**(*)
2+
Evo nama još jedne uzdanice izvikane
na skorašnjim žanrovskim festivalima, evo još jedne precenjene budalaštine praćene
mestimično solidnim rivjuima na netu koju će oni najočajniji i ukusa najviše
lišeni hvaliti po principu "kad nema kiše, dobar je i grad", odnosno
– u gomili đubreta što se danas za horor izdaje, "ovo čak i nije tako loše"! I zaista, ja ću biti prvi da
priznam da se u dva sata (!!!) trajanja
ovog omnibusa može naći, možda, oko 5-6
minuta vrednih gledanja. Minut ovde, 15 sekundi onde, 40 sekundi tamo, i
skrpi se neka šaka jada "horora" s kojim moramo da preživljavamo u
ovoj bedi i oskudici kvalitetne, promišljene, pametne i efektne strave. Daj šta
daš, burazeru! Nije baš kao da možemo da biramo!
Podžanr je FF (Found Footage), forma je omnibus
(pet priča + okvir) a koncept je zasnovan na eksploataciji strave i užasa
odvratnog formata koga se stariji čitaoci sećaju, poznatog pod nazivom VHS. Da, to su one kabaste plastične
kutije sa osetljivim, lako mrsivim i gužvljivim trakama na koje smo, pre
blagodeti digitalnog doba (DVD i DVX), bili prinuđeni da snimamo i čuvamo svoje
mukotrpno nalažene i kopirane filmove. Svako ko ima malo poštenja u sebi
priznaće da je taj format bio ĐUBRE, ali trpeli smo ga jer nismo imali bolje, i
još smo bili srećni što smo u kućnim uslovima mogli da, kao, gledamo mutne i
mračne kopije svojih omiljenih filmova a da ne moramo zbog toga da držimo 16mm
trake i projektore kao naši bogatiji očevi (if any).
Bio je to nepraktičan format: treba vam čitav orman da biste u njega
smestili kasete sa filmovima kojima sada možete da napunite jedan manji
eksterni hard koji staje u džep, i da vam ostane mesta za još toliko. Da i ne
govorim o slabijem kvalitetu slike i tona, o krhkosti tih usranih traka koje su
se tako lako gužvale i talasale i grebale o najmanje zrnce prašine koje bi palo
na glavu videorikordera, o nepostojano-treperavoj crvenoj farbi i o gomili
drugih razloga zbog kojih sada mogu da kažem: 1) VHS, hvala ti na svemu ali
daleko ti ružna kuća i nikad se ne vratio, crk'o dabogda davno zasluženom
smrću! i 2) svako ko gaji nekritičku nostalgiju prema VHS-u kao formatu obična je budala zaostala u
razvoju.
Da budem jasan, jedna je stvar prisećati se s nostalgijom svih tih
divnih "avantura" iz VHS ere, iz doba video-klubova, iz doba
kolekcionara i presnimavanja, iz dana naših mladosti i džeparaca protraćenih na
iznajmljivanje tih plastičnih kutija sa skrnavim snimcima – ponešto o tome
pisao sam i objavljivao još pre skoro 10 godina, a to imate i OVDE
na blogu. Nešto sasvim drugo od tih prisećanja je gajiti idolatriju prema VHS-u
kao takvom, kao prema formatu i
"stilu", samo zato što je neko patetično zaostao u razvoju i vezan za
svoje neprevaziđeno detinjstvo da ga u dert baca već sam pogled na mrljavu
kopiju sa razlivenim bojama kojoj slika malo-malo pa titra u stranu a traking
čini negledljivom gornju deformisanu petinu slike…
No, upravo ovi formalni defekti VHS-a pokazuju se zahvalnim za
estetiku horora, koja počiva na sugestiji, na nevidljivom ili jedva opaženom,
na dvosmislenom, na mutnom, nejasnom, nečem što čas jeste a čas nije, što
treperi na ivici (ne)postojanja… Umesto nemilosrdne oštrine digitalnog zapisa,
hororu baš pogoduje tehnička prljavost VHS-a, jeb'o mu ja oca u vr' guzice! I
baš na tome je, dobrim delom, zasnovana "strava" u ovome filmu.
Šteta je samo što koncept nije dosledno sproveden i što su skoro sve
priče u omnibusu apsurdne, besmislene i sasvim kretenske baš zato što niko više ne koristi taj šugavi VHS!
