2014 NON-HORROR (1) - Slabi novi filmovi

  

Prošle su ¾ godine, a nisam se masovnije osvrtao na filmove izvan horor žanra (izuzev nekolicine koje sam prikazao u zasebnim rivjuima). Počeću to da postepeno ispravljam. Krećem od dna – odnosno, od filmova slabih i jedva osrednjih, koji ne zaslužuju opširnije bavljenje: ovde su izlistani kao UPOZORENJE, jer uglavnom se radi o naslovima koji bi nečim mogli da vas navedu na pomisao da su DOBRI (poznat reditelj, glumac, zanimljiva premisa i sl.) a zapravo, uglavnom, nisu, ili su, u najboljem, negde na crti, ali pretežno razočaravajući.

Filmovi su izlistani po redosledu kojim sam ih gledao, od februara 2014. (odnosno od poslednje dodele Zlatnih Ghoulova, 30.01) pa naovamo.

Cannibal

SPA, 13

**            2+

Navodno kontroverzan a zapravo isprazan, ravan, predvidiv, dosadan film o (offscreen) kanibalizmu od strane uglađenog psihopate-krojača koji između dva šnajderisanja tranžira žene.

Somewhere in Palilula

ROM, 13

**             2

Zanimljiva premisa o doktoru u nekom bogomprokletom selištu u rumunskoj ispizdini lepo je slikana, ali nesnosno dosadna, uninvolving, balkanski haotično-besciljna i bez duha.

TOMBVILLE

BEL, 14

**             2+

I ovaj zvuči daleko zabavnije u teoriji i kritici nego u praksi – opisuju ga kao košmaran, linčovski, iracionalan, jeziv... a zapravo je to jedno dosadno isprazno artsy-fartsy izdrkavanje koje će biti gledljivo samo najvećim Linč-adiktima koji kriziraju zbog predugog nemanja fiksa od strane Tatka Linča.

The Young And Prodigious T.S. Spivet

USA/FRA, 13

**(*)         2+

Žan Pjer Žene prosipa obilje svojih slatkiš-sličica u priči savršeno irelevantnoj, nebitnoj, uninvolving čak i za dečicu kojoj je pre svega namenjena a kamoli onima starijim od 10-ak godina. Nije to neprijatno pogledati, ali je totalno zaboravljivo i nesupstancijalno.

WEIGHT

KOR, 13

**             2-

Odurna nekro-boleština o grbavom bolesniku koji radi u mrtvačnici, sa obiljem eksplicitnih prizora golih leševa i ponešto krvi: valjanje u "transgresiji" odnosno blatu ljudskosti ali bez ikakvih iskupljujućih odlika, bilo u idejama ili barem u zabavi (exploataciji). Ne postoji nikakav entertainment value ovde, ovo je patetični azijatski ekvivalent jugoslovenskih socijalnih dramurdi začinjen većom dozom nakazne patologije, ali ko voli da čita crne hronike, ko voli "pretentious art house misery porn" tj. da se valja u površnom nihilizmu i mizantropiji, može ovome dati šansu.

ROBOCOP

USA, 14

**(*)        3-

Rimejk nije onoliko užasno imbecilan koliko smo se bojali, ali nedodirljiva genijalnost Verhovenovog savršenstva i dalje je u nebeskim visinama; ovo je gledljivo, podnošljivo, okej, ali bez zuba, bez muda da zaista snažno zarije oštricu svoje poludupaste satire. Šteta, jer postojala je potentnost u toj fino-apdejtovanoj premisi, vezanoj za u međuvremenu uznapredovali USA militarizam i njegove sve više naučnofantastične oblike ispoljavanja (roboti, dronovi itsl).

THE SIGNAL

USA, 14

**(*)         2+

Intrigantna misterija, barem u prvih pola sata, i dobra vizuelnost sa ponekim zabavnim efektima, izduva se kao balon pred kraj, kad vidimo da to nikuda ne vodi (odnosno, na kraju, kad shvatimo da je to nešto DARK CITY-jevsko gde su nas odveli – skroz bezvezno).

