iz štampe je izašla najnovija antologija fanta / horor priča domaćih pisaca kod priređivača i izdavača gorana skrobonje.
posle tematskih zbirki o kojima sam ovde već pisao – BELI ŠUM, o hororima televizije, i ISTINITE LAŽI, o urbanim legendama – evo i treće tematske zbirke, ovog puta knjižurine na sasvim adekvatnih 666 strana (!) pod naslovom APOKALIPSA JUČE, DANAS, SUTRA!
od autora je traženo da pošalju prozne radove na temu smaka sveta u doslovnom značenju ili u smislu kraja poznate nam civilizacije.
pozivu se odazvalo pedesetak pisaca među kojima i nekoliko glavnotokovskih, poput đorđa pisareva i aleksandra gatalice, a za objavljivanje je odabrano 25 radova.
sadržaj je sledeći:
Adrijan Sarajlija, "Berlin Bob"
Damir Mikloš, "Majka svih šuma"
Milivoj Anđelković, "Dvostruki razlog male braće"
Miloš Cvetković, "Rimejk"
Marijan Cvetanović, "Stavrofor Kiprijan"
Ranko Trifković, "Šume bosanske"
Darko Tuševljaković, "Napolju nema nikoga"
Nastasja Pisarev, "Pepeo je tiho zasipao grad i ovu, poslednju noć"
Biljana Malešević, "Četiri jahača evolucije"
Ilija Bakić, "Buđenje, creva, put"
Oto Oltvanji, "Budi mi silan i dobro mi stoj"
Aleksandar Gatalica, "Vek"
Slobodan Škerović, "Pisma vanzemaljcu"
Goran Skrobonja, "Marta"
Đorđe Pisarev, "In vitam aeternam"
Dejan Ognjanović, "Jama"
Sanja Pavošević Alisa, "Poslednja priča za svet"
Zoran Pešić Sigma, "Priča o maloj vrani"
Neda Mandić Spasojević, "Direrova poseta"
Petar Petrović, "Sisaj, sisaj, sisaj"
Pavle Zelić, "Dodiri"
Filip Rogović, "Ružni su nam unutarnji organi"
Ratko Radunović, "Pozna jesen u Lurdu"
Aleksandar Žiljak, "Čopor"
Vladimir Lazović i Ivan Nešić, "U temeljima"
javlja mi se da će ova zbirka biti još jača od prethodne dve, i to ne samo zbog veće količine texta. ko zna, možda su i moje stroge kritike uticale na neke...
u svakom slučaju, ako moj pomalo subjektivni i relativno pristrasni sud o mojoj sopstvenoj prozi nekome nešto vredi, evo reći ću da moj doprinos ovoj antologiji, priču JAMA, smatram svojom najboljom do sada napisanom kratkom pričom. ona spada u 'svet' NAŽIVOG, tačnije u njegovu širu sliku koja će se, nadam se, jednog dana, razviti u romanu PROKLETIJE.
dešava se u bosni za vreme rata, i govori o jednoj bici u dugačkom i komplikovanom okultnom ratu – 'generalnoj probi apokalipse', kako se to naziva u priči.
evo, exkluzivno za CULT OF GHOUL, početka ove poduže priče (zauzima 20 od ovih 666 strana):
J A M A
U mesto smo ušli u 18.10 h.
Dim se dizao iz pet-šest kuća, ali ne računajući njih, tragova uništenja beše malo. Učinak naše artiljerije bio je simboličan: oni su već bili spremni da odu, a mi smo ih samo malo ubrzali. Smesta sam odredio ljude za gašenje požara i poslao dva tima u potragu za beguncima. Mrak pada za dva sata, i za to vreme trebalo bi da uhvate bar jednog – makar i samo jednog od njih.
Prva impresija po ulasku: zaglušujuća tišina. Kao da je svet već zbrisan, ispražnjen od ljudskog prisustva, i pripremljen za dolazak njihovih gospodara.
