3-
Ovaj španski horor neće se
naročito dopasti publici konvencionalnih prohteva (mislim tu i na one koji u
okviru žanra očekuju strogo
poštovanje konvencija), ali meni je prijao tokom većeg dela svog trajanja.
Njegovi kvaliteti su, istina, kao i većina postojećih u hororima novog
milenijuma, RETRO-prirode.
Odnosno, ono što u njemu valja, valja zato što nas podseća na nešto
što je valjalo pre 20, 30 i više godina, a ne zato što je sam po sebi naročito
originalan i svež, ili što će ga se neko sećati i za 10, a kamoli za 30 godina,
i referisati tada na njega. Znači, BLIND ALLEY je napadno derivativan film, i ako ste u stanju da se pomirite s tim, i da
uživate u kvalitetnoj reminiscenciji na
minula vremena koju pruža – vredan je bar jednog gledanja.
Koncept je toliko minimalistički da neodoljivo podseća na kratki, pa
čak i studentski film nasilno razvučen do mere dugometražnog, a i to jedva
(sasve obe dugačke špice sve to traje samo 76
minuta).
Slatka devojčica-modelsica zaglavi iza ponoći u perionici, uoči
važne audicije, ali tu kreće niz dešavanja u kojima se njen život nađe u
opasnosti – da li zbog zloslutnog beskućnika, da li zbog zgodnog frajera koji
priskoči upomoć, da li zbog ženske koja im se pridruži pred kraj… ne bih da
otkrivam, jer ima ovde nekoliko twistova, i zbog njih ni u ludilu ne pomišljajte da gledate trejler, jer
on vam otkriva mnogo više nego što je pametno.
Uglavnom, imamo igru mačke i miša (mačaka i miša? mačaka i miševa?
mačke i miševa? ali ko je ko ovde?) između svedenog broja likova na jednom
ograničenom prostoru – sve se dešava u toj perionici i slepoj uličici oko nje,
tokom par sati jedne te iste noći.
Aristotel bi čestitao na ovakvom jedinstvu mesta, vremena i radnje,
a ja čestitam pre svega na izvanredno rekreiranom ugođaju italo-horora iz vremena kada su ovi bili besmisleni, ali su bar
bili slikani i režirani fantastično.
Pa zato ovde imamo vrhunsku fotografiju,
monohromatske kadrove, mnogo crvene i plave farbe (odnosno filtera), mnogo
kadrova virenja kroz prozore, kroz roletne, kroz razna vrata, procepe,
ključaonice, pa čak i split-screena,
tog (meni odvajkada mrskog) postupka kojeg se danas izgleda još samo
living-in-the-past de Palma seća i primenjuje ga.
Takođe, ne zaboravimo, vintage italo horori su imali prepičke u glavnim ulogama, a tu nam je
ovaj Španac još verniji tradiciji! Glavna glumica, Ana de Armas, nešto je najseksi što sam u hororu video još od… uh,
verovatno još od one plavušice (Sara Paxton) iz INNKEEPERS.
S tim što je ova i mlađa i lepša.
Istina, njeno zanimanje (model), njena predstojeća audicija, pa čak i
preteći pozivi bivšeg dečka, kako ispadne na kraju – nemaju ama baš ni najblaže
veze sa zapletom, a naklapanja oko toga izgleda da služe samo da popune ionako
tanku minutažu.
Umesto pay-offa tih (lažnih) nagoveštaja, tj. umesto da ispadne da
se na nju, preko proxija, okomila konkurentkinja-manekenka, ili taj stalker što
je gnjavi telefonom, ispadne da joj noć zagorčava neko ili nešto sasvim
drugačije – i tu ima ogroman twist niotkuda koji vam neću spojlovati, ali ću
reći samo da a) donosi previše veliki skok u drugi (pod)žanr, i b) da ima još
manje smisla od onoga što mu je prethodilo (bez obzira što zahvaljujući njemu
dobijamo malo odličnih efekata maske).
Dakle, ako tražite dobru priču, to ovde nećete naći; zaplet, takav
kakav je, služi samo za stilske egzibicije (ali kakve!) i za što više kadrova sa lepom Anom, koju bismo mogli
posmatrati i kako 76 minuta sedi u čekaonici kod ginekologa, a kamoli u filmu u
kome se ponešto, uglavnom zabavno, stalno događa.
Saspens je sasvim solidan, ima tu baš zabavnih momenata u prvoj
polovini, kad je još uvek nejasno u kom to sve pravcu ide, i kad svaka replika,
svaki pogled ili pokret nose višestruke konotacije i kad se ne zna da li
gledamo flert ili omamljivanje pred ždranje, da li će da bude UBI' il' POLJUBI…
U ovu MRAČNU ULIČICU zakoračite oprezno, ne očekujući da će vas
odvesti bogzna gde, ali isto tako ne obraćajte pažnju na kojekakva upozorenja
na netu iz kojih ovo deluje kao mnogo gori film nego što jeste. Meni je šetnja
ovom ulicom bila prijatna, i na osnovu pokazanoga, nadam se da ću nove radove
ovog reditelja, ovog direktora fotografije i ove curice i dalje imati prilike
da pratim.
