalje je najisplativije direktno kod izdavača, ORFELINA -http://www.orfelin.info/poetika_horora.html - a imam i ja nešto malo primeraka, ko ih želi neposredno od autora!

Neki DOBRI nehorori iz ove godine

U okviru akcije "Nadoknadimo propušteno", evo kratkih osvrta na neke filmove izvan horor žanra koje sam gledao od početka ove godine (produkcija 2013/14) a na blogu se još o njima nisam izjasnio. Na vrlo slabe sam vas već upozorio OVDE, a sad je došlo vreme za umerene preporuke – odnosno, za dobre i vrlo dobre, gledljive drame, trilere, akcijaše, SF, komedije i drugo što sam odgledao a da nije ubi bože. Ionako je godina vrlo slaba i ni ovde, kao ni među hororima, ničemu tokom 2014. godine nisam dao ocenu veću od 3+.

GRAND PIANO

USA, 13

**(*)           3-

Naravno da je ovaj psiho-gimmick-triler usiljen & apsurdan (tj. preposterous) do krajnjih granica pa i preko njih, ali nije to bez šarma, naročito u prvoj polovini, pre nego što ode dovraga i pre nego što se razotkrije krajnje banalna motivacija za celo zamešateljstvo sa ucenjenim pijanistom (Ilija Šumić).

SECRETLY, GREATLY

S. KOR, 13

**(*)        3-

Gledljiv (ali i sasvim bezbolno propustiv) triler-drama-patetika o severnokorejskom tajnom agentu usred J. Koreje.

HIDE AND SEEK

S.KOR, 13

**(*)         3-

Još jedan OK ali zaboravljiv triler (za one koji takve vole), mada mi je već izvetreo iz mozga. Tiče se tajnih, skrivenih stanovnika u jednom stambenom kompleksu, ili tako nečega.

R100

JAP, 13

**(*)         3-

Od reditelja nedostižno odličnog SYMBOLa (vidi rivju na blogu), nova deadpan komedija apsurda, o bezličnom službeniku koji se učlani u SM klub za ponižavanje na javnom mestu, iz kojeg se nemoguće izaći, pa onda ovaj mora da trpi da ga zgodne ženske mlate i gnjave i niz stepenice bacaju gde god da krene. Zabavna premisa, ima dobrih set-pisova, ali ipak je to one-joke movie, prerazvučen i ne uradi s tom premisom dovoljno, ne samo na konotativnom planu, nego pre svega u smislu zabave tj. gegova. Drugim rečima, ovaj deadpan je previše dead za moj ukus iako svakako vredi gledanja.

Hwayi: A Monster Boy

KOR, 13

***           3-

Predugo čekani tek drugi film od reditelja fenomenalnog, Ghoulopečatiranog Save the Green Planet! Ima ovaj triler svojih dobrih momenata ali je zaplet previše sapunoperski nategnut, premelodramski-patetičan (ah, ti Korejci!) i nedovoljno involving (iako ima ozbiljne potencijale za potresnu dramu o dečaku koga usvoji i vaspita grupa kriminalaca). Ako ništa drugo, barem je akcija (jednom kad, na kraju, do nje napokon dođe) očekivano žestoka i krvava, sa impaktom koji prevazilazi uobičajene korejske standarde.

TUMAN (MAGLA)

RUS, 10

**(*)            3-

Simpatična ruska glavolomka o grupici vojničarije-mlađarije koja se, neznano kako, iz današnjih vremena, usred vojne vežbe, zatekne usred II svetskog rata, gde počnu da stradaju "za ozbiljno" a ne vežbe radi. Ne očekujte smisleno objašnjenje misterije, jer na kraju sve se svodi na vrlo eksplicitnu lekciju: "Gledajte kako su vaši stari patili i stradali protiv nemačkih zavojevača: poštujte krv koju su za vas prosuli, nije to bila dečja igra, itd" Sve je to lepo i krasno, a što bi Dimbo rekao, i "legitimno" – dakle, patriotski film snimljen povodom godišnjice poraza Gitlera; na sreću, dovoljno je zanimljiv i uzbudljiv za jedno neobavezno gledanje, mada taj rasplet neće svakoga zadovoljiti.

ANIMALS

SPA, 13

***            3-

Simpatičan, atmosferičan, nadrealan emo-indie filmić o momku kojega prati plišani medvedić koji govori (!), i koji se, kako izgleda, zaljubi u novog momka u razredu. Previše difuzan i konfuzan, suviše low key i low profile za poređenja s Donijem Darkom (uz to, previše gay da bi bio toliko opšteobožavan) – hteo bi da se j*** ali da mu ne uđe, tako da je krajnji rezultat blago natprosečan, ali unikatan i upečatljiv pa stoga umereno vredan preporuke.

