izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 04. октобар 2010.

VILIJAM BAROUZ – TOTALNI OTPADNIK


Otpadnik, autsajder, vuk-samotnjak, dragovoljni samoizgnanik... Vilijam Barouz je rano u svom životu shvatio da sredina u kojoj se našao nema šta da mu pruži, i do kraja svog podugačkog života na sve načine se trudio da joj pronađe alternativu. Nepripadanje i pobuna u njegovom slučaju dovedeni su do ekstrema kakve je malo koji pisac 20. veka i zamislio, a kamo li dotakao. "Ja ratujem sam," rekao bi pisac koji se čitavog svog života osećao kao zatočenik na tuđinskoj planeti.
Njegov život i delo karakteriše čitav niz protivrečnosti i dihotomija.
            Rođen u imućnoj porodici – dobar deo mladosti proveo među polu-svetom, narkomanima i kriminalcima.
            "Privilegovan" kao belac u južnjačkoj porodici – značajan deo života dobrovoljno proveo u delovima sveta daleko od belog čoveka (Meksiko, Bliski Istok, Severna Afrika...).
            Rođen kao muškarac – čitavog života bio otvoreni, neskriveni homoseksualac.
            Obrazovan zapadnjačkim logosom vodećih univerziteta – samo da bi se posvetio traganju za alternativnim načinima mišljenja (ezoterija, sajentologija, Maje, drevni Egipat, Vilhelm Rajh...).
            Opsednut totalnom slobodom – dobar deo života proveo kao zavisnik u borbi protiv zavisnosti.
            Rođeni pisac – koji je svoju vokaciju otkrio tek u svojim četrdesetim godinama.
            Deklarisani "ženomrzac" – koga je nehotično ubistvo svoje žene pogodilo i obeležilo za ceo život.
            "Bitnik" – koji sa ostalim bitnicima nije imao skoro ništa zajedničko.
            Povučenjak i autsajder – koji je postao guru i multimedijalna pop-ikona 20. veka...
            Čemu god da je pripadao, bilo je to samo da bi ga, poput ubačenog tajnog agenta, iznutra izučio, podrio – i odbacio. Njegov život i njegovo delo (u neraskidivom, organskom jedinstvu) negacija su i najoštrija kritika svega onoga čemu je, nominalno, pripadao. 
            Pružio je možda i najoštriju, najtotalniju i najbeskompromisniju kritiku zapadnjačkog, muškog, falocentričnog, logocentričnog, kolonijalizatorskog, eksploatatorskog i u svojoj suštini duboko nekrofilnog militarizma, predvođenog Sjedinjenim Američkim Državama i njenim satelitima kao najmoćnijim, ali nikako jedinim oličenjima skoro patološke potrebe za Totalnom Kontrolom, koju Barouz podjednako prepoznaje i u "alternativnim" ideologijama (istočni, ruski blok sredinom 20. veka) i među moćnicima južnoameričkih banana-država. Između svih njih razlika nije, po njemu, u "ideologijama", jer ideologija svake vlasti, bilo gde na planeti, bilo da se radi o plemenu usred džungle, malenoj državici ili super-sili, ista je: Totalna Kontrola. Princip je isti, sve su ostalo nijanse.
            Dekonstruisao je zapadnjački (muški) identitet kao praznu fikciju nametnutu od Onih Na Vlasti, uključujući tu i heteroseksualnost kao proizvod lažne "ili/ili" dileme zasnovane na sumnjivim dualizmima (Ja/Ne-ja, Muško/Žensko, Razumsko/Instinktivno...).
            Doveo je u pitanje ne samo binarnu, linearnu prirodu zapadnjačkog mišljenja, nego i jezika kao njegovog glavnog oruđa, pokušavajući da "virus reči" izoluje i neutrališe metodama kao što su "kat-ap" (eng. cut-up: Metoda u kojoj se nasumično isečene reči, fraze i rečenice jednog ili više tekstova koriste za nastanak novih tekstova u kojima su razbijeni sintaksa i uobičajeni misaoni sklopovi i logički sledovi, čime se dobija tekst visoke aluzivnosti i asocijativnosti. Podrazumeva se da pisac vrši odabir među dobijenim kat-ap rezultatima kako rezultat ne bi bila "salata od reči" već izražaj koji nosi potencije novih, indirektnih značenja.) i "presavijanje" (eng. "fold-in": "Presavijanje" je nešto jednostavnija tehnika od kat-apa, i sastoji se u vodoravnom, vertikalnom, dijagonalnom ili drugačijem presavijanju štampanog teksta tako da se razbije njegova linearnost i da se uspostave nove veze i nova značenja između delova teksta.). Vremenom je, ipak, spoznao ograničenje i paradoks situacije da, govoreći iz pozicije jezika, pokušava da podrije i preobrati taj isti jezik, i u poznijoj fazi karijere vratio se "pričanju priče", razbijajući je na druge, nešto manje radikalne načine (fragmentarnost, nelinearnost, vremenski i logički skokovi, nestabilnost i multivalentnost likova).
