**
2+
Na
ovogodišnjem Grosman festivalu filma i vina prikazana je premijera filma IDILA,
najavljivanog kao "Prvi slovenački horor film".
Hej,
ali čekajte – prvi slovenački horor film je, zapravo, MORANA (1994)! Ne, stanite,
prvi slovenački horor film su VINOPIRI (2006)! Hm, da, možda: ali pitanje je da
li je MORANA horor, odnosno da li su VINOPIRI film.
OK,
neka bude: nije svima dato "Prvo pa
muško", kao Srbima (LEPTIRICA, 1973) ili Hrvatima (IZBAVITELJ, 1976);
manje nacije, i manje kinematografije (kao što je slovenačka), osuđene su na to
da moraju duže da ispipavaju, pokušavaju, eksperimentišu, dok ne smućkaju nešto
nalik iole gledljivom horor filmu. A još dug ih put čeka, kako izgleda, dok (možda, nekad) dosegnu bar približan nivo kvaliteta onome u pomenutim srpskim i hrvatskim klasicima.
Istina je, MORANA nominalno
jeste horor, ili barem pokušava da to bude, ali je izrazito nevešta i nemušta u
svojoj artikulaciji, plus kao da se stidi žanra pa se sve nešto femka, i onda
kad bi trebalo i moralo da se nešto jezivo ili barem gadno desi – ona to
izbegava ili zamumulji na krajnje šućmurast način. VINOPIRI su, pak, komotniji
sa žanrom, ne stide ga se, štaviše – ali pitanje je šta je zaista žanr u ovoj
"trash-art sapunici", kako
su ga najavljivali, i da li je ovo legitiman film ili samo prerazvučeni home
movie. No, imajući u vidu da su neki od počinilaca VINOPIRA ujedno i vodeći
ljudi Grosmana, a opet su IDILU najavljivali kao "Prvi slovenački horor film" – to
već govori da su i sami svesni (nekih) ograničenja tog produkta.
Dakle – IDILA. Za početak,
ovo jeste film (profesionalno je
snimljen i glumljen od strane pravih glumaca a ne amatera i entuzijasta), i ovo
jeste horor (tačnije, torture porn iz "redneck"
podžanra). To se mora priznati. Ali, da li je dobar? Ehhh...
IDILA je toliko
rudimentaran hororčić da ja tako nešto ne pamtim da sam dosad video: zamislite
najogoljeniji koncept ove vrste filmova, bez ikakvog podzapleta, podteksta,
twista, samo gola baza, iz udžbenika, i imate IDILU. Ali doslovno, zaplet je
ovaj: jedan fotograf i tri modelsice odu u idilične alpske predele da se
slikaju. Tamo ih bez ikakvog povoda ili predigre, smesta, otmu dvojica rednek
degena, s namerom da od njihove krvi peku rakiju (!). Jedna bude vezana za sto
i isceđena od krvi; ovoga neceremonijalno umlate, ova neceremonijalno dobije
sekiru u leđa, a the final girl
umakne i neko vreme se jurca po šumi i nekim zgodnim ruševinama pre 1) zbrzanog,
a onda i 2) nepotrebno ciničnog kraja.
Šta su kvaliteti ovog
filma?
1) Mama Priroda. Baš lepa
ta Slovenija, fotogenična.
2) Dobra fotografija.
Uostalom, reditelj je zanat pekao na reklamama i manekenkama.
3) Odlične maske by Sendy Kumalakanta. Zaista svetski rad:
zapanjen sam kako se bez greške, organski, ubedljivo drže maske tih degena čak
i u najoštrijem krupnom planu usred dana (pošto oni izgledaju otprilike kao oni
divljaci iz WRONG TURN – ništa fantastično, nemaju po tri oka ili ne znam kakve
fanta-izrasline, ali njuške su im maskom dodatno groteskirane u pravcu
fiziološki mogućih devijacija). U mnogim američkim filmovima ovog ranga već i
na monitoru opažam gumu i lateks na facama nakaza; a ovo, na velikom platnu, sa
blu reja, izgleda savršeno uverljivo!
4) Za jedan slovenački
film, ovo je relativno nedosadno, čak umereno dinamično; dakle, lišeno trade
mark Made in SLO(W) gnjavaže na koju
sam se bio unapred spremio (jer koga su zmije, itd).
Šta su problemi i nedostaci
ovog filma?
1) Ovo je toliko
rudimentarno i generičko, toliko izlizano i već viđeno (već stotinama puta!) da
u poređenju s IDILOM čak i Tukijeve ZONE i MAMULE deluju kao orgije kreativnog
zadahnuća i invencije pune vrcavog duha i dosad neviđenih situacija!
2) Konotativno, urbanoia se u IDILI toliko snažno
podrazumeva da tu ne postoji ni minimum smislene motivacije redneka: oni su zli
zato što su redneci i degeni, a mrze ovu ekipu zato što su ovi građani (tj. još
gore – Ljubljančani). Ovo nije sasvim bez đavla, u teoriji, jer i drugde
postoji slična antipatija prema onima iz "prestonice", recimo u
srpskoj provinciji prema Beograđanima; kažem, u teoriji, zato što u praksi ovaj
sukob ni na koji način nije dramatizovan, razrađen, nikakva replika ili
situacija nije iz toga izmužena, film se time ne bavi nego to – samo
podrazumeva. Šteta.
