Otac kratke
priče i rodonačelnik horora kakav danas poznajemo, Edgar Allan Poe, smatrao je da dobra priča ima
"svoj početak – na kraju, gde
svako umetničko delo treba da započne". U znamenitom eseju "Filozofija kompozicije", iz koga potiče navedena maksima, on je još
tvrdio: "Savršeno je jasno da svaki zaplet, koji zaslužuje to ime,
mora biti temeljno i marljivo razrađen do svog raspleta pre no što se uopšte latimo pera."
Horor žanr,
više nego većina drugih, zavisi upravo od krajnjeg
efekta, od onog punchline-a koji
ne samo što "delo krasi" nego je poslednja stvar pred odjavnu špicu
koja vam se urezuje u mozak. Upravo taj prizor, i prateći zvuci, ako su umešno
spojeni u nezaboravnu celinu, jesu ono što odjekuje i opseda vas mnogo posle
završetka. Kao u malo kom drugom žanru, poslednja scena često može da upropasti
– ili spasi – horor film...
...Ovako
počinje moj uvodni tekst na temu najboljih horor završetaka svih vremena koji
možete čitati u dvobroju jun-jul slovenačke filmske revije EKRAN
(najbolje u toj branši na celom Balkanu). U okviru priprema za 9. Grossmann festival filma, vina i ludila
(15-20. jul), za EKRAN sam načinio mega-izbor od čak 50 najboljih, najefektnijih, najuticajnijih, najnezaboravnijih
završetaka horor filmova u vasceloj istoriji žanra, u rasponu od NOSFERATUA
(1922) do SRPSKOG FILMA (2010)!
To je, za moje
standarde, relativno kratak, ali za svakog drugog više nego sadržajan uvod u
temu značaja stvarno DOBROG kraja u horor filmu, a sadrži i istorijski pregled
preovlađujućih trendova na tom polju (od Univerzalovih "hepi-endova"
sa uništenim čudovištima, preko "ciničnih" i apokaliptičkih
završetaka s kraja 1960-ih i tokom 1970-ih, pa sve do današnjeg bauljanja sa
mehaničkim twistovima). Posle uvodnih (uopštenih) objašnjenja, sledi izbor &
analiza 50 horor filmova čiji su završeci ostavili najveći odraz na žanr, i
koji na najbolji i najraznovrsniji način demonstriraju svekoliko bogatstvo mogućnosti
horora.
Kao što ćete
videti vi koji uzmete u ruke novi EKRAN, "sve je dobro kad se dobro
svrši" – ali svršetak je, u davna pradavna vremena (u prošlom veku), umeo
da bude mnogo više od još jednog kretenskog BUU!!! ili od usiljenog preokreta
koji nam pokazuje da je sve bio san, iluzija, imaginarni lik, duh, film u filmu
ili već tako nešto, a da nam pritom taj kraj ispari iz glave još pre isteka
odjavne špice. Potencijali horora su daleko, daleko veći od ovih banalnih
budalaština koje u današnjim žanrovskim kilavostima možemo videti. Iako i u mom
izboru ima nekoliko neizbežnih twistova, lepota i dubina i impakt odličnog
horor kraja ne može da se svede samo na originalnost i neočekivanost (iako je i
njih, kao najvažnije kvalitete, isticao još već pomenuti Tatko Na Horor, odnosno E.
A. Po). Ima u tim najboljim krajevima i tuge, i sete, i rezignacije, i
melanholije, i zapitanosti, i crnog humora, i parodije, i poezije, i mazohizma,
i optimizma, i još 300 emocija koje, u takvom osobenom koktelu, samo i jedino
horor može istovremeno da pobudi!
Podrazumeva
se, svaki od tih 50 (+1!) odabranih naslova/krajeva
obrazložen je u po 4-5 rečenica koje ističu suštinu, odnosno opravdavaju šta je
ono što baš taj konec čini tako
jakim, unikatnim i za žanr značajnim. To čini pozamašan tekst od oko 33.000
slova, pri čemu je SVAKI od 50 krajeva ilustrovan i spojler-fotkom sa samog
samcitog okončanija (iz poslednje
scene, a najčešće iz poslednjeg kadra). Sve to zajedno u časopisu zauzima punih 10 (deset) strana!
