GLAS U NOĆI – Vilijam Houp Hodžson

            S velikim ponosom i radošću najavljujem višestruko jubilarnu knjigu: deseti naslov u ediciji „Poetika strave“ objavljujemo upravo na stotu godišnjicu od junačke pogibije u I svetskom ratu velikog, a do sada na srpskom skoro neobjavljivanog klasika strave, Vilijama Houpa Hodžsona (William Hope Hodgson, 1877-1918). Moj izbor njegovih najboljih horor priča pod naslovom GLAS U NOĆI (prema njegovoj najčešće antologizovanoj priči) objaviće Orfelin početkom juna, a ovom prilikom upravo raspisujemo pretplatu. Detalji o pretplati na kraju teksta – ali prvo, nešto malo o ovoj knjizi i našem autoru.

            Hodžson može biti skoro potpuna nepoznanica ovdašnjim čitaocima, jer do sada je na srpskom dostupna bila samo jedna njegova priča, u jednoj nasumično sklepanoj knjizi kojoj neću ovde da pravim reklamu. Plus, čitaoci stripova imali su priliku da čitaju odličnu adaptaciju njegovog romana KUĆA NA GRANICI (koji bih ja, da sam se pitao, radije preveo kao KUĆA NA KRAJU SVETA). 

Dakle, jedna jedina priča i jedan strip – od čoveka koji je zaista važan klasik žanra i pisac kojem se Lavkraft izuzetno divio, i o kojem je pisao: „Hodžson je, uz Blekvuda, možda jedini pisac koji se veoma ozbiljno bavi nestvarnošću.“ I još: „Malo je onih koji se mogu meriti sa Hodžsonom kada naznačuje blizinu strahotnih sila i čudovišnih entiteta putem uzgrednih nagoveštaja i naizgled beznačajnih pojedinosti ili kada prenosi osećanje sablasnog i nastranog.“

            Evo šta je o njemu pisao časopis Bookman u vreme izlaska njegovih knjiga:

            „They are books of the kind that, once read, cannot be easily forgotten... There is no one at present writing who can thrill and horrify to quite the same effect.“

(October 1909, vol. 37, p. 54)

„Mr. Hope Hodgson plays deftly on the strings of fear, and his new novel stamps him a fascinating panic-monger with a quick eye for all the sensational possibilities of ghost lore.“

(June 1913, vol. 44, p. 142)

„He is an adept in the art of giving you the 'creeps', and he sees to it that you extract the last ounce of fearful delight from the thrill before he lets you down with a comfortable explanation.“

(August 1916, vol. 50, p. 142)

A evo kako počinje moj opširan (31 strana) pogovor o ovom fascinantnom čoveku i piscu, pod naslovom

Vilijam Houp Hodžson: Abhumani kosmos

Vilijam Houp Hodžson je nepravedno skrajnut pisac, sveden na kultni status među manjim brojem poznavalaca, iako zaslužuje veću posthumnu slavu od brojnih svojih poznatijih savremenika i naslednika. Istina, stvarao je u jeku najzlatnijeg doba jezovite književnosti, na samom početku 20. veka, kada su svoja najbolja dela objavljivali takvi giganti kao što su Maken, M. R. Džejms i Blekvud, pa se donekle našao i u njihovoj senci, a život mu je naglo, upadljivo prerano bio prekinut upravo u godini u kojoj je Lavkraft napisao svoju prvu zrelu priču („Dagon“, 1918) i njome započeo opus u kojem se umnogome odražava i nastavlja Hodžsonov. Međutim, bizarnim sticajem književnoistorijskih okolnosti, Lavkraft je svog neznanog književnog sabrata otkrio tek tri godine pred smrt, kada je ogromni deo svog književnog dela već bio stvorio. Tako je došlo do toga da se, iz današnje vizure, između njihovih dela može videti čitav niz podudarnosti, a da se, opet, ne može govoriti o uticaju već samo o značajnoj sličnosti, u ponekim aspektima čak i do nivoa sinhroniciteta.

