Počeo je FEST! Ovde sam već
preporučio, na neviđeno, filmove koji će se samo i jedino na FEST-u moći
pogledati (OVDE),
i osvrnuo se na neke koje sam ovde-onde već uspeo da pogledam (OVDE).
Sada je pravi čas da ukratko kažem koju o još nekolicini filmova sa programa
FEST-a koje sam ranije video, pa vi procenite da li vam se isplati da za njih
kupujete karte.
OSVETNICA
BOUND TO
VENGEANCE
**(*)
3-
Jedan od boljih novijih
hororoida spaja slešer, triler, serial killer i torture porn u prilično živahnu
i živopisnu mešavinu svakako vrednu pažnje ljubitelja ekstremnijih, mračnijih
sadržaja. Plus, ima skor Sajmona Bosvela! Pogledajte, dakle, šta biva kad jedna
zatočena martirka uspe da se oslobodi svog mučitelja, ali onda shvati da
sličnih zatočenica ima rasejanih na više mesta, i onda krene, sa zlikovcem kao
taocem i jedinim ko zna gde su sve one, da ih oslobađa... Naravno, stvari ne
idu glatko.
POSLEDNJI VUK
WOLF TOTEM
Režija:
Jean-Jacques Annaud
**(*)
3-
Vizuelno raskošna epska
saga, snimana u kineskim stepama, posvećena vukovima, divljini, slobodi i onima
koji te stvari vole. Govori o studentu iz vremena „Kulturne revolucije“ kojeg
pošalju u divljinu da podučava seljake. On se veže za jedno vučje štene koje
krišom spase od uništenja (pošto ih inače nemilice ubijaju kao štetočine) i
odgaji u jednoj rupi.
Ali, ne može se dugo biti individua u jednom društvu koje
potencira kolektivitet do nivoa totalitarizma... Film sadrži izuzetne scene
akcije sa vukovima. Takođe, ovde se prikazuje da ljudi, nažalost, uvek ubijaju
pogrešne vučiće...
PRIČA NAD PRIČAMA
IL RACCONTO
DEI RACCONTI
Režija:
Matteo Garrone
**(*)
2+/3-
I ovaj film je prepun
vizuelne raskoši, ali druge vrste – umesto prirodnih lepota (mada, ima i njih),
ovde je naglasak na fantaziji, na slikama kakvih nema u „Opstanku“ i njegovim
modernijim inkarnacijama. Dakle, svet bajki, ali tretiran sa malko odraslijim
(psihologizovanim, seksualizovanim, brutalizovanim, povremeno krvavim)
pristupom –
donekle slično Vučjoj družini
(A Company of Wolves) Nila Džordana,
ali bez toliko pameti, stila, horora i memorabilnosti. Iako sadrži zanimljive
detalje i slike, film je klimav i slabo involvirajući kao celina.
SIKARIO
SICARIO
Režija:
Denis Villeneuve
**(*)
3-
Odlično režirana krimi-drama
iz sveta borbe američkih agenata sa meksičkim narko-kartelima ima dobru
dinamiku i nekoliko napetih akcionih set-pisova te dobru glumačku ekipu (Emili
Blant! Džoš Brolin! Benisio del Toro!!), mada je idejno pomalo upitna, jer se
može tumačiti kao apologija američkog kaubojisanja izvan sopstvenih granica,
upadanja tamo-vamo gde god im ćune i ubijanja ljudi bez ičijeg znanja i
dozvole. Pored toga, dramaturški je završnica prilično prozaična i ne naročito
ubedljiva.
SLEDBENIK
PARTISAN
**(*)
2+/3-
Gledljiva parabola o tome
kako svako društvo, bez obzira koliko „demokratsko“, u suštini funkcioniše,
prenoseći svoje vrednosti nemilice na decu putem raznih oblika uslovljavanja
(od štapa do šargarepe), odnosno kako deca, uglavnom, postaju sledbenici
(partizani) onoga što su s majčinim mlekom i tatinim pričam-ti-pričama i
pištoljčićima – popili.
