NOVOGODIŠNJI INTERVJU

            Prošle nedelje dao sam intervju za internet portal ANGLOZINE povodom izlaska POETIKE HORORA. Ovaj razgovor o novoj knjizi ali i o drugim horor temama izašao je pod naslovom DEJAN OGNJANOVIĆ – LEPOTA UŽASA I POETIKA HORORA i izvorno se može videti OVDE. Sada ga, s njihovim dopuštenjem, prenosim i na svoj blog, u izvornom obliku: moj jedini dodatak su novogodišnje čestitke kojima sam ga ukrasio.

            Sa ovom pričom, i sa najavama nekih lepših oblika horora u ionako hororično-najavljenoj 2015-oj, opraštam se od ove i ujedno želim svim čitaocima Kalt Ov Gula zdravlje, veselje, ljubav, finansije i zdrav razum u narednoj godini, uz tradicionalni pozdrav: "Od ljubavi nismo siti, treba dobro jest' i piti!"

Niste se plašili filmova strave i užasa u detinjstvu?

--- Ne, nisam. Ni filmova, ni strašnih priča: štaviše, priželjkivao sam ih, tražio, često uprkos roditeljima koji su mi branili da ih gledam. Na moju veliku žalost, ne mogu se pohvaliti ni da sam imao, ili da sada imam, neke naročite košmare, kao što je bio slučaj sa mnogim piscima horora. Voleo bih da ih imam češće, ali, eto...

Sećate li se prvog romana/kratke priče horor žanra koju ste čitali, da li odatle vodi put koji Vas je doveo do titule prvog „doktora horora“ u Srbiji?

--- Moj put do horora nije vodio preko književnosti: mnogo pre romana i kratkih priča bile su bajke i priče naroda sveta, uključujući, naravno, i domaće. Uvek sam naročito voleo one "mračnije", sa pretećim stvorenjima, čudovištima i drugim jezovitim sadržajima. Recimo, od narodnih priča najviše sam voleo "Baš-Čelika", koji obiluje horor scenama; najdraža mi je bila ona na početku, kada dečak dolazi u podrum i nalazi Baš-Čelika, okovanog, i daje mu vodu, a sa svakom šoljom novi obruči pucaju i oslobađaju ga. 

Od stranih, jednom kada sam počeo da čitam (a bilo je to pre nego što sam krenuo u školu), najdraža mi je bila Andersenova "Ružin vilovnjak", koja po svojoj stravičnosti može da se meri sa bilo kojom klasičnom pričom strave. U njoj strogi brat ubija momka svoje sestre, odseca mu glavu i stavlja je u saksiju sa cvećem u njenoj sobi... Takođe, voleo sam tzv. bapske priče, odnosno navodno autentične anegdote natprirodnih doživljaja (proročanski snovi, susreti sa mrtvima, sa đavolima i omajama...) koje sam slušao od babe i dede. Moj roman Zavodnik je upravo omaž tim jezovitim sadržajima iz detinjstva, i posvećen je babi (po majci) i dedi (po ocu) od kojih sam ih slušao.

Kako je izgledao proces nastanka Poetike horora, odnosno Vaše doktorske disertacije? Da li ste nailazili na kritike u akademskim krugovima, postoje li oni koji ovaj žanr smatraju banalnim i manje vrednim?

--- Doktorska disertacija "Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti" prirodni je produžetak mog magistarskog rada "Gotski motivi u delu E. A. Poa". Proces nastanka tog magistarskog bio je mukotrpan i dugačak, čak sedam godina, ali ne zbog teme nego zbog mentorke čiji sam mobing godinama trpeo, i na kraju zbog nje i ostao bez posla na niškom Filozofskom fakultetu. S druge strane, proces izrade doktorata bio je izuzetno lak i prijatan, delom zbog toga što sam osnove za njega već bio postavio u magistarskom a delom zato što sam ovog puta za mentora imao divnog čoveka i velikog stručnjaka, prof. dr Zorana Paunovića. 

Niko nije dovodio u sumnju naučnu zasnovanost predloženih tema, i obe sam glatko prijavio i odbranio. Ubrzo po odbrani rada javila se šansa da moj doktorat bude objavljen kod "Službenog glasnika", ali onda je došlo do lomova i zaokreta nagore u toj kući, i ta opcija je propala. Na svu sreću, rukopis je zatim privukao pažnju izdavača koji je još prikladniji i bolji za moju knjigu, Orfelina iz Novog Sada, i knjiga je, eto, ove jeseni, izašla kod njih u savršenom povezu i dizajnu.