            Moglo bi se, čak, reći da je Hodžson svojim pričama i romanima najavio dolazak pisca koji je, u vreme njihovog objavljivanja, bio tek mladić; odnosno, da je Lavkraft nezavisno od Hodžsona izgradio i još dalje odveo ideje i koncepte čije književne artikulacije kod svog prethodnika, u vreme pisanja, nije ni bio svestan. U svakom slučaju, Hodžson je izuzetno zahvalan ne samo za čitalačko uživanje per se nego i za proučavanje, jer njegovo delo do nivoa školskog primera ogoljava određene aspekte horor proze na prelomu 19. i 20. veka, a na sličan način može se koristiti i kao lupa za uvećavanje i rasvetljavanje brojnih temeljnih elemenata poetike H. F. Lavkrafta.  

Zaronimo, stoga, u okeanske dubine i kosmičke tmine Hodžsonovog književnog univerzuma kako bismo bacili svetlo na njegove crne bisere i često nebrušene dijamante, jer u njima se ogleda mnogo toga najvrednijeg od stravične proze prve polovine prošloga veka.

Lavkraft pre Lavkrafta

            Vilijam Houp Hodžson je, na samom početku 20. veka, pionirski anticipirao brojne teme, postupke, pristupe i nazore koji će, potom, obeležiti čitav taj vek i ostati relevantni do današnjih dana. Nezahvalno je baviti se nagađanjima o alternativnoj istoriji, recimo onoj u kojoj se Lavkraft nikada nije rodio ili, recimo, u kojoj su njegova dela istrulela u petparačkim časopisima a da nisu vaskrsnuta u knjiškom obliku kroz Arkam Haus te su, time, ostala zaboravljena i nepoznata narednim generacijama čitalaca; ali, da nije bilo Lavkrafta, a da je neko Hodžsona ranije razotkrio novim čitaocima onako kako su to Lavkraftovi prijatelji i sledbenici sa delima ovog pisca konzistentno činili u decenijama nakon njegove smrti, moglo bi se pretpostaviti da bi Hodžson danas ljubiteljima i proučavaocima strave lako mogao biti Lavkraft umesto Lavkrafta. 

            Duhovitom igrom sudbine, iako njihova dela imaju znatnih sličnosti, teško je zamisliti dva međusobno različitija čoveka: bolešljivi, mršavi i visoki Lavkraft naspram onižeg, ali mišićavog i zdravog bodibildera Hodžsona; bledunjavi knjiški moljac koji je retko mrdao iz rodnog mesta protiv punokrvnog, suncem opaljenog bivšeg mornara koji je tri puta oplovio svet; jedva jednom oženjeni pa ubrzo razvedeni neromantik prema flertujućem romantičnom momku popularnom kod dama (zatim srećno oženjenom); čovek kontemplacije naspram čoveka od akcije; jedan umro u bolničkom krevetu, drugi poginuo na bojnom polju... Ali, posthumno, okreće se kolo sreće: onaj prvi sa svakom decenijom od smrti sve je popularniji i čitaniji, a drugi, nažalost, sve više zaboravljen i sveden na tek omanji kult i fusnotu u istoriji književnosti strave.

Pa opet, uprkos ovim razlikama, književno-istorijski posmatrano, Hodžson je bio taj koji je prvi, vizionarski, čak ludački smelo, ne obazirući se na okolinu, tvrdoglavo utro put tamo gde nikakvog puta do tada nije bilo, već samo žbunje ili poneka urasla kozja staza...

(...)

Šta je, tačno, i kako uradio Hodžson, i time obogatio poetiku horora, pročitaćete u ostatku ovog pogovora, u samoj knjizi, a naravno, moći ćete to i sami da prosudite, čitajući njegove najbolje priče. A koje su to? Da kažem koju o sadržaju...

Hodžson je najslavniji po svojim pričama smeštenim na okean: njegovo moreplovačko iskustvo omogućilo mu je visoku dozu realizma u ovim pripovestima, što daje još veću snagu mračnoj fantastici, onda kad zaigra. Zato, od ukupno 11 priča koliko sam odabrao za zbirku GLAS U NOĆI, njih 7 dešava se u nepreglednim okeanskim prostranstvima gde ljudi dolaze u dodir sa raznoraznim čudima, čudesima i čudovištima.

