Kad
sam bio mlađi i naivniji (tj. optimističniji), pokušavao sam da u Nišu animiram
neka dešavanja vezana za horor i fantastiku uopšte, odnosno da okupim grupicu
ako ne i čitavu grupu entuzijasta dovoljno ornih i kreativnih da nešto porade
na tom planu.
Godine
1997. osnovao sam, sa Srđanom Savićem, društvo ljubitelja
fantastike pod nazivom TAMNA ZVEZDA, po uzoru na
beogradskog "Lazara Komarčića." Imali smo dve javne aktivnosti,
obilato oglašene u medijima (lokalnim novinama i televizijama). Jedno je bilo
predavanje koje smo Savić i ja održali na temu vanzemaljskih invazija na filmu, u prostorijama NKC-a na Paliluli.
Drugo je bilo moje predavanje o Kronenbergu
u klubu "Čarli Čaplin", u podrumu pokojnog bioskopa "Čegar".
Nešto
potom, u istom tom "Čaplinu", gde su Savić i Dejan Dabić dugo vremena
organizovali filmske večeri (kultni i popularni filmovi sa video bima),
priredio sam uoči Noći Veštica reviju horor filmova – uglavnom retkih, teško
nabavljivih u to vreme (1997): dakle, pre divxa i dvda, pre masovnog skidanja
sa neta. Bili su to kultni naslovi kakvi se nisu mogli naći ni u jednom niškom
video klubu: TEKSAŠKI MASAKR MOTORNOM TESTEROM, SANTA SANGRE, HARDWARE itsl.
Na
sva ova dešavanja došlo bi po nekih 20-30 mladih osoba, što je sasvim fina
cifra, jer ni BG "Lazar Komarčić" ne uspeva da okupi više, čak i kad
banku drže mnogo izvikanija imena. Avaj: bili su to samo pasivni konzumenti, koji bi došli, saslušali-odgledali šta ima, i
tiho se povukli u mrak iz kojeg su izmileli. Uprkos svim vapajima, ama baš niko
nije mi tada prišao, pitao za neki film, ili za bilo šta drugo, ili ponudio
druženje, aktivnost, pisanje, crtanje, fanzinašenje, predavanje, šta god.
Dakle, moji
pokušaji u ovom pravcu (a bilo ih je još...) ostali su uzaludni. Jer, ovaj
veliki univerzitetski grad, treći po veličini u Srbiji, bio je i ostao samo
jedna malo veća palanka, ili još
preciznije, turska kasaba.
To proističe
između redova i u redovima koji slede, a izvorno su objavljeni u (danas
pokojnom) kulturnom dodatku danas sve bednijih niških NARODNIH NOVINA. Tekst na blogu ilustrovan je mojim horor fotkama
sa proslave Noći Veštica u klubu "Čarli Čaplin" daleke (ali iz ove
perspektive – blistave, bajne i sjajne) 1997.
godine. Da, bundevu sam lično ja izrezbario!
Bogat filmski program za sirotinjsku
publiku
Кult
br. 36,
26.05.2006.
(c) Dejan
Ognjanović
Niški Kulturni
Centar (sa svojim urednikom filmskog
programa, Dejanom Dabićem) krajem
aprila i početkom maja priredio je nekoliko zanimljivih programa za ovdašnje
filmofile, a posebno za one naklonjene žanrovskom i fantastičnom filmu.
Prvo
je, stešnjena u nedelji između Uskrsa i Prvog maja, organizovana revija italijanskog
horor filma, u saradnji sa Italijanskim kulturnim centrom i Domom omladine iz Beograda.
Radi se o programu zasnovanom na reviji održanoj 24-26. marta 2006. u Beogradu. Ovog puta, istina,
nije bilo atraktivnih gostiju poput kultnog režisera Darija Arđenta koji je svojim prisustvom počastvovao svoje beogradske
obožavaoce, ali su Nišlije barem mogle da na projekcijama sa video bima pogledaju
neka klasična ostvarenja italijanskog horor filma, kao što su Maska demona, Bič i telo, Suspirija, Natprirodna pojava,
i drugi. Tokom četiri dana, od utorka do petka (25-28.
aprila), prikazano je osam filmova u nedavno renoviranoj sali SKC-a (u Banovini).
Zahvaljujući dobrom 5.1. surround ozvučenju, publika je mogla da se adekvatno plaši
naglašenim zvučnim dizajnom i jezivom muzikom po kojoj su italijanski horori poznati.
