LAVKRAFT u EMITORU (Prikaz)

  

            Svake godine ovde na blogu prigodno obeležim Lavkraftov rođendan (20. avgust) pa eto, i ove godine, nečega vezanog za njega. Ovog puta – detaljni osvrt na spec. broj EMITORA koji sadrži nove domaće priče pisane u omaž ovom piscu. Kratka najava ovoga, zajedno sa još nekim lavkraftovskim dešavanjima i izdanjima, nalazi se OVDE, ali sada je red da kažem i nešto konkretnije o sadržaju. Inače, ovaj EMITOR je izašao otprilike negde za Lavkraftov smrtovdan (15. mart) i mada sam ga pročitao ubrzo potom, sticajem okolnosti i prečih poslova, moj osvrt na njega došao je na red tek sada.

            Osnovni podaci:

  Emitor #486  

64 strane, 115 x 235 mm

11 proznih, 3 poetska, 18 grafičkih dela

cena: 250 din

+ptt,

kupiš 4 dobiješ 5

Naslovnica: Dragan Paunović

Ilustracije: Asterian, Boris Radujko, Dejan Ognjanović, Ivan Tomić, Milivoj Kostić, Miroslav Lazović, Nemanja Radovanović, Relja Antonić, Stefan Mrkonjić, Vladimir Topalović, Zlata Milić

sadržaj:

(ocene su od 1 do 10)

Dejan Ognjanović, DAGON, BOG SRBA

ocena: ?

       Ranija verzija ove priče bila je odabrana među 30 najboljih na crnogorskom (regionalnom) konkursu IZVAN KORIDORA, najbolja kratka priča, 2010. O tome sam već pisao OVDE. Ta priča je, dakle, bila objavljena u Crnoj Gori, a sada, četiri godine kasnije, najzad će se premijerno naći i pred čitaocima u Srbiji. U pitanju je crnohumorna antiglobalistička lavkraftovština smeštena u Niš i Nišku Banju.

Sanja Pavošević Alisa, PROCEP

ocena: 4-

Akciona minijatura od palp sorte, s tvistom, i relativno tankom vezom s Lavkraftom – ne samo po duhu, gde nema ni L od Lavkrafta, nego i po tematici: nekakav "procep" na nebu iz kojeg povremeno iskoči neko čudo da proguta nekog od loših momaka koji jure protagonistu...

Goran Segedinac, U DUBINAMA

ocena: 5+

Lepo je to napisano, atmosferično, pitko i intrigantno, mada je sâmo kalemljenje Lavkrafta na srpski kontinentalni, slatkovodni ambijent ("Pitoma dolina" podno Divčibara) izvedeno klimavo i neubedljivo, kao i povezivanje sa podzemnim vodama. Plus što je preokret prilično besmislen a priča bez prave poente.

Ivan Tomić, SONET O MORSKOJ SATVORI

ocena: pih, poezija

Brod plovi, satvora ga proguta, kraj.

Praćeno simpatičnom karikaturalnom ilustracijom Ktulua nad Beogradom, od istog autora (Tomića).

Filip Rogović, DOLAZAK AZATOTA

ocena: 5

Solidno pisano, pohvalno prisustvo ljudskog (i socijalnog) faktora, ali ovo prilično proizvoljno spajanje "Pikmenovog modela" i "Muzike Erika Zana" umesto kosmičke strave završava sa vrlo prizemnim, prozaičnim "otkrovenjem" da živimo neživot i da nam se crno piše ovde gde smo (tj. Beograd).

Nenad Pavlović, IZMEĐU

ocena: 4-

Čovek se vrati u kuću u kojoj je odrastao, zaspi – a kad se probudi, ona pretvorena u neraspoznatljivi i haotični lavirint koji ga, na kraju, prebaci u drugu dimenziju, gde zatekne još neke izgubljene, pa onda i njima uspe da sjebe maleni procep u "normalan" svet. I to je to. Šta, čemu, zašto, kako...? Eto, tako.

Radoslav Slavnić, ĐAVO BEZ FILTERA

ocena: 3

Prilično nekoherentno i haotično, uninvolving, ravno, uprkos trudu (da ne kažem – naprezanju): mehaničko, zaboravljivo poigravanje klišeima.

Miloš Petrik, SMRT MUSTAFA-AGE DAMUZIĆA

ocena: pih, poezija

Mustafaga nabasa na devet kćeri Dagonovih kako se kupaju; željan da se priženi nekom od njih, umesto toga završi raskomadan. U desetercu.

Relja Antonić, SELO PLESAČA

ocena: 4+

Nevešt, ali mestimično simpatičan pokušaj da se Lavkraft prebaci u zabrđa i zaprđa Istočne Srbije i njihovog okult-folklora: previše je toga nabacano i početnički zagušeno referencama na hevi metal pesme, filmove, stripove i sâmog Lavkrafta. Ovaj fan-fiction deluje kao prva ruka premise koja je, s malo više researcha, pameti i ambicije, a manje prvoloptaških aluzija, mogla da pruži znatno više.