BLUE RUIN

USA, 14

**(*)        3-

Jedini twist u ovoj priči o osveti jeste da je osvetnik prilično nevičan i nespretan (a uz to i nefotogeničan bradonja): nije to Čak Bronson Stalone nego neki neupadljivi čikica koga muka natera da se pobrine za određene zlikovce, što dovodi do niza nimalo čistih, čak prilično traljavo odrađenih sukoba. Nije to bez određenog šarma, ali daleko je od visokih ocena koje je dobio u mnogim krugovima.

NOTEBOOK

HUN, 13

***(*)      3+

Prilično dobra adaptacija romana VELIKA SVESKA Agote Krištof, o dva dečaka koji se usred II svetskog rata na vrlo osoben (neko bi rekao: psihopatski) način odnose prema užasima kojima su okruženi tako što sami sebi jačaju izdržljivost na bol kako ne bi dopustili da ih bilo šta spolja povredi. Oni se praktično izoluju od ostatka čovečanstva, pokušavajući da opstanu tako samodovoljni, mada žive sa strogom i surovom babom, na selu. Ova mađarska drama, naravno, ne hvata i ne prenosi onu dozu otuđenosti i lišenosti afekta koju nosi roman, jer deca su ipak simpatična i izazivaju saučešće gledaoca zbog toga sa čime moraju da se nose: drugim rečima, film kao medij naprosto nije uspeo da u toj meri prenese autizam (u najboljem smislu reči) tog nivoa onečovečenja koji je nekima bio jedini način da ne budu uništeni razmerama ratnih grozota oko sebe. Ipak, ovo je više nego solidan film i vrlo je vredan gledanja.

JOE

USA, 13

***          3-

Slike iz života radničke klase – iznenađujuće učinjene zanimljivim zahvaljujući dvojici glavnih glumaca: dečak Taj Šeridan (već hvaljen u donekle sličnom MUDu) i, suprajz, Nik Kejdž u retkom novijem primeru ozbiljne dramske uloge, daleko od čiza i treša u kakvom skoro isključivo poslednjih decenija obitava. Dečak je iz problematične mega-siromašne i ljubavi-lišene porodice, sve ga goni ka propasti, a Kejdž, bivši robijaš, hoće da mu pomogne da ne potone u kal bede i nasilja koji mu preti.

THE RAID 2

INDO, 14

***           3

Sveta jednostavnost originala zamenjena je prenabudženostima svih vrsta – sve je ovde napumpano, overdozirano, preterano, i zaplet, i podzapleti, i obilje ničemu neslužećih likova i njihovih komplikovanih motivacija i planova unutar planova, a još je i uvećani budžet omogućio razbacivanje raskošnom scenografijom, što je dovelo do scena koje bi da pariraju barem Refnu ako ne i Kjubriku. Ipak, ne postoji tu SRCE & DUŠA (kao u originalu, motivisanom potragom za bratom) i sve je svedeno na cirkus u kome se tamo neka dalekoistočnjačka sirotinja međusobno spektakularno mlati i razbija zarad naše privilegovane zapadnjačke zabave. Jeste, super je to režirano, krvavo je, žestoko, udarci imaju impakt, set-pisovi su preterano preterani do besmisla – ali ovo je ipak značajno srozavanje jedne izvorno prilično karpenterovske, nihil-romantične akcione priče na nivo tamo nekog bogatijeg i razrađenijeg ONG BAKa ili tako neke klovno-cirkuzijade sa debilnim kliše-zapletom.

COLD IN JULY

USA, 14

**(*)         3-

OK, Sem Šepard je stvarno preteći jeziv kučkin sin ovde, ali ostali su prilično mlaki (blagi izuzetak – vaskrsli Don Džonson, u sporednoj ulozi). Ovo je pristojan triler osvete kojega je kritika nekritički (sic!) nahvalila i pretvorila u moderni klasik što on, ipak, nije, i to iz više razloga (koji uključuju i prilično bezvezno-rutinsku 'kulminaciju'). Ipak, vredi pogledati.

NO MAN'S LAND

CHI, 13

***           3

Odličan kineski road-movie triler o nizu peripetija koje zadese jednog beskrupuloznog advokata koji mutnim poslom zaglavi usred pustinje Gobi. Hej, momče – nisi više u Kanzasu, nisu ti ovo američki redneci nego ozbiljni kineski zajebanti! Spektakularna fotografija, odlična režija, nepredvidiv scenario... Šteta što je ovaj "neo-western" predug i malkice izgubi ritam i impakt pred kraj, ali svejedno, obavezno pogledati.