Ovde imamo jednu
stilizovanu zajednicu koja obitava u neodređenom ambijentu, snimano u nekakvim
postkomunističkim ruševinama koje su očito bile ružne i neljudske čak i kad su
bile nove. To je sve ili na marginama sveta kakav poznajemo, ili na ruševinama
njegovih (postapokaliptičnih) ostataka.
Nešto poput primarne horde
gde jedan mužjak (Vinsent Kasel, prirodno kromanjonski) upravlja svačijim sudbinama,
a naročito regrutujući decu da mu završavaju prljave poslove, uključujući i
ubistva. Iako ovde ima i dirljivih momenata (pa čak i zarazne upotrebu jedne
fine pop pesme), film je čudno, otuđujuće leden. To je samo delom, reklo bi se,
zato što je na engleskom, a niko od glumaca nije native speaker.
U krajnjoj instanci njegovi
uvidi i poruke su prilično prozirni i predvidivi: već u prvih 15-20 minuta sve
što je reditelj imao da (po)kaže već je jasno, a ostatak nudi samo repeticiju.
Pored toga, veoma je
znakovit detalj rediteljske nepažnje i opšteg pristupa temi kada u ključnoj
dramskoj sceni glavni dečak ima da ubije nekoga, i mi vidimo samo njegove ruke
dok je pištolj zaklonjen ramom vrata –
(ne, to nije ova scena)
i čujemo na saundtreku pucanj, a NE
vidimo ama baš ni najmanji trzaj ruke koja, navodno, drži pištolj i navodno
njime upravo ubija nekoga. Neozbiljno! Ali, kažem, znakovita ilustracija za
film koji je, eto, previše apstraktan a nedovoljno konkretan za svoje dobro.
TAG
Režija:
Sion Sono
**(*)
3-
Sion Sono! Splatter!
Iracionalno ludilo! Ljudi se iz čista mira seku na pola nevidljivom,
neshvatljivom silom! Vremenske linije, zbrkani uzročno-posledični odnosi!
Košmar! Ima li tu kakvog smisla? Teško: ali zato ima najmanje dve antologijske scene, što je više nego što se može reći za 99% filmova u trenutnoj ponudi.
Pogledajte sami u ovom teško opisivom filmu
koji morate iskusiti, pa zato iskoristite priliku da to učinite u bioskopu sad,
jednom u životu kad za to zapravo imate šansu!
UBICA
NIE YIN NIANG /THE ASSASSIN
Režija:
Hsiao Hsien Hou
**(*)
3-
Ovaj neshvatljivo
precenjeni film bio je u samom vrhu, ako ne i na prvim mestima, mnogih
godišnjih lista. Što se mene tiče, ovo je apsolutno nesnosno usporena pričica
koja je svojim usiljenim slow motionom dovedena, doslovno, do nivoa letargije.
Što je još gore, potencijalno dirljiva priča namerno je, promašenim poimanjem
umetnosti, prigušena u svom emotivnom aspektu: nominalno, lepo je izbegavati
melodramatisanje i patetisanje, i lepo je biti suptilan; ali ovde se toliko
prećeralo sa (krivo shvaćenom) „suptilnošću“ da je film napadno uninvolving, pa
stoga i tragediju u pozadini svega imamo gledati ne iznutra (kao npr. u superiornom
Crouching Tigeru...) nego izdaleka,
spolja, na usporenom snimku.
Nije to sasvim loše, ima
tragova zanimljivosti, finih situacija i par OK akcionih scena, ali... grehota
je gledati potencijalno odličnu storiju unakaženu kvazi-artističkim pristupom
koji je svesno zgazio svaki trag moguće sočnosti, emocije, saspensa, i sve
pritegao, udavio, ugušio tim otuđujućim pristupom.
* * *
Ja imam akreditaciju i na BG FEST-u ću biti od 3. do 6. marta, ako to nekoga zanima i ako želi sa mnom da se druži ili barem da nabavi naživo neku od mojih knjiga.