Zašto bi bilo ko danas svoje digitalne zapise prebacivao na ofucane kretenske
VHS trake, kad svi upravo obavljaju prebacivanje u suprotnom smeru? Zašto bi
bilo ko na VHS traku presnimavao čak i svoje video-chat sesije (kao u četvrtoj
priči ovde)???!!! Krembilnost.
Da povredi dodam uvredu: ajde da zažmurimo sa oba oka na
fundamentalnu imbecilnost aktivnog prisustva VHS-a u 21. veku, i to ne kao prašnjavog
artefakta negde u podrumu ili ostavi gde još uvek počivaju nekakve svadbe, sa'rane
i ispraćaji u JNA snimljeni u 1980-im i 1990-im, nego kao medij na kome se drže
snimci od SADA i od JUČE – svih 5 priča je besmisleno i ako ih posmatramo same
za sebe, izvan kontexta i koncepta VHS-a kao takvog. Zapravo, ako ćemo realno,
ovde ne postoji nijedna cela i celovita, zaokružena priča – što će reći, sa
početkom, sredinom, krajem i poentom. Svaka od njih, neka manje, neka više,
zloupotrebljava FF formu kako bi izblefirala
prisustvo priče, koje zapravo nema. Avaj, nepostojanje ŠTA pretežno je nevešto
zamaskirano onim (FF) KAKO.
Budući da ovo smatram slabim filmom, u kome se, stoga, nema bogzna
šta "pokvariti", od sada pa nadalje, sve do kraja rivjua, slede SPOJLERI! I PSOVKE (jer ponela me
emocija)!
Okvirna priča:
Tape Fifty-Six
Directed, edited by Adam
Wingard
** (2+)
Gomila nesnosnih i negledljivih imbecila ide okolo, razbija stvari,
lomi, dere se, skače, huliganiše, urla, spopada žene na parkingu – i sve to
snima kamerom. Prvih 5 minuta ako ne i više sačinjavaju mega-iritirajući snimci
bacanja kamere levo i desno, trčanja s njome i frenetično montiranih
nepodopština uz zvučnu podlogu od neartikulisanog dranja i puf-pant dahtanja. Da li ste uopšte mogli kretenskije da započnete
film? Školski primer LOST ME AT HELLO pristupa!
A onda, ove morone s kamerama
(TM – fraza Stivena Kinga iz DANSE MACABRE) neko unajmi da iz jedne kuće ukradu
nekakvu video kasetu, "znaće oni koju, kad se tamo nađu." Kurac! U
kući zateknu mrtvog (?) čiču u fotelji ispred 5-6 TV ekrana podešenih na
"sneg" (statiku) i gomilu kaseta svuda okolo. Šta će ovi MORONI
uraditi? Pa naravno, 1) snimaće sebe sve vreme dok se tu zamlaćuju; 2) gledaće
slučajno izabrane kasete dok im mrtav (?) čiča sedi iza leđa i 3) ići će u
podrum da traže još kaseta (i usput investigejtovati strejndž nojz)!
Ko proguta ovo, progutaće SVE!
Naravno da u podrumu ima još nečega (ali nećemo saznati čega),
naravno da čiča nije mrtav (ali kako to i zašto to – ne se znaje), naravno da
svi ovi moroni stradaju, ali uglavnom ne vidimo kako (a kamoli – zašto!) i
naravno da na kraju ne otkrivamo ni ko je čiča, ni šta je tu radio, ni čemu služe
te kasete, ni zašto bi iko angažovao bilo koga (a kamoli grupu retardiranih bolida) da krade te jebene
vhs kasete! Ali nema veze – jebeš smisao kad imamo drmanje kamere i šunjanje po
mračnim hodnicima i nagle zumove i iznenadna dranja i iskakanja iz mraka. To je
sasvim dovoljno da mnogi kreteni po internetima ovo proglase za "jedan od
najstrašnijih horora koji su ikada gledali". Moronima dovoljno.
Smisao, to je tako 20. vek! It's fucking millenium, motives are
accidental! Chaos reigns! Bring it on! In murky VHS "palette" of crap
smeared on your screen! YEAH!
Naravoučenije: Nema naravoučenija. Nema smisla. Nema poente. Svi umiru. Kako,
zašto, krošto, pošto…? Čuće se! Istraga je u potoku.
