Đorđe Kadijević na Grosmanu 2014 (audio snimak)

Kao što znate, ove godine je počasni i najveći gost Grosman festivala filma i vina u Ljutomeru (Slovenija) bio naš veliki reditelj, Đorđe Kadijević, koji je tom prilikom dobio i nagradu Hudi Maček za životno delo.

Bio sam iznenađen videvši koliko su i domaćini i njihovi gosti bili iznenađeni time koliko je Kadijević – kako ga je opisao jedan od organizatora – "LJUDINA", u svakom smislu, i kao reditelj i kao čovek.

Kadijević je upravo tih dana završavao svoj novi dokumentarni film o Titu i njegovom odnosu prema kulturi i umetnosti koji radi za "Filmske novosti" i RTS, pa stoga nije mogao da izdvoji pet dana: na festival je došao tek u četvrtak 17. jula popodne.

Iste večeri najavio sam ga pred početak projekcije filma ŠTIĆENIK u ljutomerskom najboljem (i jedinom) bioskopu, gde je održao mini-predavanje o distinkciji između horora u kome je navodno "sve jasno" (PSIHO) i filma misterije (ŠTIĆENIK), koji ne daje nikakve definitivne odgovore.

Narednog dana, u petak 18. jula u 20h, na glavnom trgu u Ljutomeru održan je javni čas, odnosno razgovor s Kadijevićem, pred publikom koja je imala priliku i da postavlja pitanja. Pošto smo Kadijević i ja odavno uigrani tim, razgovor je bio opušten ali stručan, i uhodan tako da sam ja, kao i inače u takvim prilikama, sebe sveo na najneprimetniju moguću meru, prepustivši scenu onome kome je zaista i namenjena, odnosno mom sagovorniku.

Ovo možda zvuči kao nekakav truizam ili otkrivanje tople vode, ali, nažalost, takav pristup nije bilo pravilo – videti ranije izveštaje s Grosmana, recimo za opis naporno-nametljivog JA-PA-JA javnog razgovora s Ruđerom Deodatom, koji je vodio Marcel Štefančič Džunior, koji je sve vreme pokušavao da reditelja (i publiku) zasnei svojim poznavanjem trivijalnosti vezanih za njegove filmove i, još gore, da nametne neke svoje opsesivne interpretacije koje su Deodata dovele do ivice strpljenja. Ja sam, pak, svoje neslaganje s Kadijinim poimanjem horora (za koji je i ovom prilikom kazao da je to "jedan smešan, naivan žanr o nekakvim Frankenštajnima i ne znam kakvim čudovištima...") zadržao za sebe, odnosno diskusiju o tome sam ostavio za drugu, privatniju priliku.

Moj zadatak je bio lak, pre svega zato što dobro poznajem i čoveka i delo; a zbog našeg dugogodišnjeg druženja smeo sam sebi da dopustim i nešto što neki drugi voditelj ne bi smeo – naime, već posle oko pola sata razgovora Kadija je pokušao da se odjavi i završi razgovor, ali sam ga ja smesta zamolio da ipak pružimo priliku okupljenima da još malo duže uživaju u njegovoj priči, odnosno – da odgovori na još nekoliko mojih pitanja, a onda i na ona iz publike, ako ih bude. Zahvaljujući mojoj intervenciji (koju je publika pozdravila aplauzom) taj razgovor je potrajao oko sat vremena, umesto pola sata.

Kadijević je i ovog puta opčinio šezdesetak ljudi koji su s najvećom pažnjom saslušali njegove odgovore na moja pažljivo odabrana pitanja: bio je to, zaista, Master Class iz predmeta "Javni nastup". Naš veliki reditelj i intelektualac bio je, kao i uvek, lucidan, rečit ali nerazmetljiv, duhovit ali na rafiniran, nenametljiv način, pametan i zabavan istovremeno – spoj koji retkima polazi za rukom (ima reditelja koji su zabavni za slušati, ali u suštini plitkih misli; i onih koji umeju da budu pametni, ali na način suvoparan i na granici dosadnog).

Pitanja iz publike bilo je iznenađujuće malo – samo dva, a i ta dva bila su prilično bezvezna: jedno se ticalo nečega na šta je Kadija "odgovorio" samo 5 minuta ranije, a jedno je bilo iz domena trivije – odakle mu zvuk jezive buljine ili kakve već ptice iz LEPTIRICE.

Ali, ne verujte mi na reč – proverite sve ovo! Moj verni diktafon usnimio je ovaj nastup, pa sada ekskluzivno na ovom blogu možete da skinete i saslušate taj audio fajl (19 MB) i vidite šta je Kadija imao da kaže o svojim filmovima.

Čak i ako ste već slušali moje ranije razgovore s njim (imate ih ovde na blogu, vidite sidebar DOWNLOADS), videćete da ovde ima relativno malo ponavljanja, a da, s druge strane, ima i vrlo dragocenih potpuno novih iskaza, pri čemu je hajlajt pri samom kraju, kada Kadija opširno, sočno i iznenađujuće pozitivno govori o svom odnosu prema Titu i njegovom vremenu.

Dakle, za skidanje fajla, kliknite OVDE. I – uživajte!