ZA PUSTO OSTRVO: 12 FILMOVA

Izborom toga koje bih filmove poneo na pusto ostrvo, ili u bilo koju drugu totalnu izolaciju gde ne bih imao mogućnost skidanja sa neta, gledanja televizije ili bilo kog drugog rezervnog puta do filmova, rukovodio sam se kako količinom njihove omiljenosti za moju dušu, tako i njihove iznovagledljivosti (eng. rewatchability). Srećom, većina mojih najdražih filmova istovremeno su prebogate, preslojevite bombonice koje su dovoljno vizuelno i tematski bogate i zabavne da bih ih mogao gledati jednom godišnje (pa i češće) bez problema.  

Svaki od njih je, za mene, što bi reko naš narod, „The gift that keeps giving“.

Naravno, i ovde me srce boli što okrutna, bespoštedna pravila nameću izbor od samo 12 naslova, i što su mnogi prvorazredni biseri morali da otpadnu – ali tako mu je to. Evo šta bih mogao da gledam unedogled. Redosled je relativno nasumičan.

DEAD RINGERS

Jer je božanstveno, fascinantno, prelepo perverzan i začudan, mračno romantičan-erotičan, ateistički religiozan, gorkoslatko tužan i veličanstven.

Film koji obožavam intenzitetom koji duboko zalazi u fetišizam i neskrivenu idolatriju; nikada niko nije niti će –verovatno čak ni sam Kronenberg– napraviti nešto tako suptilno-gnusno-fascinantno-transcendentno. Film kao medijum je stvoren da bi se pravila ovakva dela – OVO je kvintesencija majstorskog baratnja svim elementima filmskog izraza radi delovanja na SVE nivoe dovoljno evoluiranog ljudskog stvora. Završetak filma, kada Ajrons zove žensku telefonom a onda zanemi kada ne zna da odgovori na 'prosto' pitanje: 'Ko je to?' i ode u onu ruinu od stana da se pridruži svom mrtvom bratu u figuri Blizanaca u Tarotu –jebo te, pa to je beyond words!

A CLOCKWORK ORANGE

Masterpis prvog reda. Prvo te zavede, a onda te siluje! I taman kad to prođe, i kad počne da te mazi i priča ti neku slatku priču – opet te odjednom zvekne kurcem po čelu! Potpuno genijalna manipulacija gledaocem, idejama, slikama...

I jer ima više zabavnih kadrova, scena, likova, replika od ijednog drugog filma, sem ovog dole:

2001: A SPACE ODYSSEY

Vrhunski lavkraftovski horor – ljudi su sitni i nebitni, likovi kao takvi ne postoje zaista, najrazrađeniji i najprijemčiviji lik je neljudski entitet, HAL-9000, a kosmos, mada je, navodno, „pun zvezda“, još je puniji mračnih bezdana i večne tišine oko njih. I tako, sve do hipi-vašarskog (antilackraftovskog) kraja, koji je debilan na idejnom planu, ali srećom dovoljno je opskuran, i konstantno bogat prelepim slikama, da mu se čak i to može oprostiti.

SORCERER

Prokletstvo! U zadnji čas sam s liste uklonio APOKALIPSU DANAS kako bih napravio mesto za ovaj film – jer je još mračniji, još luđi, još crnji, ciničniji, zabavniji Green Inferno, sa još boljim krajem od APOKALIPSE; i naravno, još apokaliptičniji od nje. Čak i dugački prolozi, koji su mi nekada smetali, sada su mi sasvim OK; a jednom kad odemo u džunglu, to je čisto zlato... svaki jebeni genijalni sekund.

Plus ima savršeno genijalan kraj! Roj pleše sa matorom kurvom u kafani, dok u onu blatnu svinjoguziju i nedođiju ne kroče agenti njegove zapečaćene sudbine od koje nema beganja - a sve to potcrtano savršenim skorom Tandžerin Drim Tima!

THE THING

Zato što je najbolji horor ikada snimljen. Vizuelno najbogatiji, auralno najzlokobniji, konceptualno i idejno najpotentniji. I iz još sijaset razloga koje odavno navedoh OVDE. Uključujući najbolji kraj ijednog filma, ikada, igde. Esej bih mogao, ako ne i knjigu, napisati samo o ovim finalnim replikama i njihovom herojskom stoicizmu:

Childs : Fire's got the temperature up all over the camp. Won't last long though.

MacReady : Neither will we.

Childs : How will we make it?

MacReady : Maybe we shouldn't.

Childs : If you're worried about me...

MacReady : If we've got any surprises for each other, I don't think we're in much shape to do anything about it.

Childs : Well, what do we do?

MacReady : Why don't we just... wait here for a little while... see what happens?

THE FLY

Najlepša, najgnusnija, najmračnija ljubavna priča ikada ispričana. Pošto priča o ljubavi obično ugnjavi, ovde imamo još i litre sluzi, ljiga, kiseline, i trista mutacija i transformacija pride. „I živeli su srećno i zadovoljno do kraja života?“ Da, na pozadini bolesti i smrti - dok jedno ne eutanazira drugo. Jer ljubavna priča prosto mora istovremeno da bude i monster movie!

