Bogat filmski program za sirotinjsku nišku publiku

             Kad sam bio mlađi i naivniji (tj. optimističniji), pokušavao sam da u Nišu animiram neka dešavanja vezana za horor i fantastiku uopšte, odnosno da okupim grupicu ako ne i čitavu grupu entuzijasta dovoljno ornih i kreativnih da nešto porade na tom planu.

            Godine 1997. osnovao sam, sa Srđanom Savićem, društvo ljubitelja fantastike pod nazivom TAMNA ZVEZDA, po uzoru na beogradskog "Lazara Komarčića." Imali smo dve javne aktivnosti, obilato oglašene u medijima (lokalnim novinama i televizijama). Jedno je bilo predavanje koje smo Savić i ja održali na temu vanzemaljskih invazija na filmu, u prostorijama NKC-a na Paliluli. Drugo je bilo moje predavanje o Kronenbergu u klubu "Čarli Čaplin", u podrumu pokojnog bioskopa "Čegar".

            Nešto potom, u istom tom "Čaplinu", gde su Savić i Dejan Dabić dugo vremena organizovali filmske večeri (kultni i popularni filmovi sa video bima), priredio sam uoči Noći Veštica reviju horor filmova – uglavnom retkih, teško nabavljivih u to vreme (1997): dakle, pre divxa i dvda, pre masovnog skidanja sa neta. Bili su to kultni naslovi kakvi se nisu mogli naći ni u jednom niškom video klubu: TEKSAŠKI MASAKR MOTORNOM TESTEROM, SANTA SANGRE, HARDWARE itsl.

            Na sva ova dešavanja došlo bi po nekih 20-30 mladih osoba, što je sasvim fina cifra, jer ni BG "Lazar Komarčić" ne uspeva da okupi više, čak i kad banku drže mnogo izvikanija imena. Avaj: bili su to samo pasivni konzumenti, koji bi došli, saslušali-odgledali šta ima, i tiho se povukli u mrak iz kojeg su izmileli. Uprkos svim vapajima, ama baš niko nije mi tada prišao, pitao za neki film, ili za bilo šta drugo, ili ponudio druženje, aktivnost, pisanje, crtanje, fanzinašenje, predavanje, šta god.

Dakle, moji pokušaji u ovom pravcu (a bilo ih je još...) ostali su uzaludni. Jer, ovaj veliki univerzitetski grad, treći po veličini u Srbiji, bio je i ostao samo jedna malo veća palanka, ili još preciznije, turska kasaba.

To proističe između redova i u redovima koji slede, a izvorno su objavljeni u (danas pokojnom) kulturnom dodatku danas sve bednijih niških NARODNIH NOVINA. Tekst na blogu ilustrovan je mojim horor fotkama sa proslave Noći Veštica u klubu "Čarli Čaplin" daleke (ali iz ove perspektive – blistave, bajne i sjajne) 1997. godine. Da, bundevu sam lično ja izrezbario!

            

        Bogat filmski program za sirotinjsku publiku            

Кult br. 36,

26.05.2006.

(c) Dejan Ognjanović

Niški Kulturni Centar (sa svojim urednikom filmskog programa, Dejanom Dabićem) krajem aprila i početkom maja priredio je nekoliko zanimljivih programa za ovdašnje filmofile, a posebno za one naklonjene žanrovskom i fantastičnom filmu.

            Prvo je, stešnjena u nedelji između Uskrsa i Prvog maja, organizovana revija italijanskog horor filma, u saradnji sa Italijanskim kulturnim centrom i Domom omladine iz Beograda. Radi se o programu zasnovanom na reviji održanoj 24-26. marta 2006. u Beogradu. Ovog puta, istina, nije bilo atraktivnih gostiju poput kultnog režisera Darija Arđenta koji je svojim prisustvom počastvovao svoje beogradske obožavaoce, ali su Nišlije barem mogle da na projekcijama sa video bima pogledaju neka klasična ostvarenja italijanskog horor filma, kao što su Maska demona, Bič i telo, Suspirija, Natprirodna pojava, i drugi.  Tokom četiri dana, od utorka do petka (25-28. aprila), prikazano je osam filmova u nedavno renoviranoj sali SKC-a (u Banovini). Zahvaljujući dobrom 5.1. surround ozvučenju, publika je mogla da se adekvatno plaši naglašenim zvučnim dizajnom i jezivom muzikom po kojoj su italijanski horori poznati. 