Jamie Marks Is Dead

CAN, 14

**(*)        3-

Žrtva nasilja (iz naslova), iako mrtav, meša se sablasno i direktno u život povučeno-stidljivo-pederljivog ali ipak hetero momčića (i njegove devojke, koju ovaj u jednoj sceni prekida usred njenog navaljivanja da ga oralno zadovolji – fuck, ko je to uradio, IKADA?!) u ovoj atmosferičnoj, vizuelno zanimljivoj dramici (režirao baja koji je napravio solidan horor RUINS, o ubilačkim južnoameričkim puzavicama). Malko predugo i srceparajuće, ali nije negledljivo.

Edge Of Tomorrow

USA, 14

***           3-

Svi filmovi o alternativnim stvarnostima i menjanju istorije putem puta kroz vreme su inherentno bezvezni, pa tako i ovaj: ali, ako nekako prenebregnete apsurdnu premisu na kojoj sve počiva (o Tomu Kruzu koji se stalno iznova vraća u određeni trenutak prošlosti kako bi izašao nakraj sa baš gnusno-zamišljenim vanzemaljskim osvajačima) ovo je sasvim solidan holivudski repertoarski sf-akcijaš za jedno gledanje.

LUCY

USA, 14

**(*)          3-

Skarlet Johansen je neodoljiva kao ubilačka mašina – ovog puta u akcijašu Lika Besona, a ne u hororu (kao u UNDER THE SKIN) – scenario je predvidivo novobesonovski imbecilan, involvement je vrlo ograničen, zlikovci nisu ni blizu tako slikoviti kao kod vintage Besona, ali... hej, na ovu krizu i duhovnu bedu, ovo je sasvim pristojna, živahna, neopterećujuća zabava (bez brige, neće vam zahtevati angažovanje ni 10% mozga!), naročito u prvoj polovini.

The Salvation

DEN, 14

***            3

Nema ovde ni trunke originalnosti, ali odličan scenarista, Anders Tomas Jensen (pogledajte mu samo taj minuli rad!) uspeva da udahne nešto života u klišee, pored ostalog zahvaljujući evropskoj (špageti) dozi prljavosti, surovosti i nasilja (uključujući – prema ženama, deci i starcima). Osim toga, najbolji živi glumac, Mads Mikelsen, igra usamljenog osvetnika protiv bande zlikovaca koji terorišu čitav gradić na Divljem zapadu, a Eva Grin igra mutavu zlikovku (žrtvu?), pa prema tome – to je milina gledati. Šteta samo što je fotografija nekako ružno modifikovana u postprodukciji pa ovaj western nije onoliko lep za oko koliko je mogao i morao biti.

 ---NASTAVIĆE SE---

Gothic Istra (2): pusti srednjovekovni grad Dvigrad

  

            Drugu polovinu septembra ove godine proveo sam u Istri, gde sam obišao čitav niz "gotskih" lokacija: stare zidine, utvrđenja, groblja, crkve, vampirski muzej, veštičje okupljalište, vikanski "stounhendž", masonsku ložu i druga slikovito-okultno-hororična mesta.

            Prvi deo mog istarskog putopisa, u kojem su slikovito opisane neke zabavne lokacije u Rijeci i Opatiji, možete pogledati OVDE, a ostala pomenuta mesta biće prikazana uskoro.

            Ali, od svih njih, definitivni šnjur nosi Dvigrad – pusti srednjovekovni grad čije su mi hororične ikonografske potencijale hvalili mnogi kojima sam pominjao gde će me put odvesti. Na svu sreću, ispostavilo se da su ruševine Dvigrada na razumnoj udaljenosti od moje drugarice i domaćice, Natalije, pa smo iz njenog Višnjana (kod Poreča) bez problema, i za manje od sat vremena autom, došli do ovog slikovitog mesta.

            Nataliji imam zahvaliti na gostoprimstvu (o drugim mestima koja samo obišli – drugi put), ali i na ovoj vožnji, kao i na fotkama na kojima se ja vidim. One koje prikazuju samo ruševine uslikao sam ja. Copyright za sve fotografije zadržava The Cult of Ghoul: neovlašćeno korišćenje biće surovo sankcionisano.


Uzgred, dan je bio banalno sunčan, i jedino je to pomalo kvarilo ugođaj ovog mesta – zbog toga sam odlučio da, pored regularnih fotki, koje prikazuju stvarnost na njenom najpatetičnijem nivou ("tako kako je bilo"), neke prizore prebacim u crno belo, sepiju ili drugačije tonalno obradim kako bi se razotkrili i drugi, jezovitiji ili barem slikovitiji aspekti ovog ambijenta onda kada se napadni kolorit iz njega izbaci ili zameni nekim svedenijim.  