U ovom remek-delu na vrhunski način ogledaju se svi bogati potencijali žanra, od gross-out body horrora do čiste metafizike, od melodrame do splatera, od humora do strave i nazad – širok dijapazon mogućnosti odmeren je s retko pojmljivom a kamoli dostižnom genijalnošću, a kompleksnost filma postignuta je sa prividnom lakoćom i nesumnjivom gracioznošću, bez trunke pretencioznosti i akademizma koji donekle opterećuju SVE potonje Kronenbergove filmove, počev od DEAD RINGERS pa nadalje. Ovaj majstor je bio najvirtuozniji onda kada se činilo da pravi "jeftinu zabavu", žanr, horor, dok je bio "kralj veneričnog horora"; čim je posegnuo za "respektabilnošću" (književne adaptacije, festivali, crveni tepisi, ugled, Palme, Medvedi...) rasplinuo je ono najbolje u svojoj poetici. MUVA je tačno na prelaznoj tački, na crti koja odvaja prvu, jaču i bolju fazu njegove karijere od one druge, i u sebi sadrži najbolje od oba sveta: palp i ozbiljnost u savršenom balansu koji nikada više nije dostigao. I teško da će...

THE TEXAS CHAINSAW MASSACRE

Zato što je najbolji horor ikada snimljen. Čist košmar, izvučen iz neke vrlo mračne i bolesne lobanje, i genijalno preslikan na ekran. Pakao na zemlji, bez trunke natprirodnog i fantastičnog, a opet prožet negativno-numinoznim. Kosmička strava usred ludnice-klanice.

Remek-delo prvog reda, i svako kome to nije jasno već posle prvih minut-dva nema šta da traži u filmu, ni kao kritičar, ni kao gledalac, a kamo li kao stvaralac. Divim se ovom filmu do imbecilnosti – hintovi su genijalni, akumulacija pretnje retko dosegnuta, opipljivost i visceralnost groze neviđena, patologija dražesno razuzdana like there's no tomorrow – a potonja fraza (like there's no tomorrow) savršeno opisuje ne samo apokaliptični etitjud ovog filma, nego i, en generale, jedini način na koji se, 100% predano i nekalkulantski, i kao da nikad više nećeš snimiti film, nešto ovako genijalno može napraviti. Meni, naravno, posebno imponuje kosmički i gotovo metafizički aspekt nečega što je u plićim i trapavijim rukama bilo i ostalo tek backwoods redneck slasher. Da i ne govorim o brutalno crnom humoru... o dirljivom liku Lederfejsa... o savršenoj ikonografskoj, glumačkoj i svakoj drugoj koncepciji lika stopera... o zoranradmilovićevski savršenom Džimu Sidovu kao 'kuvaru'... A tek Deka... A tek kokoš u kavezu za tice... Pa soba puna kostiju... A onaj nameštaj? A scena nabijanja na kuku? A šok kad Lederfejs prvi put izleti i tresne onog čekićem i kad, na kraju, zalupi onim metalnim vratima koja dotad nismo ni slutili? A non plus ultra večera? A grozomorna musique concrete? itd itd itd. Sve u ovom filmu – svaki kadar, svaki minut trajanja – predstavlja potpuno jebanje keve, a sa vrhuncem u jednom od najgenijalnijih finalnih kadrova IKADA!

Horror doesn't get much better than this – prema tome, ko ne voli MASAKR, ne zaslužuje ni da živi!

THE SHINING

Zato što je najbolji horor ikada snimljen. I jer samo Kjubrik može da snimi nešto tako pompezno epski i skoro kosmički, a da je smešteno u jednoj kući. Ujedno najbolja (dakle, najcrnja) horor komedija svih vremena.

Retko jeziv i zlokoban film, duplo uspeliji u tome baš zato što je bacio kroz prozor Kingovu linearnu, uzročno-posledičnu, napadno moralizatorsku naraciju, i zamenio je košmarom apsurda, crnog humora, groteske, iracionalnog, prividno normalnog i sjajnog a zapravo mračnog, grubog i nepojmljivog, razumski neobjašnjivog. Kjubrik je kao malo ko imao prefektan osećaj za ritam i protok vremena, i jezovitost ovog filma umnogome zavisi od ingeniozno tajmirane dužine kadrova, isporuke u razgovorima i neprejebivo zlokobne, nekonvencionalne, avangardne muzike.

HALLOWEEN

Zato što je najbolji horor ikada snimljen. Nikad ništa vizuelno fascinantnije nije bilo snimljeno u banalnijem ambijentu. Čarolija. Arhetipovi. Ultimativni dečji strahovi: od mraka, od samoće, od babaroge... Sve je tu, savršenstvo besprekornosti od prve do poslednje sekunde. Uostalom, rekoh to odavno, OVDE.

DAWN OF THE DEAD

Zato što je najbolji horor ikada snimljen. Moj skromni pokušaj da skiciram zašto, stoji OVDE. Samo da naglasim: prvih pola sata, koji prikazuju SVET KAKO SE UBRZANO RASPADA, i gmizanje apokalipse u sve truliji „normalan život“ izvedeni su sa takvom preteće-zlokobnom ingenioznošću i skoro dokumentarnom ubedljivošću, da to niko nikada nigde više nije prišao ni na puškomet.

ALIEN

Kosmička strava na kosmičkom brodu: nikad svemir nije delovao mračniji i crnji, a čovek manji i bespomoćniji. Savršen na skoro svim zamislivim poljima. Lavkraft u svemiru, urađen kako treba.

HELLRAISER

Jer na pusto ostrvo mogu bez četkice za zube, ali ne i bez ove brutalno subverzivne ikonografski fascinantne SM splater bajke za veliku decu. Uostalom, detaljno sam odavno objasnio, OVDE.

*

Toliko, za sada. U idućem nastavku – MUZIKA!