3) Žanrovski, film pruža
premalo topovskog mesa. Iako ovi dolaze sa dvoja kola, ukupno imamo
potencijalnih žrtava – samo četiri.
Premalo! Što je još gore, iako se ovde poigrava sa uzusima torture porna, IDILA
je vrlo svedena kad treba da prolije krv ili uradi bilo šta gadno. Šteta je tim
veća što su imali majstora da im deliveruje šta treba, nisu morali skrnavom
montažom da skrivaju loše efekte, naprotiv. A ovde, od krvoprolića imamo jedno
zabijanje sekire u leđa (snimano spreda, ne vidi se zabadanje u meso), jedno
solidno odsecanje šake i jedno previše zbrzano trepni-i-propusti odsecanje
glave.
4) Nije samo
"zaplet" skrpljen od klišea, takvi su i likovi – ili nepostojeće
skice (fotograf; dobra finalna cura), ili šablonski (tupava samoljubiva
plavuša). Stvarima ne pomažu neupečatljivi dijalozi i generičko-zaboravljiva
muzika.
5) Iako film, ucelo
gledano, nije tipično slovenački razvučen i do negledljivosti dosadan, on ipak
ima ozbiljnih problema sa ritmom, i za svoje dobro bi ne samo mogao nego i trebalo da izgubi bar 10-ak minuta
viškova – npr. predugačak razgovor u stanu, na početku (koji je prišao blizu
razglabanjima iz VINOPIRA) i scena u ćeliji, kad se the final girl
poooolaaaagaaaanooooo šunja po prostoriji, puže po podu, cvili, jauče, i
pokušava da izađe... Ne, nema nikakvog smisla da ta scena traje toliko
nenormalno dugo: ja sam se glasno nasmejao na njeno nenormalno trajanje i jedva
se suzdržao od povika: SECI! SECI VEĆ JEDNOM!
6) Rakija od fermentisane
krvi? Ko koga ovde zajebava? Ako se rakija može praviti od krvi, onda u ovom
filmu i svinje mogu da lete. A to, nažalost, ne vidimo!
7) IDILA nema bog zna šta
pametno da kaže o sukobu sela i grada, dok usiljeno cinični kraj kao da pripada
nekom drugom filmu tj. nije koherentno nalepljen, odnosno srođen sa onim što mu
je prethodilo.
To bi mu, ukratko, bila ta
IDILA. Sviđa mi se taj kontrast poster-happy krajolika sa brutalnošću i
nakazama iza vela zelenila (jer navikli smo da američke nakaze iskrsavaju iz
nekih ili ružnih mesta – npr. pustinja u THE HILLS HAVE EYES – ili sasvim
neupečatljivih šumaraka, kao u WRONG TURN), ali ni to nije dovoljno osvešćeno
eksploatisano tako da zaista postane deo teme i ideje nego pre kao da je deo
klišea: Slovenija = Alpi, lepote i divote za na razglednicu (u tom pogledu, ona
trapava MORANA je bolje tj. smislenije integrisala isto to podneblje u svoju "priču").
Sve i ako vam se nikada ne
zadesi prilika da pogledate IDILU, ne sekirajte se: ovaj film ste ionako mnogo,
premnogo puta već gledali! Osim kuriozitetne etikete "Prvi slovenački
horor film" on stvarno ama baš ništa novo pod milim bogom ne donosi na sto.
Sad nam ostaje da čekamo
(koliko dugo?) da neko napravi "Prvi slovenački DOBAR horor film"...
PS: Bizarno je da jedini slovenački žanrovski festival
nije bio otvoren "Prvim
slovenačkim horor filmom" nego tristotim hrvatskim antisrpskim filmom
(BROJ 55). Da li je u pitanju zaista neverovatna skromnost, ili šta je, ne znam, ali
siguran sam da bi ovako nešto bilo nezamislivo u Hrvatskoj ili Srbiji. Da su recimo Hrvati skockali neki hororac poput ovoga, pa Fantastic Zagreb bi odjekivao od toga, ne bi se moglo ulicom proći od reklama i najava i fanfara i bubnjeva. Koliko su sami tvorci nehajni prema ovom svom čedu govori i činjenica da ja u ovom trenutku na IMDB-u još ne vidim stranicu posvećenu ovom filmu!
PPS: Na kraju je IDILA na
Grosmanu dobila specijalnu nagradu žirija, koji je osetio potrebu da im da
NEŠTO, a opet svestan da film nije ni izbliza dovoljno dobar za glavnu nagradu. U
suštini, dobili su UTEŠNU nagradu, i reditelj (gore levo na slici) je na završnoj ceremoniji bio primetno nezadovoljan
time (valjda se nadao glavnoj?!), na ivici grubosti i tako neke asocijalne reakcije, bez obzira na počast
da mu Hudoga Mačka dodeli lično Richard Fucking Stanley!