Istina,
termin ove revije bio je pomalo nezahvalan: između dva praznika, sa mnogo studentarije
na mini-raspustu, i sa ograničenom reklamom, ovo dešavanje je sebi privuklo tek
par desetina najvernijih gledalaca. To je velika šteta jer radi se o prvoj horor
reviji još od programa u nekadašnjem klubu 'Čarli
Čaplin', koji je jedva uspevao da primi četrdesetak željnih gledalaca na Noć
veštica 1997. Niška filmska publika se neprestano osipa, što se vidi u jezivo lošoj
posećenosti bioskopa, pa i u daleko manjem broju gledalaca u Kinoteci koju takođe
NKC organizuje (danas je uspeh ako ih u sali bude tridesetak, dok je u zlatnim danima,
pre samo pet-šest godina, prosek bio oko devedeset, dok su atraktivnije projekcije
umele da dovuku i kojih dvestotinak posetioca). U tom svetlu, poseta ovoj reviji
je još i sasvim pristojna, naročito ako se ima u vidu njena tematska i žanrovska
ekskluzivnost, odnosno činjenica da horor u ovim krajevima nikada nije ni bio preterano
popularan.
Kao
svojevrsna kruna ovog programa, samo nedelju dana kasnije (u petak, 5. maja), usledilo
je predavanje o 'Majstorima italijanskog
horora'. Držao ga je potpisnik ovih redova, na osnovu svog dugogodišnjeg proučavanja
horor žanra, a još konkretnije – na osnovu serije tekstova o italijanskom hororu
objavljenih u beogradskom magazinu 'Znak
sagite'. Opsežno predavanje bilo je posvećeno svim važnijim imenima apeninskog
horora, od Marija Bave (autora iz šezdesetih godina prošlog veka) pa do današnjih
novih zvezda poput Mikele Soavija (poznatog po ekranizaciji popularnog stripa 'Dilan
Dog').
Post-praznični mamurluk je verovatno bio još jedan
razlog za osrednju posećenost (čitaj: petnaestak duša), ali ono što je nedostajalo
u smislu kvantiteta nadoknađeno je kvalitetom. Prisutni su s pažnjom i interesovanjem
ispratili predavanje kao i dokumentarac o Mariju Bavi prikazan nakon njega, a potom
su žustro glasali za film po izboru, od nekoliko ponuđenih. Na kraju je pobedio
novi film, 'Oči od kristala', čijom projekcijom je i ovo veče uspešno privedeno
kraju.
Najzad,
ovaj baraž fantastike i horora, neviđen u Nišu u poslednjih petnaestak godina, okončan
je mini-revijom domaćih kratkometražnih filmova fantastike i horora. Ovaj program
zasnovan je na onome koji je u beogradskom Domu Omladine sa izvanrednim uspehom
prikazan kao deo 'Beokona', manifestacije
koju su organizovali tamošnji ljubitelji fantastike iz društva 'Lazar Komarčić'.
Posle velike popularnosti ovog ekskluzivnog programa usledila je i njegova repriza
na 'Danima horora u Beogradu', kao i gostovanje u nekoliko gradova u Srbiji. Tako
je, na kraju, dospeo i do Niša, i prikazan je u istoj, već pomenutoj sali SKC-a.
Filmove je predstavio Jovan Ristić, član
društva 'Lazar Komarčić' i jedan od selektora ovog programa. Drugog dana revije,
u subotu 13. maja, Ristić je održao i video-prezentaciju beogradskog društva ljubitelja
fantastike, koje okuplja brojne istaknute pisce, prevodioce i izdavače kao što su
Zoran Živković, Boban Knežević, Goran Skrobonja i drugi.
Na
žalost, niško društvo ljubitelja fantastike 'Lira' postoji samo na papiru, ali svojim dosadašnjim (sporadičnim,
i slabo promovisanim) aktivnostima nije uspelo da oživi nišku scenu, niti da sebi
privuče značajniji broj aktivnih članova. Što je posebno neshvatljivo, niko od
(ionako uskog kruga) starijih članova nije prisustvovao nijednom od ova tri programa.
Prilika za vrbovanje novih, mladih članova ispuštena je, a broj prisutnih u sali
SKC-a oscilirao je između deset i dvadeset. Ako se ovakva tendencija nastavi, kroz
nekoliko godina biće doveden u pitanje smisao organizovanja ovakvih programa u Nišu.
Koliko god neki kukali na 'beogradizaciju', u ponekim
aspektima Niš bi mogao da samo zavidi Beogradu, a poređenje između medijske pokrivenosti
i naročito odaziva publike na istim ovim programima u Beogradu i u Nišu otkriva
vrlo poražavajuću sliku – poražavajuću po Niš. Ako se na jednoj istoj reviji filmova
u Beogradu pojavi između 150 i 200 posetilaca, a u Nišu ih na nju dođe deset puta
manje, postavlja se pitanje: da li je Niš deset puta manji, nepismeniji, manje urban
i moderan grad? Umesto žalopojki zbog tzv. 'beogradizacije' možda bi bolje bilo
da se borimo protiv južno-tužne 'nišizacije'!