Ovi dani, kada su svi u
euforiji oko "nove" godine, oko boljih dana koji, navodno, nailaze –
dok su svi obuzeti idolatrijom budućnosti u koju neumoljivo srljamo – upravo ovo
je vreme da se prisetimo toga da je cela ta halabuka, zapravo, isprazna,
neutemeljena i krajnje sumnjiva (osim kao svake-godine-sve-tanji alibi za
orgijanje – onima kojima alibi za takvo što uopšte treba).
Ukratko rečeno, ovo je
pravi trenutak da uživamo u novoj dozi poezije najvećeg doktora među pesnicima
i najvećeg pesnika među doktorima – Živomira
Žike Nikolića, doktora biotehničkih nauka (agronomske nauke) iz jednog sela
blizu Aleksinca. Oni koji su se kasnije uključili u Ghoul-program, remek-dela
ovog barda srpskog pesništva i ekskluzivnog otkrovenja ovog bloga mogu pronaći
pod tagom Žika
pesnik.
Pesnik Žika se u ovoj
zbirci pesama hrve sa nekim od temeljnih problema ljudske egzistencije, kao što
su, recimo, entropija, smrtnost, prolaznost i karanje, a ponajviše sa
činjenicom da sve što je lepo kratko traje, i obično se nalazi daleko u
prošlosti (detinjstvo), za razliku od novih dana (tzv. "zrelo doba",
starost i sl.) koji samo vode u dublje i beznadežnije crnilo i besmisao. Da,
zaista, RANIJE JE BILO LEPŠE, odnosno, na južnjačkom dijalektu kojim su pisane
sve ove pesme, POPRE BEŠE POUBAVO.
Evo kako i zašto... (Klikni na sliku da je vidiš čitko)
bre ovome vitmen i frost zajedno nisu ravni prtene gace pa cak u dve pesme a i ovo za konoplju je potpuno u pravu svasta se moglo onomad
ОдговориИзбриши