Književna fantastika 3

     Raduje me što mogu da najavim da iduće nedelje iz štampe izlazi treći godišnjak/almanah posvećen fantastici u književnosti (SF, fantazija, horor...) i da ćete i u ovom izdanju, kao i u prethodna dva, moći da čitate i moje priloge. Da se podsetimo sadržaja prvog, a onda i drugog broja, pre nego što bacimo oko na treći, koji – odmah da kažem – zvuči još spektakularnije nego ijedan do sada! I to ne kažem samo zato što je po broju strana najobimniji.

            Evo zvanične najave.

Novi, treći broj almanaha „Književna fantastika“, u izdanju sajta za promociju fantastične književnosti Art-anima i izdavačke kuće Čarobna knjiga, trebalo bi da izađe iz štampe do kraja maja.

Ovogodišnje izdanje, koje su uredili Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević, ljubiteljima žanra donosi niz ostvarenja vrhunskih domaćih i stranih pisaca fantastike: Filipa K. Dika, Zorana Živkovića, Filipa Davida, Lorda Dansejnija, Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Ilije Bakića i Ivana Nešića.

Esejistički segment zauzimaju radovi istaknutih svetskih teoretičara fantastike Džona Kluta i Darka Suvina, kao i tekstovi domaćih autora Dejana Ajdačića, Vladislave Gordić Petković, Dejana Ognjanovića, Mladena Jakovljevića i Mladena Milosavljevića.

U novom broju „Književne fantastike“ moći ćete da čitate i intervju sa Darkom Suvinom koji je uradila Zorica Đergović-Joksimović, a u kome jedan od najpoznatijih svetskih teoretičara fantastike, između ostalog, otkriva i zanimljiv sukob sa Filipom K. Dikom.

U istom segmentu, moći ćete da ispratite razgovor koji je Dragoljub Igrošanac vodio sa Dejanom Ognjanovićem, jednim od najvrsnijih domaćih poznavalaca horor žanra, urednika i pisca, kao i razgovor sa plodnim prozaistom Ilijom Bakićem, koji je povodom objavljivanja njegovog leksikona „101 lice fantastike“ vodio književnik i kritičar Đorđe Pisarev.

Slobodan Ivkov u tekstu „Ogled posle više stotina prikaza“, pravi pregled teorijskih publikacija posvećenih fantastici, objavljenih od 2006. do 2016. godine.

U rubrici posvećenoj stripu i fantastičnoj književnosti, Milan Jovanović predstavlja izuzetni serijal „Lokot i ključ“ Džoa Hila i Gabrijela Rodrigeza čiji je poslednji, šesti nastavak objavljen nedavno u izdanju Darkvuda.

U završnom segmentu prikazani su odabrani naslovi objavljeni tokom prethodnih godinu dana, dok je poseban članak posvećen Festivalu fantastične književnosti „Refesticon“ iz Bijelog Polja, koji je pružio izuzetnu podršku objavljivanju ovog broja almanaha.

Prva promocija almanaha „Književna fantastika 2016“ biće upriličena u ponedeljak 30. maja u 18.00 časova u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, u okviru III Festivala fantastične književnosti Art-anima.

SADRŽAJ

PROZA

Filip K. Dik – Lobanja
Zoran Živković – Telefon
Filip David – Priča o turskom časovničaru
Lord Dansejni – Drumski razbojnik
Goran Skrobonja – Zeleno
Boban Knežević – Neparnom stranom ulice
Ilija Bakić – Prazni zidovi
Ivan Nešić – Suteren pod sjajem prozirnog neba

OGLEDI

Džon Klut – Fantastika
Darko Suvin – Okrenutost utopiji i naučnoj fantastici na početku novog veka
Dejan Ajdačić – Velesova knjiga u slovenskoj književnoj fantastici
Vladislava Gordić Petković – Duhovni i glas duhova
Dejan Ognjanović – Lavkraft puni 125 godina
Mladen Jakovljević – Dik, kiberpank i stvarnost
Mladen Milosavljević – Posle devedeset godina

