Evo u slikama,
i nešto malo reči, kako sam doživeo ovogodišnji, apokaliptični FESTIVAL
FANTASTIKE u Zaječaru, gde sam gostovao u subotu 29. septembra.
Dan
je bio sunčan i topao, vanredno prijatan za vožnju serpentinama, brdima i
bregovima između Niša i Zaječara. Putovao sam sa proširenom (odnosno, u autu
zgrčenom) postavom benda Figurative
Theatre.
Kad
smo stigli u Zaječar, na ulazu u zgradu Omladinskog
centra Zaječar nismo zatekli plakat niti ikakvu najavu da se unutra dešava
festival. Srećom, imali smo telefonsko navođenje, pa nismo lutali.
16h - berza knjiga, stripova, filmova
Izlagača
iz lokalne ekipe praktično nije ni bilo (izuzetak je bio domaćin-organizator,
Mića, koji je izneo nešto stripova, časopisa i DVD-a). Ipak, gosti iz Bg i
drugih mesta bili su vredni (i optimistični), pa su doteglili desetine i
desetine kilograma knjiga – na koje jedva da je neko obratio pažnju, a kamoli
kupio. Zato smo morali da jedni drugima uzajamno hvalimo knjige:
U
hroničnom optimizmu prednjačio je Boban
Knežević, koji je na II sprat (ili beše III?) popeo a onda sa njega i
spustio barem 100-ak naslova SF-F-H provenijencije, da bi prodao jedva 5-6 (od
toga bar pola čitateljki koja se tu zatekla zbog mene).
Bili
su tu i Zak iz Tardisa i Bane sa Sirijusa B, a i ja sam izneo nešto
malo knjiga i stripova iz Ghoul's
Shopa, i čak prodao 5-6 komada. Ja prezadovoljan.
Bilo
mi je prilično deprimirajuće da posmatram lokalnu omladinu kako uleće u
prostorije Omladinskog centra –tačnije,
u onaj njegov deo koji radi kao KAFIĆ – i kako na stotine izloženih šarenih
korica ne baca ama baš ni najmanji, čak ni prezrivi pogled – apsolutno ih ne
registruju, nego jure da se opijaju pivima i kafama sa svojim društvima, skroz
nesvesni da se iza jednih jedinih vrata, tu odmah do njih, dešava nekakav
festival, pa još fantastike!
17h - fantasy board games turnir
Nisam
primetio da se ovo dešavalo. Tokom trajanja ovog fantomskog (ne)dešavanja bio
sam zauzet ćaskanjem i zezanjem sa Ilijom Bakićem, Bobanom, Zakom, Banetom i
jednim mojim imenjakom i SF-fanom koji je iz Bg traumatično dovežen Bobanovim trkačkim
autom. Nešto kasnije nam se pridružio i Oliver
Jovanović, pisac SF-a toliko tvrdog da se graniči sa hororom.
Za
to vreme su se moje Nišlije šetkale i slikale po gradiću Zaječaru.
18h - retrospektiva filmova prikazanih na Festivalu fantastike Zaječar
19:30h - ZiMan projekcije filmova
u produkciji Omladinskog centra Zaječar
Ovo
se možda i desilo, mada ne znam pred kojom i kolikom publikom.
20:00h
Predstavljanje IP TARDIS;
gosti: Spomenka Stefanović Pululu,
urednik, Ilija Bakić, pisac i Oliver Jovanović
U
polumračnoj i više nego polupraznoj sali (izvin'te na mutnim slikama!) Spomenka
i Ilija su kazali ponešto o tome što rade, s naglaskom na najnovijim knjigama,
dok se Oliver vajkao nad time što ne zna da li će i kada da izađe njegov VOTUM.
Potonji
je, iako još neobjavljen, bio najavljen live soundtrackom by Watchmenmk
(one-man industrial project by Mića). Imate njegove numere na Jutjubu, pa
potražite ako volite elektro-indastrial-džangl ili tako nešto.
Dok je došlo vreme
za moju priču, u sali se okupilo možda čak i celih 10 posetilaca (računajući i
goste, naravno).
Zak
mi je pripomagao najavom i potpitanjima.
Pričao sam o
Lavkraftovoj suštini i o Lavkraftovoj popularnoj (površnoj) slici u pop-kulturi,
a sve to ilustrovao insertima iz prikladnih HPL-nadahnutih filmova.
To, istina,
nije navelo nikoga od 5-6 lokalnih posetilaca da kupe NEKRONOMIKON, ali siguran
sam da je to zato što su ga kupili odavno, još čim je I izdanje izašlo.
Inače, jedan
delić kafića bio je okićen ilustracijama Nikole Vitkovića za NEKRONOMIKON.
Smesta sam primetio da je ona za INSMUT okačena naopačke, ali siguran sam da
sam u toj opservaciji bio jedini.
- Šok Koridor: Apocalyptic shock
Veći
deo ovoga morao sam da propustim iz opravdanih razloga – red je bio posle
tolike priče da se nešto i pojede. Organizator je u potkrovlju spremio ćevape i
pizze, ali ne i pribor za jelo. Srećom, jedan nož se našao u blizini i poslužio
umesto viljuške.
Zatim
mi se pridružio i Beki (Bekvalac), pa smo malo proćaskali o životu i
priključenijima, uključujući njegove vrlo slikovite planove za budućnost.
- Figurative Theatre Niš Live: Dadawave
Zanet
ćevapima i Bekijem, propustio sam i veći deo ovog nastupa, ali slike ionako govore
više od reči (ali manje od muzike, koju takođe možete potražiti na Jutjubu).
Ukratko,
bio je to dadaistički indastrial nastup prožet kritikom konzumerizma i praćen
slikovitim igrokazom na temu bračnog života.
- Vilindar: tribal fusion bellydance
E,
ovo već nisam preskočio: a pošto i ovde slike govore više od reči, a muzika je
opcionalna, kazaću samo da je nastup bio vrlo dobar (3+/5 po super-strogoj Ghoul skali za rangiranje trbušnog i srodnih
plesova), i da će uz još malo vežbanja i više koordinacije to sve sigurno biti
još bolje u nekim kasnijim izdanjima.
Publika
je do ovog trena već narasla do neslućenih količina: nije nemoguće da su čak i
neki iz kafića kraj kojega samo radili festival svratili da uživaju u ovom
fantastičnom programu.
Ipak,
knjige su samo knjige, a bellydance je – bellydance!
Tako se i ovo izdanje FFZ-a okončalo veselo i sa vrlo zagrejanom atmosferom. Sa ekipom Figurativnog Pozorišta sedoh u auto pa negde oko pola dva iza ponoći krenusmo nazad za Niš, praćeni savršenim krugom punog meseca.
Toliko
o zvaničnom delu programa i onome što je ispraćeno fotkama. Sve ostalo, što
nije uslikano – čitajte između redova.
