Ponekad se upitam da li ovaj narod
zaslužuje zemlju koju ima – i šta bi neki drugi, pametniji, bolji, na lepotu
osetljiviji narod uradio sa onim čega mi imamo na pretek, a s tim radimo malo,
ili nimalo.
A kao da to nije najgore, ne samo što je grdna
ovdašnja lepota zapuštena, nego, onda kad je Neko primeti – čitaj: Zli
Investitori, koji u toj Lepoti vide samo Izvor Novčane Zarade – ta Lepota još
krene da se aktivno uništava, što se upravo ovih dana dešava širom Stare
planine, kroz izgradnju tzv. Malih hidrocentrala, energetski beskorisnih grdoba
kojima se uništavaju ne samo lepota prirode nego i živi svet u rekama i oko
njih, pa i to malo privrede tih krajeva, a sve zarad mlaćenja para od strane
bezdušnih zlikovaca koji šuruju sa vrhom ove antinarodne, antiljudske i
protivprirodne SNS sekte...
Stoga sam s pomešanim osećanjima
krenuo u avanturu obilaska nekih slikovitih lokacija u Parku prirode Stara
planina, dana 6. avgusta 2019.
Pre svega, odavno se spremam na posetu divotama
koje su mi geografski veoma blizu, na sat-dva vožnje od mesta gde živim (Niška
banja), ali okolnosti (a pre svega adekvatno društvo + vreme + sloboda od
drugih obaveza) nikako da se poklope kako treba.
Juče, najzad, jesu – i bio sam srećan da napokon
vidim bar deo blaga koje, manje-više netaknuto, a svakako
još-uvek-neoskrnavljeno (a dokle će – ne znamo!) zrači tu negde oko nas.
Društvo su mi na ovom putešestviju pravili seka
Tanja (sestra od tetke) i njena deca / moji sestrići / Matija i Miona, i
Tanjina drugarica Nataša.
Ukupno smo obišli tri glavne lokacije, koje se sve
nalaze nešto iza Pirota:
1) Vidikovac
Kozji Kamen, jedan od najlepših vidikovaca u Srbiji, s kojega puca pogled
na Zavojsko jezero i šta sve ne;
2) Slavinjsko
Grlo / Rosomački Lonci, prelepu stenovito-vodenu formaciju kod sela
Slavinja;
i vrhunac dana, spektakularno prelepi
3) Vodopad
Tupavica kod sela Dojkinci, jedno od najlepših mesta na kojima sam ikada
bio.
U ovom postu predstavljam prvu lokaciju, Vidikovac Kozji Kamen.
Ovo mesto se pokazalo kao daleko najzahtevnije, jer
da bi se do njega došlo potrebno je pešice preći 3,6 km u jednom pravcu, i
naravno još toliko u povratku.
Dakle, preko 7 km pešice, po toplom danu, i po
neravnom, divljem terenu (ne, nije ovo kao šetnja u parku, moram reći)...
Zvuči kao napor, i OK, nije naivno, naročito za
nekoga ko više sedi/leži/čita/piše negoli šeta/trči itsl. ali na svu sreću još
imam dovoljno kondicije (ponajviše zahvaljujući vožnji bicikla) da mi ovo
fizički nije bilo naporno ama baš nimalo.
Pored toga, više od polovine ovog puta ide kroz
šumu, što ređu što gušću, što visoku što nisku, sa sasvim dovoljno hladovine da
žega odozgo ne ubija.
Uz dovoljno vode u rancu, a prethodno dobro naložen
pitom sa sirom iz Pirota, i u dobrom društvu, šetnja je protekla prijatno i
skoro neosetno.
A kad dođete do vrha – BAM! Shvatite da je to malo
napora itekako vredelo, jer – vidite ovo:
Evo
osnovnih fakata (sa Vikipedije): Kozji
kamen je vidikovac u jugoistočnoj Srbiji na nekih 18
km od Pirota, na putu za Rsovce. Takođe postoji i šumski put iz
pravca sela Velika Lukanja i Bela.
Ovo
je jedan od vrhova Vidlič planine i nalazi se na 1.181 mnv u
delu zvanom Visok.
Na
12. km puta za Rsovce nalazi se tabla i skretanje na zemljani put
kojim se posle nekih 3 km kroz šumu stiže do samog vidikovca.
Nalazi
se neposredno iznad Zavojskog jezera, tako da se pruža pogled na celo
jezero, kao i meandre Visočice na mestu gde se uliva u jezero, pored
sela Pakleštica.
Gledano
u daljinu iznad jezera vide se vrhovi Babin
zub i Midžor, dok se na drugu stranu pruža pogled
na staroplaninski masiv i vrh Kom.
Dve bizarne stvari vredi istaći:
1)
Zavojsko jezero nastalo je prirodnim obrušavanjem (klizištem) koje je
preprečilo reku (!)...
2)
Specifična azurna boja vode – koju naše fotografije samo donekle mogu da
prenesu – stvarno je netipična za kopnene uslove: ja ovako nešto do sada, izvan
mora, nisam viđao. Pretpostavljam da ovu boju daju neke alge itsl. vodeno
rastinje, ali o tome bolje neka govore stručnjaci. Što se mene tiče,
estetsko-poetski dodir je sasvim dovoljan, šta god ga izazivalo.
Inače, kome se ne sviđa ideja šipčenja u prirodi po
vrućini, i radije bi ovamo gazio po snegu, evo kako to izgleda pod snegom,
usred zime – OVDE.
 |
| Naravno, gde su Srbi - tu je i Đubre... |
U idućem nastavku: DUBOKO GRLO!