INTERVJUI

Darko Suvin (Zorica Đergović Joksimović)
Dejan Ognjanović (Dragoljub Igrošanac)
Ilija Bakić (Đorđe Pisarev)

SCENA

Slobodan Ivkov: Ogled posle više stotina prikaza
Regionalni festival fantastične književnosti REFESTICON

STRIP

Milan Jovanović: Lokot i ključ – crni biser savremenog američkog stripa

PRIKAZI

Miloš Jocić: Zakopani džin – Kazuo Išiguro
Miloš Cvetković: Zazviždi i ja ću ti doći – M.R. Džejms
Ilija Bakić: Vrata u zidu – H.Dž. Vels
Ilija Bakić: Marsovac – Endi Vir
Đorđe Bajić: Knjiga o džinovima – Petar Meseldžija

 

            A sad opet malo ja.

            1) Tekst Lavkraft puni 125 godina je zasnovan na obimnom tematu o Hauardu Filipsu Lavkraftu, koji je objavljen u najboljem svetskom horor magazinu Rue Morgue (br. 161) iz novembra 2015. godine. U nominaciji stoji: „In three articles, including an expert roundtable, H.P. Lovecraft's work is invoked anew.” Za ove povezane članke bio sam nominovan za 14. godišnju Rondo Haton nagradu, koja se dodeljuje za doprinos proučavanju i popularizaciji klasičnih dela horora. Na kraju se taj članak našao u najužem izboru za nagradu. Detalje vidite OVDE.

            Verzija koja izlazi na srpskom specijalno je prerađena i priređena tako što su u nju uvrštene i brojne deonice koje, zbog prostora, nisu mogle da se nađu u štampanom izdanju časopisa.

Pored moje uvodne reči, u ovom tekstu moći ćete da pročitate osvrte na lik i delo velikog pisca, koje su meni u pero dale njegove kolege i izučavaoci a naši savremenici: Tomas Ligoti, Čarls Stros, Brajan Hodž, Sajmon Strancas, S. T. Džoši, Stiven Džons, Džefri Vajnstok i Elen Detlou. Svi oni odgovorili su na pitanja zašto je važan Lavkraft, kakva je suština njegovih priča, zašto je sada popularniji nego ikada pre, zašto mnogi fanovi žele proširenje njegove mitologije itd.

            2) Što se tiče intervjua koji je sa mnom vodio Dragoljub Igrošanac, urednik sajta Art-anima, glavni urednik i pokretač almanaha kao i festivala Art-anima, mogu reći da je to jedan od najboljih koje sam imao zadovoljstvo da dam, a verovatno je i najiscrpniji. Uostalom, evo pitanja na koja sam tu odgovorio:

- Često ističete da ste u svet književnog horora ušli zahvaljujući Edgaru Alanu Pou. Šta je to što Vas je posebno privuklo njegovim delima?

- Jedna od vaših do sada najvažnijih knjiga, i knjiga koja vas je definitivno potvrdila kao najvećeg domaćeg poznavaoca lika i dela Hauarda Filipsa Lavkrafta je „Nekronomikon“. Smatra se da je ova kolekcija najboljih Lavkraftovih kratkih priča i novela obavezno štivo za svakog ljubitelja stvaralaštva ili proučavaoca literarnog opusa ovog pisca. Kako ste se odlučili za jedan tako obiman poduhvat kakav je objedinjavanje svih najznačajnijih Lavkraftovih proznih dela na jednom mestu, i koliko vremena je bilo potrebno da se okonča jedan ovakav projekat?

- Do nedavno je lik H.F. Lavkrafta bio prikazan na statui Svetske nagrade za fantastiku (World Fantasy Award). Kako komentariše odluku organizacionog odbora nagrade, da na statui tog priznanja više ne bude Lavkraftov lik? Da li je posredi pokušaj uvođenja političke korektnosti ili je posredi nešto drugo?

