RIČARD KORBEN: CREEPY Presents

            Evo nečega što svakako sebi morate kupiti na Sajmu knjiga (20-27.10.2013)! Zato, evo teksta tim povodom koji je izvorno objavljen u nedavno izašlom STRIP EMITORU. Napomena: neke ilustracije za ovaj prilog potiču upravo iz ovog izdanja o kome pišem, ali ne sve. Nekoliko ih je iz naj-najnovijih Korbenovih adaptacija Poa koje u Americi izlaze baš ovih dana i trebalo bi dogodine da budu sakupljene pod jedne korice.

RIČARD KORBEN: CREEPY Presents

Darkwood, 2013

350 strana 

tvrd povez, pun kolor

 

            Prvi put sam postao svestan ovog umetnika na kolor stranicama Stripoteke: pažnju su mi privukle nadasve neobične slike kojima su dominirale gole, sočno obdarene snajke, nakaradna gušterolika čudovišta i neki ćelavi baja koji je, go-golcat, paradirao opustošenim svetom svojom pozamašnom kobasicom. Bio je to, naravno, legendarni strip Den. Znatno kasnije otkrio sam i druge radove Ričarda Korbena, a naročitu radost pričinili su mi njegovi horor stripovi koji su mi se smesta nametnuli kao nešto osobeno i različito od svih drugih. 

            Korbenov stil odlikuje se izrazitom čulnošću i trodimenzionalnošću: sve je tu izrazito živopisno, često naglašeno do groteske, ali čak i tada živo, ubedljivo, upečatljivo, nezaboravno. Tela njegovih junakinja prosto bujaju od strasti, zrače erotizmom čak i onda kada su mrtva, odnosno vaskrsla, ili na neki još fantastičniji način okrznuta dodirom onostranog i monstruoznog. Ovaj kvalitet ga, po automatizmu, preporučuje za žanr erotskog stripa ali, na svu sreću, svoj raskošni talenat Korben je posvetio isključivo fantastici i hororu. Za potonji žanr insistiranje na telesnosti je nadasve dobrodošlo, jer horor, zapravo, spada u tri ključna "telesna žanra" ("body genres"), kako je to nazvala američka feministička teoretičarka Linda Vilijams u svom kapitalnom eseju "Filmska tela: žanr, pol i eksces": ''Telesni spektakl se očitava sa najviše senzacionalizma u pornografskom prikazu orgazma, u prikazu nasilja i užasa u hororu, i u melodramskom prikazu plakanja." (Linda Williams, ‘Film Bodies: Gender, Genre, and Excess’, in: Barry Keith Grant (ed.), The Film Genre Reader II, University of Texas Press, Austin, p. 142) Vilijamsova nagoveštava da se ovi žanrovi odlikuju "prividnim odsustvom prikladne estetičke distance, odnosno utiskom preteranog unošenja u senzaciju i emociju.'' (Williams, ibid, p. 144) I tu dolazi Ričard Korben da sve to u živahnim bojama objasni. Senzacionalizam? Da! Nasilje i užas? Kako da ne! Odsustvo prikladne estetičke distance? Besramno, razuzdano DA! Preterano unošenje? Što preteranije, to bolje!  

            Ako su već njegovi živi junaci i antijunaci tako živopisni, koliko su samo življi i mesnatiji njegovi leševi, njegove mumije, vukodlaci, džinovski gušteri, mutanti i drevna monstruozno-demonska božanstva sa sluzavim pipcima! Ocrtani plastično, direktno, bez uvijanja, kao preslikani pravo iz najgadnijih košmara. Odnosno, kad čovek pojmi kako su nabijeni arhetipskom snagom, koliko su veći od života, prosto se upita nisu li, poput Pikmenovih modela (iz istoimene Lavkraftove priče), naslikani dok je umetnik gledao sve te užase pred sobom, naživo! Retko kada su, još od dana Brojgela i Boša, najfantastičnija zamisliva i nezamisliva stvorenja bila predočena sa tolikim nabojem, sa takvom čulnošću i prisutnošću, kao da tek što nisu iskočila sa platna, odnosno stranice! I, makar to nekome zvučalo kao preterivanje, ja vam potpisujem da je Korben umetnik (da, umetnik; može i sa velikim U, ako treba) sasvim u rangu pomenutih velikana.

