Kiyoshi Kurosawa's LOFT (2005)

**(*)

2+

LOFT je na početku mnogo obećavao: prosto zaželim da ovo uzmu Ameri i rimejkuju tako da očuvaju sve što ovde valja, a da dodaju malo više smisla, odnosno da dosledno sprovedu neke ideje i koncepte koji su ovde tek skicirani pa napušteni.

Balans između strave i apsurda ovde je vrlo neuspeo, i poslednja trećina prečesto prelazi granicu koja vodi u parodiju, i pati od overkilla. U samo jednom filmu bore se čak 3 odvojene priče: o spisateljici i njenim privatnim demonima; o mumiji prekoputa, koja je (izgleda?) već pravila neka sranja kada je prvi put otkrivena, pa je zakopana samo da bi ponovo bila otkrivena; i o duhu devojke koja je bila ubijena u toj istoj kući gde sad piskinja dolazi da piše svoj naručeni ljubić.

Ovome se pridružuje i plot o napasnom uredniku koji dolazi da je onodi u toj kući kao pravi psiho, pokušava čak i da je ubije… a na sve to je nakalemljena još i romansa (?) sa ćutljivim komšijom, naučnikom koji je u svoj dom doneo mumiju s posla da bi je nasamo proučavao – a kad mu nametnu nekakve studente tu, on zamoli komšinicu da primi ovu mumiju kod sebe na par dana, dok studenti ne odu, i ovda ladno pristane.

Dakle, scenario je all over the place, pravi haos od plotova i subplotova, od kojih većina nigde ne vodi, a overkill zlokobnih pretnji, što ljuckih, što mumijskih, što sablasnih, proizvodi kontra-efekat: ravnodušnost, i povremeno smeh. Pa ipak, u izolaciji, ima bar 5-6 ODLIČNO odrađenih horor scena…

Šteta, ovo je mogao da bude a thinking man's ETERNAL (gde je, btw, jednako pretenciozni Almereida svojim pristupom na sličan način upropastio potencijalno odličnu priču o toj ženskoj mumiji iz blata).