Zaista ima istine u rečima Đorđa Kadijevića povodom zelenila u prirodi: kada sam ga pitao nešto vezano za doba godine kada je najbolje snimati, kazao mi je da od svega najviše mrzi leto, kada, kako je rekao, "nabuja sav taj spanać" – misleći na zelenilo uopšte, žbunje, lišće, travu, svekoliku vegetaciju. Spanać, zaista!

Nego, da ne bi sve ostalo samo na slikama, nego da ostanemo u kulturno-obrazovno-zabavnom duhu dulce et utile, evo malo odabranih podataka sa Vikipedije, čisto da znate šta gledate na slikama:

Dvigrad (ital. Duecastelli, Docastelli) su ruševine srednjovekovnog grada smeštene u Istarskoj županiji u Limskoj dragi blizu Kanfanara.

Najočuvanije su ruševine poslednje faze života grada smeštenog na uzvisini Monkastelo. Na susednoj stenovitoj izbočini Kastel Parentino (zapadno od Monkastela) nalazila se još jedna utvrda, napuštena već u ranom srednjem veku.

Zahvaljujući izvanrednom strateškom položaju, blizini vode i obilju plodnog tla, područje je naseljeno već u praistoriji (oblik tipičnog terasastog gradinskog naselja). Arheološki nalazi potvrđuju kontinuitet naseljenosti Dvigrada u antici (keramika, oružje, predmeti svakodnevne upotrebe, numizmatika, epigrafski spomenici).

Nakon višestrukih epidemija bubonske kuge krajem 6. i početkom 7. veka naseljavaju se prve slovenske skupine. U istorijskim izvorima Dvigrad se prvi put spominje 879. godine, kada umesto pulske biskupije jurisdikciju nad dvigradskom crkvom dobija Akvilejski patrijarhat. 

Patrijarsi preko svojih feudalnih ovlašćenja utiču na javni i administrativni život grada nekoliko sledećih vekova. Potkraj 13. veka posed nad Dvigradom dobijaju grofovi Gorički, a patrijarh je prisutan samo kao nominalna vlast. Tokom 13. veka postepeno se menja etnička struktura stanovništva dvigradskoga područja, pa uprkos većem prilivu germanske populacije dominantan uskoro postaje slovenski etnos.

Nakon perioda napretka pod mletačkom upravom, krajem 14. veka dolazi do nove epidemije kuge, a na početkom 16. veka i malarije. Istovremeno pristiže novi talas doseljenika, uglavnom izbeglica pred osmanskim osvajanjima iz Zagore i Hercegovine.

U vreme uskočkog rata između Venecije i Austrije, Dvigrad 1615. odoleva višednevnoj opsadi, ali uništena su okolna sela. Zbog takvih su se prilika stanovnici postepeno iseljavali u okolna područja. Oko sredine 17. veka u Dvigradu živi svega nekoliko porodica. Napuštanje crkve sv. Sofije 1714. i preseljenje župe u Kanfanar značilo je i konačan kraj kaštela.

Danas vidljivi ostaci su najveće ruševine urbanoga naselja u Istri i pružaju jedinstvenu sliku potpuno očuvanog tipičnog srednjovekovnog grada, tj. kaštela. Grad je opasan duplim odbrambenim zidinama, međusobno povezanim trima gradskim vratima. U sklopu unutrašnjega zida nalaze se tri kule, koje su u sadašnjoj formi izgrađene tokom 14. veka. Unutar zidina sačuvani su ostaci više od 200 zdanja te pravci komunikacija među njima.

Centralnim delom naselja, koji je ujedno i njegova najviša tačka, dominira crkva sv. Sofije. Ispred crkve nalazio se glavni gradski trg, okružen reprezentativnim objektima - gradskom palatom na istočnoj strani i prostorima koji su pripadali kaptolu na zapadnoj. Zapadno od crkve nalazi se niz prostorija vezanih za fortifikacijski sistem, a služile su za smeštaj vojne posade.

Jugozapadni deo naselja čini zanatska zona, dok je ostali deo popunjen uglavnom stambenim prostorima. U srednjovekovnom periodu na području Dvigrada nalazilo se više od 20 crkava, od kojih su očuvane samo neke.

Važnu ulogu u istoriji Dvigrada imali su i benediktinci, čiji je red na dvigradskom teritoriju počeo delovati u drugoj polovici 10. veka. Osim izgradnje nekoliko manastira, među kojima je najvažniji sv. Petronila, benediktinci su oživeli taj prostor kultivacijom napuštenih terena. Ruševine samostanske crkve nalaze se uz cestu za Kanfanar.

Toliko od istorije, historije i povijesti, a sad: uživajte u golim slikama: 

 Obrati pažnju na ovaj iznenadni nailazak sablasnih opatica!

 Čist M. R. Džejms!