Po dvorištima se mogao videti po neki zaostao leš, zaklan i ostavljen na pragu, ili streljan pored kuće. Bili su stari oko pet dana, što je vreme koje su oni proveli u selu. Oko tela nije bilo pasa lutalica niti svraka i drugih lešinara, kako je bilo obavezno u ostalim mestima koja smo oslobađali. Ničega da trza i otima se za polu-trulo meso. Samo muve. Muve su jedina konstanta. Belzebebubova muzika pratila nas je dok smo prepoznavali tragove sledbenika još starijih bogova.
Prethodni dani bili su veoma topli.
U tri avlije pronašli smo ljude obešene o drveće koje je potom spaljeno, vatrom hranjenom njihovom smolom. Ugljenisane lešine visile su sa pocrnelih, prerano ogolelih stabala, sa debelih, sažeženih grana. To je bio prvi Znak njihovog prisustva.
Na trgu je, sa jedne bandere, visio njihov drugi i još prepoznatljiviji Znak. Čovek, obešen naglavačke, sa desnom nogom savijenom u kolenu, gležnja klinom zakucanog u meso iznad kolena leve noge, tako da izgleda kao Obešeni čovek iz Tarota. Bio je potpuno nag, stomaka otvorenog, creva, želuca, džigerice i ostalih iznutrica rasečenih iz duplje i ostavljenih da vise jedni preko drugih niz njegove grudi i sve do zemlje, zaklanjajući mu lice. Kao kod zaklane i rasporene svinje. Ovaj leš bio je svež, ni krv se još skorila nije. Siguran sam da su ovog nesrećnika namerno ostavili za kraj, specijalno za ovu svrhu: za pozdrav i posetnicu nama. Klali su ga, čistili i kačili ovde dok smo mi dejstvovali topovima, pre samo nekoliko časova. Ostatak njegove rodbine i meštana sigurno je završio u Jami. U to nije bilo sumnje.
Naročito onda kada mi je Mladen skrenuo pažnju na treći Znak: njihov glif, ispisan krvlju – najverovatnije krvlju obešenog čoveka. Bio je iscrtan na asfaltu, samo nekoliko metara dalje od bandere. Isti kao i u prethodnom selu: prečnika nešto većeg od jednog metra, okrugao, površno gledano podseća na krst u krugu. Tek kada se priđe bliže vide se detalji. Moji ljudi ovo zovu "smajli", i ja se ne trudim da ih razuveravam. Na neki način, taj Znak je i to, mada bih ga ja pre opisao kao kez idiota pred plamenim vetrovima apokalipse koji mu miluju lice.
Na žalost, ovaj glif je konačni dokaz da je moj predosećaj bio dobar, i da oni nisu ovde bili samo u prolazu. Mladenov pogled govorio je isto. Nije bilo potrebe za rečima.
Sada je trebalo što pre pronaći Jamu.
(...)
knjigu već sada možete naći u sledećim beogradskim knjižarama: ZEPTER, BEOPOLIS i ALAN FORD. i naravno, direktno kod izdavača, skrobonjinog PALADINA, gde vam je to finansijski najpovoljnije (cena kod njega je 700 din; u knjižarama je oko 999 din).
naročito je zabavno napomenuti: ovo je prva zbirka u kojoj se nalazi ovoliki broj sadašnjih ili bivših saradnika bloga CULT OF GHOUL - čak četiri komada! pored tatka na blog, kome je ovo treće pojavljivanje u skrobonjinim antologijama (3/3!), i marijana cvetanovića shoza, koji se kod skrobonje javlja po drugi put, pošto je već debitovao u ISTINITIM LAŽIMA, u APOKALIPSI (po prvi put u Paladinu) imamo još i Miloša Cvetkovića i Ratka Radunovića Trippa. Čestitam svima! Sa ovakvom ekipom, nema razloga za brigu!