Amateur Night
Directed, edited by David
Bruckner
**(*) (3-)
Kao da početak okvira nije bio dovoljno iritantan, nego i prva celovita
(ha!ha!) priča u omnibusu TAKOĐE kreće sa grupicom APSOLUTNO NESNOSNIH
AMERIČKIH TEEN RETARDA koji se cerekaju i urlaju i kenjaju i skaču okolo i jedu
govna u beeeskrajnim iritirajućim minutima tokom kojih će i najveći fanovi
PORKY'Sa, POLICIJSKE AKADEMIJE, AMERIČKE PITULJICE i MI NISMO ANĐELI 3 biti u
iskušenju da posegnu za fast-forward opcijom, ako već ne i za nečim tvrđim i
ekranouništavajućim, jer ta orgija imbecilnosti, koja traje i traje i
traaajeeee, dok gledamo kako izgleda "provod" ovih USA dizelaša –
kako se zajebavaju u kolima, kako galame u kafiću, kako privode ženske, kako
ženske vode u motel… - pa to se ne može gledati ako imate mozak iole neoštećen.
A onda, kad stignu u motel – kreće "strava". Ćutljiva cura
koju su pokupili, čudnog buljavog pogleda i refrena "I like you",
razotkrije svoje vampiričasto biće i krene da ih grize, proždire i kurce da im
kida jednom za drugim, sve dok ne dohvati i poslednjeg, odnosno onoga koji je
sve ovo dosad snimao mikro-kamericom ugrađenom u đozluke. Ona ga zgrabi, digne
visoko u vazduh (pošto ima i krila, prava bat-woman!) a onda ga smandrlja s
visine i – fiiiijuuuuu:TRAAAASSS! PLJAS! To je bilo to. Kraj.
Naravoučenije: izbegavajte ćutljive i ćudljive pa još buljave žene, naročito ako
nosite socijalne naočare a cura uprkos tome stalno ponavlja da joj se sviđate!
Second Honeymoon
Directed, written, edited by Ti
West
** (2)
Taj Vest se obrukao svojim više
nego skromnim "doprinosom" ovoj antologiji, iako je najpoznatije i najobećavajućije
ime od svih uključenih. Ovde smo prinuđeni da gledamo dosadne, beskrajne minute
road trip putešestvija jednog nezanimljivog mladog para po divljem Zapadu,
"Ćao, mama" mahanje ispred Velikog Kanjona i slične budalaštine, a
povremeno, tokom noći, vidimo da neko s kamerom ulazi u njihovu motelsku sobu,
snima ih kako spavaju i gura njegovu četkicu za zube u WC šolju… The horror,
the horror!
Na kraju, momka taj posetilac
zakolje na spavanju u prilično eksplicitnoj krvoliptećoj sceni, a onda otkrijemo
da je počinitelj – lezbo-drugarica njegove ženske, s kojom nastave dalje ovaj
trip. Moronstvo!
Naravoučenije: zaboravite lezbo-fetišizam kojem su vas naučili bezbrojni pornići i
shvatite: kurac je lezbejki potreban koliko i čmar na laktu. Drž'te se
hetero-cura pa Bog da vas vidi, čile i nezaklane!
Tuesday the 17th
Directed, written, edited by Glenn
McQuaid
**(*) 2+
Ovo je kao CABIN IN THE WOODS, samo bez kolibe. I bez MST
posmatrača/komentatora, bez Old Ones i bez Sigurni Viver. The Final Girl iz
ranijeg šumskog masakra dolazi sa grupicom prijatelja (?) na poprište toga,
usred šume, kako bi ovima nahranila VHS-blur-glitch koljača, ili tačnije – kako
bi njima namamila ovoga i ubila ga. Sad, pošto ne znamo ŠTA JE KOG KURCA UOPŠTE
TA POKRETNA ČOVEKOLIKA FLEKA, ne znamo ni otkud ovoj ideja da će taj tracking problem u ljudskom obliku
uspeti da uhvati u zamku za međede i da ga prikolje k'o normalno živinče, kao
ni zašto joj je baš zapelo da se time bavi (usput žrtvujući svoje
"prijatelje") umesto da beži glavom bez obzira kad je već uspela
(KAKO?) da preživi i umakne u prethodnom nastavku…
Na kraju, gde smo bili – nigde; šta smo radili – ništa, osim što smo
videli nekoliko simpatičnih scena klanja (vidi slike). Jes' da sve to nema veze
s mozgom, ali bože moj, pa ovo je JEBENI FAUND FUTIDŽ, to je forma praktično
IZMIŠLJENA za filmove koji ne moraju ni da se pretvaraju da imaju nekog smisla:
priča je tu u startu bačena kroz prozor, a umesto nje imamo formalne i tematske
gimike!