Tih 7 priča su, ovim redom:         

Glas u noći

Olupina

Misterija olupine

Tropska strahota

Kameni brod

Dozivanje u zoru

Iz srca oluje

            Zatim, druga vrsta priča po kojima je Hodžson najslavniji jeste serijal o okultnom detektivu, Karnakiju – svojevrsnom pretku Martija Misterije i Dilana Doga – koji istražuje slučajeve ukletih kuća i paklenih pohodilaca. Odabrao sam tri najbolje priče o Karnakiju, i to:

Kapija za čudovište

Zviždava soba

Velika Svinja

            Najzad, tu je i „Eloi Eloi Lama Sabachthani“ koja ne spada ni u kakav ciklus ili tematsku celinu; radi se o priči koja donekle podseća na Makenovog „Velikog boga Pana“ – naučni eksperiment (pokušaj rekonstrukcije uslova Hristovog raspeća) dovodi do neočekivano demonskog rezultata.  

            Želim ovom prilikom da naglasim da je novela Velika Svinja (jedina u ovoj zbirci koju sam ja lično preveo) možda najgrozomornija, najpaklenija, i jedna od najstravičnijih horor priča koje sam ikada pročitao: fascinantni primer obrade „paralize sna“ u spoju sa kosmičkom stravom dostojnom Lavkrafta.

            Dakle, deset priča plus jedna novela, i stvari na koje ste već navikli: opširan, stručan pogovor by dr Ognjanović i veoma detaljna biografija koju sam uobličio na osnovu mnogobrojnih izvora, a kakva nigde drugde, u ovom obimu i sa ovoliko podataka i detalja, ne postoji – ni na Vikipediji, ni u enciklopedijama horora... Imate je samo u desetoj knjizi edicije „Poetika strave“ - GLAS U NOĆI.

            Prevode deset priča su uradili Arijana Luburić Cvijanović i Igor Cvijanović, finalnu novelu je preveo dr Ognjanović, a za ilustracije je ovog puta bio zadužen novi dodatak Orfelinovoj familiji mračnih umetnika – Danilo Andrić. On je, osim naslovne i zadnje korice, forzeca i najavne strane, uradio još pet različitih unutarnjih ilustracija. Evo jedne od njih, za priču „Iz srca oluje“:

            Sve to u tvrdom povezu, na oko 280 strana, šiveno, čvrsto i lepo, bez bojazni da vam se raspadne već nakon prvog čitanja, tako da možete višestruko da se vraćate ovoj knjizi, a da mogu i vaša deca zatim da čitaju...

            I sve to dobijate za samo 900 din, ili jedva malo više od 7 eu! Pa gde još ovako nešto možete dobiti za tu siću? Nigde, eto gde. Zato, podržite Orfelin i uplatite pretplatu za desetu knjigu naše brzorastuće biblioteke nezaobilaznih klasika strave. Još tri knjige ove edicije, na kojima se uveliko radi, čekaju vas do Sajma – plus, naravno, ultimativni NEKRONOMIKON.

Pretplatna cena za ovo izdanje iznosi 900 dinara, a pretplata traje od 10. maja do 10. juna.

Izlazak knjige iz štampe očekuje se početkom juna.

U toku pretplate možete naručiti i druga Orfelinova izdanja po pretplatnim cenama:

Edicija Poetika strave

·         A. Blekvud – Vrbe (700)

·         H.F. Lavkraft – Šaptač u tami (700 dinara)

·         M. R. Džejms – Zazviždi i ja ću ti doći (Rasprodato!)

·         R. Ejkman – Hladna ruka u mojoj (1.000)

·         Š. Džekson – Ukleta Kuća na brdu (900)

·         Š. Le Fanu – Karmila (900)

·         A. Maken – Veliki bog Pan (900)

·      Tomas Ligoti – Pisar tame (1.000)

·         A. Blekvud – Drevna svetla (900)

Edicija Gluvo doba

·         D. Ognjanović – Zavodnik (800)

Knjige Ransoma Rigsa

·         Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu (900)

·         Grad pustoduha (900)

·         Biblioteka duša (900)

·         Priče o čudnovatom (900)

Edicija Srpska mitologija

·         Prognana bića (2.000)

·         Buntovnici (1.700)

·         O biljkama, životinjama i predelima (1.700)

·         Iščezli (1.700)
(ili 7.000 za sve četiri u kompletu, sa spec. zaštitnom kutijom)

Đorđe Kadijević

D. Ognjanović i Đ. Kadijević – Više od istine, Kadijević o Kadijeviću (1.900)

 

Knjige treba platiti na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85 - svrha uplate = GLAS U NOĆI), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.

Knjige isporučujemo poštom na adresu koju naznačite a poštarinu plaća Orfelin.