            Istina, termin ove revije bio je pomalo nezahvalan: između dva praznika, sa mnogo studentarije na mini-raspustu, i sa ograničenom reklamom, ovo dešavanje je sebi privuklo tek par desetina najvernijih gledalaca. To je velika šteta jer radi se o prvoj horor reviji još od programa u nekadašnjem klubu 'Čarli Čaplin', koji je jedva uspevao da primi četrdesetak željnih gledalaca na Noć veštica 1997. Niška filmska publika se neprestano osipa, što se vidi u jezivo lošoj posećenosti bioskopa, pa i u daleko manjem broju gledalaca u Kinoteci koju takođe NKC organizuje (danas je uspeh ako ih u sali bude tridesetak, dok je u zlatnim danima, pre samo pet-šest godina, prosek bio oko devedeset, dok su atraktivnije projekcije umele da dovuku i kojih dvestotinak posetioca). U tom svetlu, poseta ovoj reviji je još i sasvim pristojna, naročito ako se ima u vidu njena tematska i žanrovska ekskluzivnost, odnosno činjenica da horor u ovim krajevima nikada nije ni bio preterano popularan.

            Kao svojevrsna kruna ovog programa, samo nedelju dana kasnije (u petak, 5. maja), usledilo je predavanje o 'Majstorima italijanskog horora'. Držao ga je potpisnik ovih redova, na osnovu svog dugogodišnjeg proučavanja horor žanra, a još konkretnije – na osnovu serije tekstova o italijanskom hororu objavljenih u beogradskom magazinu 'Znak sagite'. Opsežno predavanje bilo je posvećeno svim važnijim imenima apeninskog horora, od Marija Bave (autora iz šezdesetih godina prošlog veka) pa do današnjih novih zvezda poput Mikele Soavija (poznatog po ekranizaciji popularnog stripa 'Dilan Dog').

Post-praznični mamurluk je verovatno bio još jedan razlog za osrednju posećenost (čitaj: petnaestak duša), ali ono što je nedostajalo u smislu kvantiteta nadoknađeno je kvalitetom. Prisutni su s pažnjom i interesovanjem ispratili predavanje kao i dokumentarac o Mariju Bavi prikazan nakon njega, a potom su žustro glasali za film po izboru, od nekoliko ponuđenih. Na kraju je pobedio novi film, 'Oči od kristala', čijom projekcijom je i ovo veče uspešno privedeno kraju.

            Najzad, ovaj baraž fantastike i horora, neviđen u Nišu u poslednjih petnaestak godina, okončan je mini-revijom domaćih kratkometražnih filmova fantastike i horora. Ovaj program zasnovan je na onome koji je u beogradskom Domu Omladine sa izvanrednim uspehom prikazan kao deo 'Beokona', manifestacije koju su organizovali tamošnji ljubitelji fantastike iz društva 'Lazar Komarčić'. Posle velike popularnosti ovog ekskluzivnog programa usledila je i njegova repriza na 'Danima horora u Beogradu', kao i gostovanje u nekoliko gradova u Srbiji. Tako je, na kraju, dospeo i do Niša, i prikazan je u istoj, već pomenutoj sali SKC-a. Filmove je predstavio Jovan Ristić, član društva 'Lazar Komarčić' i jedan od selektora ovog programa. Drugog dana revije, u subotu 13. maja, Ristić je održao i video-prezentaciju beogradskog društva ljubitelja fantastike, koje okuplja brojne istaknute pisce, prevodioce i izdavače kao što su Zoran Živković, Boban Knežević, Goran Skrobonja i drugi. 

            Na žalost, niško društvo ljubitelja fantastike 'Lira' postoji samo na papiru, ali svojim dosadašnjim (sporadičnim, i slabo promovisanim) aktivnostima nije uspelo da oživi nišku scenu, niti da sebi privuče značajniji broj aktivnih članova. Što je posebno neshvatljivo, niko od (ionako uskog kruga) starijih članova nije prisustvovao nijednom od ova tri programa. Prilika za vrbovanje novih, mladih članova ispuštena je, a broj prisutnih u sali SKC-a oscilirao je između deset i dvadeset. Ako se ovakva tendencija nastavi, kroz nekoliko godina biće doveden u pitanje smisao organizovanja ovakvih programa u Nišu.  

Koliko god neki kukali na 'beogradizaciju', u ponekim aspektima Niš bi mogao da samo zavidi Beogradu, a poređenje između medijske pokrivenosti i naročito odaziva publike na istim ovim programima u Beogradu i u Nišu otkriva vrlo poražavajuću sliku – poražavajuću po Niš. Ako se na jednoj istoj reviji filmova u Beogradu pojavi između 150 i 200 posetilaca, a u Nišu ih na nju dođe deset puta manje, postavlja se pitanje: da li je Niš deset puta manji, nepismeniji, manje urban i moderan grad? Umesto žalopojki zbog tzv. 'beogradizacije' možda bi bolje bilo da se borimo protiv južno-tužne 'nišizacije'!