DEVIL'S KNOT

USA, 14

**(*)        2+

Potpuno mlaka i mlitava filmizacija (u rangu nekog beživotnog TV filma) događaja koji je beskrajno uzbudljivije, sočnije i zabavnije/uznemirujućije prikazan u izuzetnom dokumentarcu PARADISE LOST (Ghoul's Approval!) o gadnom ubistvu trojice dečaka i o teen-"satanistima" uhapšenim i osuđenim za to iako bez pravih dokaza...

The Sacrament

USA, 14

**(*)        2+

Fino je to snimljeno, ali budući da slepački sledi događaje dobro poznate svakom dobro obaveštenom gledaocu (Gvajana s kraja 1970-ih, šifra: Džim Džons), ovaj gledljivi filmček, rađen u polu-dokumentarističkom i FFF stilu, pati od dve velike boljke: 1) predvidivost (ovi sektaši će svi da se dobrovoljno otruju i masovno samoubiju na nagovor svog Vučića) i 2) besciljnost – jer, šta je poenta svega toga, osim rekonstrukcije koja je daleko bolje i jezivije obavljena u dokumentarcima?

HOLY GHOST PEOPLE

USA, 13

**(*)        2+

Slično važi i za ovaj film o sekti sa (samo)ubilačkim sklonostima, samo što je ova još više ovozemaljski nezanimljiva, uprkos baktanju sa zmijama-proročicama, pa je zato i ovo pretežno ravno, mlako, nebitno (mada, za najzagriženije, elementarno gledljivo, donekle zahvaljujući dobroj ulozi harizmatičnog vođe zmijosektaša).

Bros Before Hos

HOLL, 14

*(*)          2-

Sviđala su mi se prethodna dva filma ovih komičara, u kojima izvrgavaju ruglu (ali i jednoj vrsti idolatrije) nekakve holandske dizelaše (šta, mislili ste da su oni samo ex-Yu specijalnost?!) – ali ovaj pokušaj rom-koma sa dizelašima užasno je kompromitovan, zaslađen, sa pretežno slabim forama i fazonima: bolje, umesto toga, pogledajte New Kids Turbo i New Kids Nitro ako vam je do sasvim solidnih prljavih komedija o totalnim kretenima.

CALVARY

IRE, 14

**             2

Ova izvikana krimi-dramurda o popu kome neko u ispovedaonici najavi da će da ga ubije ima nešto dobre kamere i glume, ali – koga je briga? Samo onoga ko se pali da dva sata gleda mizernog Brendana Glisona kako ga duvaju ladni priobalni irski vetrovi dok ga muče zatvor, hemoroidi i čir na 12-palačnom crevu. Ništa me tu nije dotaklo, ništa zainteresovalo, ništa involviralo (i to ne samo zato što se od mene traži da me bude briga za dobrobit tamo nekog katoličkog popa). Socijala, fletlajn, zzzz...

KILLER LEGENDS

USA, 14

**(*)         3-

Od reditelja jezivog dokumentarca CROPSEY koji sam već hvalio ovde na blogu očekivao sam MNOGO, a dobio jedan osrednji, površan, slabunjav, uglavnom deja vu, zaboravljiv dok. filmčić o urbanim legendama i njihovoj "stvarnoj" zaleđini, dodatno potkopan lošim pristupom i sumnjivo-tendencioznim "istraživanjem".

ĆAĆA

CRO, 13

*(*)           2-

Neko je na jednoj listi na netu ovaj hrvatski film nazvao hororom, pa sam morao da ga overim. Tim pre što ga je režirao Dalibor Matanić, čije su mi FINE MRTVE DJEVOJKE bile sasvim OK svojevremeno. Auh! Ova priča o dve sestre koje dolaze u usamljenu kuću u pusto selo kod svog oca koji ih je silovao kao male, i o krvavoj osveti jedne od njih prema tatku toliko je usiljen, loše napisan i glumljen, nenamerno tragikomičan i apsolutno dosadno-rastegnut i bez ikakve poente da je to rečima teško opisati! Jebo ih ćaća!