            Zbog toga se objavljivanje njegovih radova u luksuznim king-size izdanjima ima smatrati prvorazrednim kulturnim događajem – ne samo za stripadžije i njihov sve veći i bogatiji geto, nego i za svekoliku ovdašnju kulturnu javnost (bez obzira što će ona, verovatno, ostati gluva i slepa pred veličanstvenošću ovih radova)! Sve pohvale Darkwoodu na hrabrosti (i ludosti?) da obavlja svoju prosvetiteljsku misiju u zemlji čiji su zvaničnici odavno priznali, i na delu jasno pokazali, da im se fućka za kulturu. Najnovija knjižurina iz edicije "Jezovnik" – Korbenov CREEPY Presents, na 350 masnih i masivnih stranica u čvrstom, tvrdom povezu – dovoljno je krupna ne samo da ju je nemoguće ignorisati, nego može da posluži i kao oružje, ako zatreba, u borbi protiv tvrdoglavih...

            Na pomenutim stranama (više od polovine u koloru) nalazi se izbor Korbenovih stripova objavljivanih u 1970-im, u magazinima Eerie i Creepy. Žanrovski posmatrano, ima tu nekolicina čisto komičnih, odnosno SF radova, ali horor je ubedljivo najzastupljeniji, s tim što su pojedine epizode zapravo humoristički horor, crtan nešto grotesknije, odnosno karikaturalnije od preovlađujućih, ozbiljnih. Istina, reč "ozbiljno" treba ovde uzeti s rezervom: ipak su pomenuti magazini duhovni nastavljači EC stripova iz 1950-ih (Tales from the Crypt, Vault of Horror i sl.); pošto su ovi bili ugušeni cenzurom u hladnim i totalitarnim '50-im, njihov duh je vaskrsnut u haotično-permisivnim poznim 1960-im i ranim 1970-im, i to, što bi rekao Brus Vilis, "sa osvetom", odnosno sa još naglašenijom lascivnošću, krvoločnom grozomornošću i eksplicitnijom morbidarijom.  

Ipak, baš kao i u izvornim inkarnacijama, ovi stripovi su suštinski infantilne igrarije namenjene pre svega tinejžerskom uzrastu i onima koji mentalno nisu sazreli dalje od nivoa prvoloptaških igara reči, od opsesije ženama sa prenaglašenim oblinama i fascinacije "mračnim", "okultnim" i, naročito, "groznim" (tj. što bi rek'o naš narod, "gross-out" efektima). Nema tu mnogo suptilnosti, ni u tematici, ni u crtežu: jasni, nedvosmisleni moralitet, tamo gde je scenaristi uopšte bilo stalo da promoviše neku od starozavetnih zapovesti ("ne ubij", "ne ukradi", "ne čini preljubu"...), odnosno, dosetka sa neočekivanim (šokantnim!) preokretom – eto, to su vrhunski dometi ove vrste kratkih priča. Mestimični pokušaji angažovane tematike (npr. mladalačko buntovništvo, aktuelno u doba protesta protiv rata u Vijetnamu, u epizodi "A Tangible Hatred" ili robovlasništvo i rasni odnosi u "Bright Eyes" ili pakleni besmisao trke u naoružanju, u "Demon in the Cockpit" i "An Angel Shy of Hell") naivni su i današnjem čitaocu, naviklom na grafičke novele (dakle, na stripove za odrasle) moraju delovati dražesno trapavo-smešno u svojim pionirskim pokušajima da se bave "velikim temama".

Takođe, scenariji većine ovih epizoda, barem za ukus potpisnika ovih redova, malkice su razbrbljani: toliko se tu opisuje i objašnjava očigledno, toliko se mnogo nepotrebno blebeće u dijalozima i u pratećem tekstu da je crtež ponegde skoro zagušen tim gomilama reči, umesto da se, u vizuelnom medijumu kakav je strip – dopusti slikama da govore (što one, u Korbenovom slučaju, ionako čine). Ovaj nedostatak registruje čak i autor predgovora ovom izdanju, Hoze Viljarubia, koji za scenarije Eerie i Creepy stripova kaže da su, ponekad, umeli da budu "overwritten". Bla-bla-blago rečeno!

Ali, tu dolazi Korben u spas: jer, taj čovek bi mogao i od proverbijalnog telefonskog imenika kao predloška da napravi remek-delo, a kamoli od ovih pričica horora, fantastike i komendije, odnosno tri žanra za koje je upravo njegov stil, zasnovan na preterivanju i grotesci, najprikladniji. Majstor je tu da izvuče maksimum iz ponuđenog (većina ovih scenarija nije bila pisana namenski, s njim kao crtačem na umu), i kako to obično kod najvećih biva – ograničenja samo stvaraju preduslov za neka genijalna rešenja, od kojih se pojedina mogu nazvati antologijskim. 