            Zbog radikalnosti u svojoj upotrebi jezika, Barouz postavlja izrazite zahteve pred prevodioce, a naročito kada tekst sa engleskog (visoko aluzivnog i veoma otvorenog za građenje složenica, kao i za razbijanje na fragmente i njihovu permutaciju unutar rečenice) treba prevesti na srpski jezik, čija pravila, a pre svega padeži i rodni oblici glagola, otežavaju takvo permutovanje. Ako tome dodamo i ekscentričnosti i ekstremnost tematike (homoseksualnost, narkomanija, česti pasaži eksplicitnog seksa u još češćem spoju sa Tanatosom...), postaje jasnije zbog čega je Barouz, uprkos svom priznatom statusu klasika svetske književnosti, do sada krajnje skromno bio predstavljen srpskom čitaocu.
            Njegov magnum-opus, Goli ručak, objavljen je 1986. godine u Prosvetinoj ediciji "Erotikon", iako su scene seksa u tom romanu sve samo ne erotične, a prevod Dragane Mašović morao je da bude radikalno redigovan da bi se postigao nivo tačnosti (i sočnosti) koju sadašnja verzija poseduje (redaktor prevoda: Aleksandar Saša Petrović). Pomenuti jezički problemi u Barouzovim kanonskim romanima verovatno su uslovili da se iz njegovog proznog opusa na srpski prevedu još samo dva ranija, najmanje eksperimentalna romana: Peško (Četvrti talas, Novi Sad, 1991) i Džanki (Rende, Beograd, 2010). Iz njegove bogate esejističke i autobiografske zaostavštine za sada je prevedena samo Knjiga snova (Kalahari books, Beograd, 1998). (Napomena: Nakon pisanja ovog teksta iz štampe je izašao i roman Gradovi crvene noći, Frabrika knjiga, 2010).
            Ovaj temat časopisa Gradac, stoga, za zadatak ima da bar donekle ispravi nepravdu prema ovom piscu čija je zastupljenost na srpskom jeziku u ogromnoj nesrazmeri u odnosu na njegov značaj. Pored odlomaka iz njegovih neprevođenih proznih dela, sadržaj čine i odlomci iz Barouzovih pisama, dnevnika i intervjua, kao i njegovi kraći eseji, što ga, sve zajedno, otkriva u dubljem i složenijem svetlu, i kao čoveka i kao umetnika i mislioca. Kroz intervjue kao i razgovore sa nekim od važnijih umetnika Barouz otkriva raznovrsnost svojih interesovanja, bogatstvo erudicije i prodornost radikalne misli koja se ne boji da bude u manjini, ili da neuvijeno donosi i loše vesti. U izbor su uvršteni i neki od Barouzovih kontroverznijih, "politički nekorektnih" stavova vezanih za seksualnost i odnose polova jer puna slika o ovom složenom umu, koji je uvek govorio i pisao bez cenzure, može se steći samo ako se i on sâm predstavi – bez cenzure.
            O značaju njegove misli i dela govore eseji njemu srodnih umetnika (pisac DŽ. G. Balard, reditelj Dejvid Kronenberg) te istaknutih teoretičara koji su na najbolji način pronikli u složenosti, kontroverze i doprinose koje su lik i delo Vilijama Barouza ostavili za sobom da odjekuju i duboko u 21. veku.
            Barouzov dugogodišnji partner i egzekutor književne zaostavštine, Džejms Grauerholc, ovako je sumirao ovog pisca:
            "Otpadnik od društva, i to kao samoizgnanik, večiti student i tragalac, Vilijam Sjuard Barouz stvorio je samog sebe. Homoseksualac, nesiguran, sa ožiljcima maltretmana u detinjstvu, opsednut Ružnim Duhom, prizvao je svaku silu čije ime je znao da ga vodi na njegovom putu ka 'jedinom cilju vrednom da mu se teži': besmrtnosti. A kao što njegovi poslednji zapisi pokazuju, na dugačkom, teškom putovanju ka svojoj dobro utemeljenoj književnoj besmrtnosti, Barouz je na kraju nazro smisao ljudskog života: saosećanje prema beskrajnoj patnji u životu i prema njegovom neumitnom kraju."

***


Gornji tekst predstavlja moj uvod u temat o ovom velikom piscu, koji sam priredio za... koga drugog, nego – GRADAC.  

Broj ovog časopisa u celosti posvećen Barouzu izlazi vrlo uskoro, u narednih 7-10 dana; kada se to bude desilo, obznaniću ovde na blogu kompletan sadržaj, ako vam je tako nešto uopšte potrebno. I mean, hello! U pitanju je 200-ak stranica dosad neprevođenih Barouzovih tekstova – odlomaka iz romana, dnevnika, pisama, eseja, kao i iluminirajućih, brižno odabranih eseja o njemu. Stay tuned... a dok čekate na ovaj broj, podsetite se KAKO JE GOVORIO VILIJEM BAROUZ.

2 коментара:

Stefan је рекао...

Pristižu i pohvale....
http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/ars_gratia_artis.881.html?news_id=203338

Dejan Ognjanovic је рекао...

oho: basara nas primetio! baš fino! hvala na dojavi, nisam ovo video, niti bih, inače! elem, za moj ukus, i on je previše "deo establišmenta"... ;)