Pošto je taj
moj izbor (tj. spisak od 50 naj-krajeva) autorsko delo izvedeno za časopis koji
poštuje moj doprinos, ne mogu ga sada i ovde okačiti: kupite EKRAN
pa čitajte! Što se tiče mojih srpskih čitalaca... i mojih nepostojećih srpskih
izdavača... eh, šta mogu kad sam poslednjih godina traženiji u inostranstvu
nego u sopstvenoj zemlji. Već se nakupilo tekstova koje sam objavio samo u
Sloveniji (u EKRANU) i u Kanadi (u RUE MORGUE) da ih ima više nego dovoljno za
jednu KNJIGU, pa nije nemoguće (ako se nađe pristojan ovdašnji izdavač) da se ovi
moji eseji, prikazi i druga pisanija, za sada nedostupni domaćim čitaocima, u
neko blisko buduće vreme nađu – u knjizi tj. zbirci takvih tekstova, premijerno
na srpskom.
Do tada, evo
barem vrha ledenog brega na temu horor krajeva: pošto sam za EKRAN i njihovu
rubriku KALIBAR 50 naslove poređao hronološki,
od najstarijih filmova do najnovijih, odlučio sam da ovde na blogu prezentujem nešto
drugo: mini top-listu, odnosno moj
intimni top-15 naj-naj-najboljih
horor krajeva ikada, praćen vrlo minimalističkim "obrazloženjem". Analize
i pojašnjenja u EKRANU su detaljniji i konkretniji, ali na blogu koji, nadam
se, posećuju pre svega posvećenici, valjda može da funkcioniše i princip
"ko zna – znaće"!
Dakle, ovo što
sledi je poređano strogo po redosledu genijalnosti i Ghoul-ugodnosti:
GHOUL'S TOP-15
BEST HORROR ENDINGS EVER!
1. THE THING (1982)
---
rezignirano no-nonsense herojstvo,
junačko baš zato što je bez nade, bez afektacije, mrtvo ladno...
2. THE TEXAS CHAINSAW MASSACRE (1974)
--- sunce neće
raspršiti mrak, jutro ne donosi spas, iracionalnost pleše, haos vlada!
3. ANGEL HEART (1987)
--- doom: nema beganja, kusaj šta si
nadrobio, tikve što si s Đavolom sadio.
4. PEEPING TOM (1960)
--- živeti i umirati za film! i posle (ne)života:
film živi, i objašnjava.
5. SILENCE OF THE LAMBS (1991)
--- svet je lepše mesto sa
hanibalom u njemu.
6. ROSEMARY'S BABY (1968)
--- "ima
oči na tatka." satan lives! hail,
satan!
7. PSYCHO (1960)
--- ne bi
takao/takla ni muvu... he he he...
8. THE FLY (1986)
--- kraj jedne
ljubavne priče, sa dvocevkom, u sluzi i suzama.
9. ALONE IN THE DARK (1982)
--- hey, face:
insects rule my world! chop up your mother!
10. THE WICKER MAN (1973)
--- sunce
pozdravlja mučenika; tragikomični horor-hepiend!
11. SANTA SANGRE (1990)
--- metafizički rasplet splatter-biografije: ruke
UVIS... MOJE ruke...
12. DELLAMORTE DELLAMORE (1994)
--- nema beganja iz 'rosebud' čistilišta.
13. DUST DEVIL (1992)
--- lokalno
raste u globalno, pompezno.
14. THE OMEN (1976)
--- "it's
smiles that keep us going..."
15. BATTLE ROYALE (2000)
---
ultimativna apoteoza beznađa – i optimizma, uprkos tome!
* * *
Najavu novog
EKRANA, tj. hajlajte njegovog sadržaja (koji uključuje i omaž Šijanovom Kako
sam sistematski uništen od idiota, 1983) možete videti OVDE.
O mom tekstu tu piše i sledeće:
Kot strokovno
predpripravo na letošnji Grossmannov
festival fantastičnega filma in vina v Ljutomeru pa priporočamo ekspertizo
Dr. Dejana Ognjanovića v naši priljubljeni rubriki kaliber 50, in sicer gre za
tehten izbor 50 najbolj markantnih zaključkov grozljivk v zgodovini filma.
Nogekako!
EKRAN je u
prodaji na uobičajenim mestima od 11. juna pa do kraja jula.
Horor je danas
u čabru, ali zato – prisetite se kako su starci nekada davno znali kakvim se
udarcima dobar horor završavao!