izabrana dela

izabrana dela

среда, 15. децембар 2010.

Staze slave (2): Festival fantastike Zaječar 2010 – IZVEŠTAJ (1)


            bizaran je bio dan u kome sam – odmah nakon promocije barouza i GRADCA u bg DOB-u – stigao u zaječar, na 2. dan fanta-festa.
            putovanje busom od bg do zaječara obeležile su 3 vrste horora:
1) na sedištu ispred mene sedeo je čovek srednjih godina koji je nagvaždao na svom mobilnom telefonu PUNIH JEBENIH SAT I PO!!! ne preterujem! ovo nije stilska figura! ne znam koja je to baterija u aparatu i ko uopšte ima tolike pare za bacanje da skoro dva sata sebi prži mozak na mikrotalasnoj i da li je OVO dokaz da 'vaše reči vrede više' ali ta jebena stoka se skoro dva sata svađala sa svojom bivšom ženom ('ne možeš ti tako sa mnom! nisam ja krpa da sa mnom brišeš pod! od mene si sve imala! nikad ti ništa nije nedostajalo! znači, hoćeš moj novac, jel tako? uplatiću ti, u ponedeljak, sve što ti dugujem, da više ne moram da te čujem niti vidim! itd itd itd) – a taman kad je ta porodična FARMA utihnula – počeo je 'razgovor' sa svojom ćerkom iz tog syebanog braka, u trajanju od još pola sata ('ne možeš ti tako sa mnom! nisam ja krpa da sa mnom brišeš pod! od mene si sve imala! nikad ti ništa nije nedostajalo! a kako mi ti uzvraćaš? da li ti znaš ko plaća tvoje školovanje?' itd itd itd).
            ova psiho-tortura nije bila usmerena samo ka meni kao najbližem mu sedeocu, već prema celom autobusu, pošto ovaj uopšte nije ni pokušavao da snizi glas, nego je sav svoj prljavi veš izneo da se vetri pred svima, glasno, besramno – i čak ni moji standardni čepovi za uši (jedna od najsvetlijih civilizacijskih tvorevina, btw), bez kojih u autobus ne ulazim, nisu mnogo pomogli: skot je bio previše blizu, previše glasan.
            2) zbog pomenutog 'cirkusa bez pare' imao sam problema da se skoncentrišem na zbirku pretežno horor priča jednog mladog domaćeg autora (prilično je dobra: review coming soon!), pa sam dobar deo ovog kič-maratona proveo listajući i čituckajući najnovije VREME (gde je, btw, izašao moj text o v. barouzu, TOTALNI OTPADNIK). jebi ga, real-life horror ometao je moju konzumaciju fiktivnog; grozni je ometao prozni.
            3) da sve bude još nenormalnije, tokom puta od bg do za- prošli smo kroz nekoliko snegovitih i nekoliko sunčanih oblasti, a hajlajt je bilo nešto što još u životu nisam video: u jednom trenu, s desne strane busa bili su skoro crni oblaci iz kojih su vejale pahulje, a sa leve strane je sunce bleštalo jasno i glasno tako da su morale da se navuku zavese da čovek ne bi oslepeo...
            inače, da se ova stoka ispred nije sve vreme svađala sa razvedenom ženom, možda bih načuo više nego što jesam od vrlo duhovitog vozača busa (pošto sam sedeo vrlo blizu njega) – uhvatio sam samo kraj priče o nekom smotanom lovcu kome je pobegla vezana svinja – i to jednim krajem vezana za njegovu ruku...
možda nisam uspeo mnogo da pročitam, ali sam barem napunio svoje spisateljske baterijice, pa ću sve ovo jednom da istresem u neko svoje delce. 

            eto, tako je izgledao dolazak u zaječar. ostatak je bio u sličnom duhu.
            u hotelu 'srbija-tis' (zvuči ko ime neke bolesti koja se dobija od srbije!) otkrih da grejanje soba za goste prevazilazi moći i namere vrlih hotelijera, ali mi na recepciji preporučiše da sobu mogu da dogrevam preko klime. takođe poslaše sobaricu da mi otpuši lavabo u koji je bio zabijen nekakav metalni zaptivak koji je sprečavao oticanje vode.
            posle malo nužnog sna za okrepljenje od puta, nađoh se s mladenom đorđevićem na recepciji pa zajedno odosmo do mesta zbitija. u pitanju je omladinski centar, ili tako nešto – lokacija blizu ulaza u jednu mračnu i neprimetnu ulicu sa jedva čitljivom tablom i sa neosvetljenim staklenim panoom gde je u tami čučao plakat i program manifestacije. unutra je sve besprekorno belo i čisto i još miriše na dojučerašnju farbu i kreč od renoviranja (zbog čega se i kasnilo sa dešavanjem: to majstorisanje je trebalo da bude gotovo još pre 3 meseca, za kada je fest prvobitno planiran).
            na licu mesta, 10 minuta pred početak oliverovog predstavljanja, od organizatora otkrih da je "Festival fantastike Zaječar 2010: Invasion" zapravo konspirativni naziv (da se vlasi, kojih ovde ima mnogo, ne dosete!), a da puni, pravi i zaista realni naslov treba da glasi "Festival fantastike Zaječar 2010: GHOUL Invasion". to, praktično, znači, da je i program festivala koji je medijima i ostalima obznanjen, zapravo cenzurisana, skraćena verzija, pošto njegova puna, prava i zaista realna verzija treba da glasi ovako:

Petak, 10.12.2010.

19:00
Dejan Ognjanović predstavlja Olivera Jovanovića, autora zbirke "Grotlo"

Dejan Ognjanović predstavlja Mladena Đorđevića

Dejan Ognjanović predstavlja Dejana Ognjanovića: "Naživo"live


Subota, 11.12.2010.

19:00
Dejan Ognjanović predstavlja Gorana Skrobonju

Dejan Ognjanović predstavlja Dejana Ognjanovića: Cthulhu invasion i V.S. Barouz

Šok koridor live (opcionalno: sa učešćem Dejana Ognjanovića)

            bio sam istovremeno zbunjen i polaskan ovim otkrovenjem u 5 do 12: zbunjen, jer dogovor baš i nije bio da ovo bude GHOUL-FEST, a ako je već neko našo za shodno da ga u to pretvori, onda je to trebalo negde i da napiše tako, ili da barem mene obavesti o tome na vreme. eh, 'nesporazum', izgleda.
            enivej, nakon malo premišljanja, moralnih dilema i lomova (da li je to u redu? da li na to imam prava? da li je ok prema publici i gostima? da li će se organizator naljutiti ako ne uradim nešto što ni u jednom trenu prethodno nije bilo dogovoreno da radim? da li će program biti BOLJI ako rešim da ostanem u publici?) – posle sveg tog preispitivanja, dakle, shvatih svu mudrost legendarnih reči doktora zoće živkovića: "KO ĆE AKO NEĆU JA?" te zato slegoh ramenima, uzeh mikrofon, i popeh se na podijum zajedno sa oliverom, sa besmrtnim rečima iz DIVLJE HORDE: 'LET'S GO!'
           
- u idućem nastavku: kako je to sve izgledalo?

Нема коментара: