13 ASSASSINS (2010)

T. MIIKE

***       

3-

            zaveden po ko zna koji put ejakulirajućim hvalospevima na netu bio sam naveden da očekujem izvanredan film, 'jedan od miikeovih najboljih', kako su tvrdili mnogi. iako su te pohvale pisali isti oni koji su se oduševljavali i budalaštinama tipa MONSTERS i hajpovali izduvani RUBBER, u ovom konkretnom slučaju činilo se da ima osnove za jaka očekivanja. ko će ako neće miike? - mislio sam.

            čak sam, ponet tim pohvalama, požurio da pogledam i original (1963) čiji je ovo rimejk. nisam bio nešto preterano impresioniran njime – solidan samurajac, uninvolving ali okej, trojka. ali, ko će to da unapredi i osavremeni i poboljša ako neće miike? - mislio sam.

            pa… njegov 'novi' 13 ASSASSINS je samo prekrečeni stari. tamo gde je bilo crno-belo, sad je kolor (suzdržani: nema excesa tipa SUKIJAKI ĐANGO TRUĆ); gde je bila klasična samurajska pričica sad je ovde-onde, na svakih pola sata otprilike, po jedan mali miikeov 'mig' (weird touch), uglavnom sitan i nebitan, te nevredan da se samo zbog njega ovo gleda. 

ko je gledo original zaista nema potrebe da gleda i ovo, sem da overi kolorizaciju. to je ista ta priča, isti ti likovi i odnosi (samo ovde bleđi i za nijansu manje zanimljivi), isti kraj u suštini, mada bolji u oriđinalu, naročito sam-samcit kraj tj. poslednja scena koja je i vizuelno i značenjenski jača i žešća kod starca. moram reći da mom vizuelnom čulu znatno više godi verzija iz 1963. jer su kompozicije unutar kadrova, kao i njihova montaža, u savršenom skladu i imaju tu strogost i formalnost koja je ne samo lepša oku koje voli simetriju, nego i značenjski potcrtavaju osnovnu temu dela – sukob forme i sadržine, titule i onoga ko je nosi, slova zakona i slova morala.

zaplet se tiče atentata koji spreme jednom nedostojnom, sadističkom glavešini: pošto nema formalnog načina da se ukloni s te pozicije, ostaje samo da se prikolje. nezgodno je samo to što je stalno okružen svojom gardom od nekoliko stotina vojnika. istina, nije mi jasno zašto za zadatak koji je, suštinski, asasinacija, nisu poslali grupicu nindži da mu upadnu u logor, konak, zamak, šta god, i da ga zakolju na spavanju, nego umesto toga moraju da šalju grupicu ratnika da spreme zamku i ubiju ne zamo zlodeja, nego i par stotina njegovih ratnika, za koje je jasno da nisu zli, nego samo nesrećnom obavezom da ĆUTE & SLUŠAJU vezani za imbecila nevrednog njihovih života. 

čisto dramaturški gledano, svakako je zabavnije gledati nešto poput SEDAM SAMURAJA SKOJA, gde su protivnici – besprizorni banditi koji zaslužuju smrt. ovde je 'uživanje' u TOTALNOM MASAKRU pomućeno činjenicom da tih 200 samuraja koji zaginu braneći džukelu uopšte nisu zlikovci, nego samo pioni obezljuđeni upravo poretkom koji traži da ĆUTIŠ & SLUŠAŠ, pa čak i govedo nedostojno da komanduje. to je momenat zbog koga je teško navijati kada dođe totalni masakr na kraju. naravno, umesto toga imamo gorčinu implicirane kritike takvog društva u kome 200 nevinih zombi-šrafova mora da se pogubi kako bi jedna rđa bila uklonjena iz mehanizma, ali mi to nekako ne pije vodu na visceralnom ili vizuelnom planu, nego isključivo u kontemplaciji kad taj predugački masakr prođe.

anyway, ne očekujte miikeovski splatter-excess u tom masakru: tokom celog filma je iznenađujuće suzdržan, u svakom smislu, pa čak i u toj klanici, bez gejzira crvene farbe. to je izvedena pristojno, ali za moj ukus prekonvencionalno i neuzbudljivo. sve je to lepo i krasno, kompetentno kao što se i očekuje, i miike (po ko zna koji put) demonstrira da može da radi i komercijalu, kad mu ćune, kao i najgora ludila, kad mu dođe, ali je ova tvorevina pre svega formalna vežba, pa tek onda film za sebe. 13 ASSASSINS je solidna repriza nečeg što smo već videli, bez dovoljno svog inputa da bi bilo vredno po sebi, i ako ćemo pravo: bez razloga da postoji – ali kad je već tu, može se pogledati.podrazumeva se, više će da godi onima koji original nisu gledali.