**(*)
2+
LOFT
je na početku mnogo obećavao: prosto zaželim da ovo uzmu Ameri i rimejkuju tako
da očuvaju sve što ovde valja, a da dodaju malo više smisla, odnosno da
dosledno sprovedu neke ideje i koncepte koji su ovde tek skicirani pa
napušteni.
Balans
između strave i apsurda ovde je vrlo neuspeo, i poslednja trećina prečesto
prelazi granicu koja vodi u parodiju, i pati od overkilla. U samo jednom filmu
bore se čak 3 odvojene priče: o spisateljici i njenim privatnim demonima; o
mumiji prekoputa, koja je (izgleda?) već pravila neka sranja kada je prvi put
otkrivena, pa je zakopana samo da bi ponovo bila otkrivena; i o duhu devojke
koja je bila ubijena u toj istoj kući gde sad piskinja dolazi da piše svoj
naručeni ljubić.
Ovome
se pridružuje i plot o napasnom uredniku koji dolazi da je onodi u toj kući kao
pravi psiho, pokušava čak i da je ubije… a na sve to je nakalemljena još i
romansa (?) sa ćutljivim komšijom, naučnikom koji je u svoj dom doneo mumiju s
posla da bi je nasamo proučavao – a kad mu nametnu nekakve studente tu, on
zamoli komšinicu da primi ovu mumiju kod sebe na par dana, dok studenti ne odu,
i ovda ladno pristane.
Dakle,
scenario je all over the place, pravi haos od plotova i subplotova, od kojih
većina nigde ne vodi, a overkill zlokobnih pretnji, što ljuckih, što mumijskih,
što sablasnih, proizvodi kontra-efekat: ravnodušnost, i povremeno smeh. Pa
ipak, u izolaciji, ima bar 5-6 ODLIČNO odrađenih horor scena…
Šteta,
ovo je mogao da bude a thinking man's ETERNAL (gde je, btw, jednako
pretenciozni Almereida svojim pristupom na sličan način upropastio potencijalno
odličnu priču o toj ženskoj mumiji iz blata).