Naravoučenije: Ne vraćaj se mečki na rupu! Eto ti ga na – sad leži prosutih creva
na vlažnom šumskom tlu i pitaj se nije li ti bilo pametnije da odeš u
Kaliforniju, ili ma gde drugde daleko od te šumetine!
The Sick Thing That Happened to Emily When She Was Younger
Directed by Joe Swanberg
** (2-)
Cura četuje Skajpom sa likom koji je bari. Kao, on je savetuje
izdaleka o tome kako da se nosi sa navodnim "duhovima" koje ona oseća
u svom stanu. A onda u twistu vidimo da su "duhovi" njegovi minioni,
da je on u komšiluku, a da je cela šema bila da se njoj sleđa (?!) naživo izvadi
fetus iz utrobe dok je obeznanjena. Moram priznati da me je toliko nerviralo
posmatranje njihovog dosadnog statičnog Skajpa i taj abortus u spavaćoj sobi,
sleđa (!), kao da joj vadi bubreg a ne zametak da mi je skroz promakao smisao i
poenta tog dešavanja, pa bih bio zahvalan da mi neko u komentaru objasni šta je ovaj, zapravo, hteo, i zašto? I
ZAŠTO JE JEBENU SKAJP KONVERZACIJU PREBACIO NA VHS KASETU?
Naravoučenije: Skajp je opasan, naročito ako si trudna i sama u stanu, a tvoj
Skajp-drugar ima običaj da svoje net-sesije snima na VHS.
10/31/98
Produced, directed, written, edited by Radio Silence
**(*) 2+
I ovde su nam junaci – grupa fun-loving morona! Ne znam dal' zapažate pattern u svemu ovome? Sviđa mi se
implikacija da bi samo MORONI bilo šta snimali na VHS kasete, ali valjda se
zato ovo dešava na Noć Veštica 1998.
godine, kada je VHS još uvek mogao biti u upotrebi čak i među ne-moronima
(što naši junaci svakako nisu). Elem, tri-čet'ri idiota (ko će to prebrojati a
kamoli pamtiti) u kostimima dođu na Helovin žurku u kuću, koju zateknu praznu –
osim što se na tavanu dešava neki čudan parti izrazito nepiterselersovske sorte.
Da li je u pitanju egzorcizam ili prizivanje (invokacija/inkarnacija) nije baš
najjasnije, ali hell, PA OVO JE FOUND FOOTAGE, NARAVNO DA NAM FILMADŽIJE PRIČAJU
SAMO ONAJ DEO KOJI NJIMA ODGOVARA, bez potrebe da smišljaju CELU priču, kao u
prastara vremena, i bakću se glupostima tipa: motivacija, logika, smisao i
ostalim 20-vekovnim anahronizmima.
U svakom slučaju, iako su ovi imbecili POZVANI u tu kuću (ko ih je
pozvao?), domaćini na tavanu deluju zatečeno (!) njihovim banućem: štaviše, taj
neočekivani upad im pokvari rabotu sa vezanom curom i nevidljiva sila počne da
ih baca okolo. Ovi kreteni pobegnu, pa se vrate nazad po curu, i zajedno s njom
beže niz stepenice i kroz sobe dok poltergajsti divljaju a ljudske ruke vire iz
zidova i grabe uprazno. Ti duhovi, ili demoni, ili šta li su, ipak su prilično
patetični kao graberi, a još su jadniji u gađanju vaznama i tanjirima, jer
ništa od toga ne uspe da zaustavi naše "junake".
Or so it seems! Jer, u potpuno neočekivanom twistu, auto im se
zaustavi na pruzi, cura nestane sa zadnjeg sedišta, a voz (how convenient!) naiđe baš tad! Astal la vista, bejbiz! Šta su
tačno demoni dobili ubijanjem 3-4 slučajna kretena, i koji su im dalji planovi
(osvajanje planete Zemlje ubijanjem kretena od vrata do vrata?) izmiče mi, ali
NE MOŽE SE SVE ZNATI, ZAR NE?
Naravoučenije: Ne spasavaj vezanu ženu od ljudi mračna izgleda, jer oni su obično u
pravu. Odnosno, ako ti ne znaš zašto je vezana, ona sigurno zna! Odnosno, da
parafraziram Ničea: krenuo si da spasavaš ženu? Bolje se odma' sam baci pod
voz!
I to je sve, narode! To je taj "najjeziviji film godine"!
To je budućnost horora! Šmrc…