- U studiji „Poetika horora“ urađenoj na osnovu vašeg doktorata ’Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti’, prikazujete razvoj horor žanra od gotskog romana u 18. veku pa sve do 21. veka. Praktično, studijom pravite presek 300 godina ovog žanra. Koliki je značaj horora za popularnu književnost, ali i književnost uopšte?

- Kako biste definisali horor žanr?

- Mnogi savremeni čitaoci, pa čak i autori mračne fantastike i horora ne znaju za preteče ovih žanrova. U ediciji „Poetika strave“ koju ste pokrenuli u okviru izdavačke kuće Orfelin, prošle godine ste objavili tri knjige: „Vrbe“ Aldžernona Blekvuda, „Zazviždi i ja ću ti doći“ M.R. Džejmsa i „Šaptač u tami“ H.F. Lavkrafta. Od toliko dela koja su Vam bila na raspolaganju, zašto ste se odlučili baš za ova tri?

- Dela koja uređujete po pravilu su dobro prihvaćena od strane ljubitelja horora. Postoji li neki urednik koji je uticao na vaš rad? I koji kvaliteti su neophodni da bi se postao uspešan urednik?

- Autor ste dva romana, „Naživo“ (2003) i „Zavodnik“ (2014). Ono što je zajedničko za oba jeste autorska odluka da se radnja dešava na nama poznatom tlu. U prvom romanu to su Niš i Priština, u drugom to je ruralni ambijent zabačenog sela u istočnoj Srbiji. Koliko je važno da okruženje u kojima se odvija radnja vaših romana bude autentično i zbog čega je to bitno?

- U vašim delima se vodi računa i o staroj srpskoj religiji, mitologiji, narodnim verovanjima, koja su gotovo u potpunosti zaboravljena. Neretko obilazite malo poznate lokalitete širom Srbije na kojima se nalaze zaboravljena svedočanstva nekih minulih vremena, stare vodenice, keltska svetilišta, napuštena sela, tvrđave a za koje se vezuju i zanimljive priče. Šta za vas lično predstavljaju ovakvi obilasci i koji je na vas ostavio naročito upečatljiv utisak?

- Često se u horor literaturi nadrealni elementi koriste za naglašavanje strave. Šta, prema vašem mišljenju, daje veći doprinos kvalitetu horor ostvarenja: nadrealno ili stvarnosno, eksplicitno ili nagovešteno?

- Opšte je mišljenje da je horor žanr neshvaćen ili, u boljem slučaju, nedovoljno dobro shvaćen. Kako biste ohrabrili nekoga ko nije ljubitelj žanra da pročita neko delo i koju biste mu knjigu preporučili?

- Koji autori su najviše uticali na izgradnju vašeg literarnog ukusa?

- Možete li da navedete tri priče koje po vama mora pročitati svaki ljubitelj horora?

- Koja vrsta priča plaši Dejana Ognjanovića?

3) Od Ghoul-related stvari ističem ovde još i prikaz knjige Zazviždi i ja ću ti doći – M.R. Džejmsa koju sam priredio i delimično preveo, a koji je napisao Miloš Cvetković.

Posle svega ovoga valjda je više nego jasno da se Književna fantastika 3 obavezno mora posedovati i temeljno iščitavati: dođite na njenu premijeru u ponedeljak 30. maja, a ako to ne možete, tražite je zatim u knjižarama Čarobne knjige i onima koje drže njihova izdanja, ili tražite direktno od izdavača.

A što se festivalske cene tiče... Cijena, prava sitnica: 500 dinara!

I to će biti najniža cena po kojoj će almanah moći da se nabavi. Mislim da je cena izuzetno popularna i da bi trebalo iskoristiti priliku. Oni koji ne budu u mogućnosti da dođu na Festival, "Književnu fantastiku 2016" mogu da naruče po povlašćenoj ceni (od 535 dinara) tokom akcije "Leteći start" na sajtu Čarobne knjige. Akcija traje do 01. juna, odnosno do kraja Festivala fantastične književnosti.

Knjižarska cena almanaha biće 799 dinara.