Dušan Kovijanić, BESANOST

ocena: 2

Rutinsko, epigonsko protrčavanje kroz neke teme i slike iznosi neuživljena i neubedljiva priključenija izvesnog Artura Birčama koji luta kroz kapije sna... i luta... i luta. Da bi ga na kraju odneo nightgaunt. Naravoučenije? Deco, ne radite ovo kod kuće.

Miloš Petrik, DANIĆKI UŽAS

ocena: 5

Partizani krenu da ruše staru crkvicu u nekom selu, smeštenu navrh stene-kule, a ne znaju da je ispod nje džinovski puž-golać, ili tako nešto... Živahno pisano, ozbiljno-zajebantski, ali nedovoljno je i jednog (ozbiljnosti) i drugog (zajebancije) + poenta je upitna.

Tanja B. Trkulja, STIGIJSKA KOB

ocena: pih, poezija

I to loša. Rimovanje po ključu aa bb cc dd, stihovi bez ritma i duše, krajnje prozaično i prozodično brbljanje koje je, eto tako, podeljeno na stihove sa rimama, ali od poezije – ni P, od Lavkrafta – ni L.

Marko Trivunčević, BALABAN

ocena: 4

Evo najzad Lavkrafta na (slanom) moru – crnogorskom. Simpatičan ali ipak neubedljiv pokušaj spoja nekih lokalnih legendi sa pipcima i HPL čudesima, previše veseo i razdragan, previše ovozemaljski, i previše, previše objašnjenja (tj. nimalo misterije, neizvesnosti, strave...). Ipak, slikoviti ambijent ima svoju draž, i priziva ono što je tu moglo biti...

Damir Mikloš, UŽAS BELINE

ocena: 3+

Majstor za grafite crpe farbu iz močvare na periferiji, ispod poda svoje kućice, a čak i kad njega više nema – užasi koje je oživeo počnu da prizivaju mamu Šub Nigurat iz dalekog svemira... Još jedna reakcionarna pričica s naravoučenijem: Deco, ne radite ovo kod kuće, odnosno – umetnici su prokleti, bolje bi bilo da ih nema, da ne prčkaju po zabranjenim istinama, da nam ne šire percepciju jer tako samo prizivaju ZLO koje će uništiti svet kakav (mislimo da) poznajemo. 

            
          Ono što je Lavkraftovu prozu činilo i još uvek čini posebnom jeste njen osobeni svetonazor - filozofija u njenoj pozadini, odnosno u njenom korenu. Sve njegove kreature, demoni, bogovi, sve teme i motivi, služili su iskazu njegovog viđenja čoveka i sveta. U ovim pričama ovde ne nazire se nikakav stav, ideja, a kamoli filozofija autora; ne samo što te priče nisu verne Lavkraftovim nazorima (to nisu ni dužne ni obavezne da budu) nego što se u njima ne vidi ni neki alternativni, drugačiji, osobeni stav njihovih pisaca. Osim ako stav nije nešto tako otrcano kao "Ko mnogo čačka po zabranjenim stvarima sustići će ga kazna - a vrlo lako može da izazove i smak sveta!" Piscima je, takođe, promaklo da je Lavkraft bio pre svega pisac atmosfere pa onda akcije; u ovim pričama ima mnogo akcije, a malo atmosfere. Ukratko, priče u ovom EMITORU omašile su Lavkraftov DUH a oponašale samo njegove površno shvaćene motive (vodena čuda, pipci, apokalipsa, ludilo...) koji kao da su preuzeti iz druge ili treće ruke (filmovi, video igre, stripovi, epigonski pisci) a ne na samom izvoru, u pričama HPL-a.

          Sve u svemu – ovo izdanje je hvale vredno na nivou ideje, ali osrednje na nivou izvedbe. Podnošljivo je za jedan pionirski poduhvat; idući put (ako ga bude) nadam se da će se u ovoj tematici okušati i iskusniji, dokazani domaći majstori fantastike i horora – mada, realno, ne bih realno očekivao da se to desi, jer ovdašnji hororisti su uglavnom previše načeti Kingom, Herbertom i Simonsom da bi adekvatno pojmili i preobrazili jednog Lavkrafta. Ipak, ovdašnji ambijent će svakako biti dovoljno zanimljiv ovdašnjim (ne previše probirljivim) fanovima Lavkrafta da pruže šansu ovim pričama. Za sitne pare ipak dobijate lepo dizajnirano, nakićeno i čitljivim tekstovima popunjeno izdanje.

Gde se još može nabaviti:

sastanci Društva "Lazar Komarčić" ponedeljkom u Domu omladine

u knjižari Beopolis u Bg,

u Lemijevoj knjižari u NS 

A čitav broj može se sad čitati i onlajn, OVDE!