Pogledajte samo tu gotovo alanfordovsku njušku nakazne babetine iz epizode "Frozen Beauty"! Ili mesnato-raspadnutog zombija iz "A Tangible Hatred"! Divite se pred spektakularnim kolorom i kompozicijom kadrova treće stranice stripa "Lycanklutz" koja kulminira susretom grdno dlakavog vukodlaka i vrle plave djeve! Tripujte nad halucinantom upotrebom kolora u "The Low Spark of High Heeled Noise"! Useknite se pred paklenom džukelom i krilatim demonima u "The Hero Within"! 

Uživajte i ježite se pred spektakularnim podzemljem užasne mumijine grobnice u "The Terror Tomb" (a naročito u panelu na trećoj stranici)! Zaboravite na boga kad vidite titanskog demona pred kraj "Demon in the Cockpit"! Zaronite u delirijum Poovog "Gavrana" (Šta, mislili ste da toj ultimativnoj gotskoj pesmi nije potreban kolor? Korben pokazuje da treba)! Budite hipnotisani nezemaljskom lepotom Poovog "Ovalnog portreta"! Divite se jezovitim kompozicijama na panelima adaptacije Poove "Senke"! 

Osetite skoro opipljivu klaustrofobiju i beznađe nasred pučine, dok ajkule kidišu odozdo, u "In Deep"! Smejte se i gnušajte istovremeno pred neobičnim ružičasto-sluzavo-pipkastim kućnim ljubimcem Bauzerom (Švrćom!) u najboljem stripu u ovoj zbirci (po odličnom scenariju Jana Strnada) – "Bowser"! 

Da li bi iko sem Korbena umeo da ovako opipljivo, trodimenzionalno otelotvori gnusnog džinovskog knjiškog crva u istoimenoj epizodi ("Bookworm")? Pokušajte da vam ruka sama ne krene ka tablama nekoliko završnih epizoda ovog izbora, gde tipične korbenovske nabujale lepotice prosipaju svoje izdašne mesnate draži, a naročito u "You're a Big Girl Now"!  

A ako vam čula ne eksplodiraju od sladostrašća prouzročenog svim nabrojanim, na kraju albuma nalazi se galerija Korbenovih ilustracija za naslovne stranice Eerie i Creepy magazina i tu je najveća muka odabrati najbolju – ali, zavisno od preferencije, možete da birate između prirodnih užasa čoveka koji se bori sa dve ajkule, praistorijske horor-erotike, sa nimalo-spilbergovskim vrlo-zloćudnim gušterima i lepticama raskošnih poprsja ili, ako vam je tako draže, čistog horora sa groznom vampir-lešinom što u naručju kroz groblje nosi djevu u belom, neimenovanim, neodređeno-lavkraftovskim kiklop-čudovištima, ili nešto skromnijim, ljudskih dimenzija ali nimalo ljudski svetlucavih očiju... Ukratko, na samom kraju dobijamo šlag povrh ove izdašne torte – pa vi probajte da ne ostanete bez daha pred svim ovim izobiljem!

"Za Korbena, kolor je esencijalni izražajni element, sa psihološkim, emotivnim ili simboličkim značenjem," podseća Viljarubia u predgovoru – a ovo izdanje, sa maksimalno doteranim skenovima, najzad na kvalitetnom papiru (za razliku od izvornih izdanja), pruža mogućnost da se u potpunosti uživa u Korbenom majstorstvu kolora. Daleko od pukog farbanja i ilustrovanja, kolor je kod njega uistinu esencijalni sastojak, a halucinantni ekspresivni učinci koje njime postiže pokazuju, čak i u ovim ranijim radovima, zašto je i kako on bio i ostao jedan od velikih inovatora i revolucionara moderne strip umetnosti.

I treba li sad i ja da kazujem očigledno – treba li da crtam? Ko voli horor, fantastiku, strip ili naprosto vrhunski crtež, jednostavno mora da ima Korbenovu CREEPY antologiju i da je drži odmah ispod svog kućnog Nekronomikona i porodične Biblije!

PS: A za isto mesto možete već da rezervišete prostor i za još dva albuma koja Darkwood sprema (nažalost, kako izgleda, oni izlaze tek početkom iduće godine): radi se o Korbenovim stripovima adaptiranim prema Poovim i Lavkraftovim pričama i pesmama, iz serijala Haunt of Horror. Pritom nema preklapanja, jer tri stripa po Pou u ovom albumu ne nalaze se u Leglu strave...