The Returned

SPA, 14

**             2

Već sam milosrdo iz pamćenja izbrisao ovu orgiju nedešavanja, nezanimljivosti i uninvolvinga smeštenu u svet koji se nekako izborio sa zombi najezdom, a zombiji su sad nešto kao retardirano-senilni bolesnici. Krajnje neubedljivo kao satira i emocionalno nezanimljivo kao dramurda – a o hororu da i ne govorimo, jer ga nema.

Shock Value

USA, 14

**(*)        2+

Od kretenske premise dobra pita se ne pravi, uprkos dobrim kritikama na netu: kao, B-movie reditelj uceni serijskog ubicu da glumi samog sebe u njegovom novom horor filmu. Ko to proguta, progutaće i "dramu" koja usledi, pa i krvavo-besmisleni kraj.

Life After Beth

USA, 14

**             2+

Horor-komedija zasnovana na jednoj "fori", a ni s njom ništa pametno a kamoli smešno nije urađeno: kako raskinuti sa devojkom koja se u međuvremenu zombifikovala? U pozadini zombiji polako osvajaju gradić, ali ovo sa curom ima prioritet! Ko voli glupe fazone, dosadu i besciljni "indie" pozeraj, neka proveri!

The Midnight After

HK, 14

**(*)        3-

Voćka Čan (Fruit Chan) po ko zna koji put pokazuje da je njegov DUMPLINGS bio slučajni pogodak: ovaj kineski SF o grupici karikiranih, iritirajućih kreatura koje se zateknu u istom ponoćnom gradskom busu koji ih odveze u naprasno skroz ispražnjen velegrad ima svojih momenata, što vizuelnih, što narativnih, ali film je predug, likovi su nezanimljivi, a misterija ostaje bez odgovora i poente.

MONTANA

UK, 14

*(*)             2-

Izrazito nemaštovit, linearan, isprazan i napadno neubedljiv krimi-triler o Srbinu (igra ga batica Madsa Mikelsena), bivšem ratniku, kome je potrebna pomoć nekakvog londonskog tinejdž-meleza (!) kako bi se osvetio drugom srpskom ratnom zločincu koji mu je u Bosni ubio ženu i dete, a sada, kao, pored onolikih Šiptara, baš on vlada londonskim narko-podzemljem. Kad pogledate koliko je naivno zamišljen njegov upad u tu diskoteku, kako je bezveznjački rešena ta "akcija", shvatićete zašto uopšte neću da se bavim time koliko je promašen i neznalački portret Srba, rata u Bosni i svega s tim u vezi (bez obzira što je ovaj naš "Srbin" zapravo "junak" filma; naravno, i on ima bradu, jer ko je još ikada u engleskom ili američkom filmu video Srbina bez brade, pa makar on bio i "dobar" momak?!).

CAPTIVE

CAN, 14

**(*)         2+

Atomski mrav Egojan isporučuje donekle intriganto-gledljiv triler o čoveku kome ispred nosa pedofil otme ćerkicu iz auta. Život mu se raspadne, žena ga ostavi, ali ovaj se ne predaje – traži je i traži, dok je 10-ak godina kasnije ne nađe u ulozi onlajn vrbovateljke druge dece za pedofilski "ring". Film je izrazito nevešt i neubedljiv u pokušajima da jedno stvarno zlo prikaže filmski – jer ga toliko karikira i stilizuje i pretera da to veze nema sa životom, što potkopava kvazidokumentarističku dramu i željeni "realizam". Pod tepih se pomete šta je ta devojčica pretrpela a sve se okonča wish-fulfillment fantazijom osvete i izbavljenja iz kandži zlikovca (inače, dobro glumljenog) .

U idućem nastavku: srednje-dobri, okej, gledljivi nehorori!