RURALNI GOTIK I NARODNA RELIGIJA SRBA: Konstrukcija sela kao mesta straha u srpskoj fantastičnoj prozi

             A sad: horror, seriously! Evo najave jednog naučnog skupa u Beogradu na kome Marko Pišev i ja izlažemo zajednički rad na temu sela kao mesta straha u srpskoj fantastičnoj prozi. Ispod su detalji!

            U petak i subotu, 11. i 12. aprila 2014. godine u organizaciji Odeljenja za etnologiju i antropologiju i Filozofskog fakulteta u Beogradu, održaće se skup pod nazivom "Etnos", religija i identitet: naučni skup u čast Dušana Bandića.

            Dušan Bandić je svojim knjigama i naučnim radovima promenio i u teorijskom smislu obogatio proučavanje religije u Srbiji, posebno narodne religije i narodnog pravoslavlja. Svojim stručnim angažovanjem Dušan Bandić je unapredio rad naših važnih institucija obavljajući dužnost direktora Etnografskog instituta SANU (1983-1989),  upravnika Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu u više mandata, Predsednika Etnološkog društva Srbije i Potpredsednika Etnološkog društva Jugoslavije.

Rukovodio je nizom veoma značajnih naučnih projekata, pokrenuo i uredjivao časopis „Etnološke sveske“, a na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta bio je među onima koga su diplomci, postdiplomci i doktorandi najčešće birali za mentora. Dobitnik je Nolitove nagrade za knjigu Narodna religija Srba u 100 pojmova (1991), koja je značajno doprinela promociji etnologije, a etnološke teme i pojmove približila široj čitalačkoj publici. Usput – moj najsnažniji Pečat Preporuke za ovu knjigu!

            Oslanjanjući se na teme, metode i probleme koje su činile okosnicu naučnih interesovanja i aktivnosti prof. Dušana Bandića, formulisane su sledeće opštije tematske celine oko kojih će biti organizovan rad skupa:

1. Istorija discipline u Srbiji i regionu: kontinuiteti i transformacije

2. Narodna religija i folklor

3. Narodno pravoslavlje

4. Religija, popularna kultura i urbani fenomeni

5. „Etnos“, identitet i politika

6. Etnologija svakodnevnog života

7. Religija na tržištu – tržište religija

Dakle, da ponovim:

"ETNOS", RELIGIJA I IDENTITET: NAUČNI SKUP U ČAST DUŠANA BANDIĆA

Beograd, Filozofski fakultet, 11. i 12. april 2014. godine

            Od radova koji bi mogli biti zanimljivi čitaocima ovog bloga, ističem ove:

Politika proricanja – predviđanje budućnosti u službi političara i vladajuće ideologije. Mladen Stajić (Institut za etnologiju i antropologiju, Beograd)

Transcedencija i inkarnacija: telo kao centralno mesto religijskog iskustva. Anđa Srdić Srebro (Univerzitet Bordo Montenj, Francuska)

            Novi život mitskih bića. Ljiljana Gavrilović (Etnografski institut SANU, Beograd)

            Ali ponajviše ovo:

Ruralni gotik i narodna religija Srba:

konstrukcija sela kao mesta straha u srpskoj fantastičnoj prozi.

dr Marko Pišev i dr Dejan Ognjanović

            O čemu se tu radi? Evo, sve će biti jasno kad pogledate

Apstrakt:

Seoska područja, naročito ako su izolovana od velikih gradova, mogu se okarakterisati kao oaze Kulture okružene ambivalentnim prostranstvom Prirode. Demonski aspekti prirode ponekad mogu prodreti u oaze čovekovog sveta i uvesti ih u svojevrsnu tranzitnu, liminalnu zonu, ispunjenu neizvesnošću i strahom. Narodna religija Srba, koja bi se drugačije mogla nazvati jos i ruralnom, neskripturalnom i lokalnim verovanjima oplemenjenom verzijom pravoslavlja, ispunjena je mitskim bićima deriviranim iz sveta Prirode, i ona upravo kroz dotične entitete iskazuje svoj dvojaki karakter. Ovo izlaganje usredsređeno je na tretman mitoloških i folklornih elemenata narodne religije Srba u tri domaće priče fantastike i horora, čiji autori, pišući o demonskom karakteru Prirode, konstruišu selo kao "mesto" straha. Za analizu su odabrane tri priče iz tri različite epohe, različitog stila i pristupa tematici ruralne strave (odnosno natprirodnih, "gotskih" motiva u kontekstu srpskog sela i ovdašnjih narodnih verovanja). To su priče "Noć na mostu" Milovana Glišića (pozni 19. vek), "Rodoslov loze vampira" Momčila Nastasijevića (rani 20. vek) i "Zavjet" Ninoslava Mitrovića (početak 21. veka).  

            Na ovom blogu već sam pisao o Glišiću (uključujući ekskluzivnu fotku njegovog groba) OVDE, a o LEPTIRICI – OVDE. O Nastasijevićevim fanta-hororičnim pričama pisao sam već OVDE, a moj prikaz odlične zbirke priča Ninoslava Mitrovića možete čitati OVDE.

Međutim, ne očekujte da je ovaj rad o ruralnom gotiku skrpljen od već postojećih napisa, pa čak ni da se na njih nadovezuje: radi se o skroz novom i svežem tekstu na kome smo Marko i ja zajednički radili i u kome se nalaze neki novi, sveži uvidi u tradiciju domaće fantastike.

Dođite u subotu popodne na Filozofski fakultet (valjda se to dešava u svečanoj sali) i saslušajte naše izlaganje: ulaz je slobodan, besplatan i poželjan! Najbolje je da ispratite celu sesiju koje je naše izlaganje deo: em ćete čuti još neke zanimljive stvari, em nećete ometati prethodne izlagače ulaženjem usred priče. Dakle, dođite u 16h u subotu na ovu sesiju:

Sesija IV:

Religijske teme u medijima i književnosti

(moderator Dragana Antonijević)

16:00

Novi život mitskih bića.
Ljiljana Gavrilović (Etnografski institut SANU, Beograd)

16:15

Književno razumevanje Istoka i Zapada: doprinos Amina Malufa savremenom dijalogu.
Gordana Gorunović (Filozofski fakultet, Beograd)

16:30

Ruralni gotik i narodna religija Srba: konstrukcija sela kao mesta straha u srpskoj fantastičnoj prozi.
Dejan Ognjanović i Marko Pišev (Institut za etnologiju i antropologiju, Beograd)

16:45

„Oduhovljavanje“ komercijalne televizije: religijska pitanja i motivi u „Velikom bratu“ (VIP, 2013).
Lidija Radulović i Ildiko Erdei (Filozofski fakultet, Beograd)

17:00 - 17:45

Diskusija i razgovor

 

            Ujedno vas podsećam da Tim Koji Pobeđuje ™, odnosno Piševa i Ognjanovića, možete videti i čuti u još jednoj hororičnoj prilici samo dva dana kasnije. 

U ponedeljak je promocija mog novog romana ZAVODNIK. 

Mesto dešavanja: Muzej Kinoteke u Kosovskoj ulici. 

Vreme: počinje u 19.45 i traje do nešto pre 21h. 

Učesnici: dr Marko Pišev i dr Ognjanović. 

DOBRODOŠLI!