Knjiga se bavi horor žanrom u anglofonoj knjiženosti, da li je možda na pomolu i delo koje proučava isti žanr u srpskoj književnosti?

--- To je nešto što bih svakako voleo da uradim, a da li će se to desiti zavisi samo od spoljnih okolnosti – mog (eventualnog) novog zaposlenja, poslovnih obaveza itsl. Naime, nastanak takve jedne knjige dugačak je i zahteva mnogo vremena i truda, kao i podršku spoljašnjih faktora kao što su institucija, projekat, stipendija itsl. Bez toga, dok sedim ovako nezaposlen, na Birou, da pišem tako kompleksan rad, bilo bi teško.

Kog pisca biste preporučili našim čitaocima koji žele da započnu druženje sa romanima strave i užasa, a nisu sigurno odakle da počnu?

--- Odgovor na to pitanje zavisi od temperamenta i sklonosti, ali i uzrasta konkretnog čitaoca. Zavisno od toga koliko su smeli i avanturistički nastrojeni u svojim literarnim afinitetima, mogu da počnu od besmrtnih klasika kao što su Po i Lavkraft (ali ovi koriste nešto složeniji jezik, dalek od konverzacijskog na koji su svi navikli), a mogu da krenu i od izvikanih bestselera Stivena Kinga, koji su prosečnom čitaocu prijemčiviji, pa da onda, retroaktivno, krenu u istraživanje tradicije, daleko bogatije i umetnički vrednije, na koju se njegova fast-food proza nadovezuje. Naravno, mogu da pokušaju i sa mojim romanima Naživo i Zavodnik, ako im bliskije deluje strava ponikla iz ovdašnjeg okruženja.

Na svom blogu, The Cult of Ghoul, bavite se i analizom horor filmova. Koje je najgore ostvarenje koje ste gledali?

--- Kad neko stalno gleda horor filmove već toliko decenija, odgovor na to pitanje naročito je težak, ali, recimo da je jedan od svakako najgorih - INVITATION TO HELL u režiji Vesa Krejvena, inače dokazanog majstora horora čije mnoge filmove veoma volim, pa je time ovaj totalni ćorak još neshvaljiviji i negledljiviji. Koga zanima moj izbor NAJGORIH HOROR FILMOVA SVIH VREMENA, može to naći na mom blogu, na ovom linku.

Brem Stoker ili Meri Šeli?

--- Meri Šeli. Ipak je bila prva, i mlađa – prava pionirka. Bila je tinejdžerka kada je zamislila i napisala roman koji je svojim intelektualnim i duhovnim dimenzijama doneo prevrat u žanr koji su do tada pretežno zagušivali nečitljivi ljubići sa nešto malo privida natprirodnog. Njen Frankenštajn je prvi pokazao da horor roman može biti – roman ideja.

Koga čitate van horor žanra?

--- Moram priznati da uglavnom čitam pokojnike jer niko među živima ne može da parira piscima kakvi su Kafka, Nabokov, Bernhard, Andrejev, Selin, Sioran, Vilijam Barouz, itd.

Sa svojim izdavačem Orfelinom pripremate i novu ediciju zvanu Lepota užasa. Kako je ona koncipirana i kada je možemo očekivati u prodaji?

--- Mislim da će finalni naziv te edicije ipak biti isti kao i naslov moje knjige – dakle, Poetika horora. Koncipirana je tako da u nju budu uvršteni vrhunski autori i dela horor žanra koji do sada nisu objavljivani na srpskom. Izbor će biti stručan i kvalitetan, a ne proizvoljan i nasumičan kako to kod domaćih izdavača najčešće biva, a knjige će biti praćene obimnim pogovorima i drugim pratećim materijalima. Oni će ta dela adekvatno da kontekstualizuju i predstave ovdašnjem čitaocu koji u ovakvim izdanjima nije navikao da vidi nešto ozbiljnije od par stranica kakvog-takvog pogovora ili skromne beleške, ako i toliko. Uzor nam je edicija "Među javom i međ snom" koju je Nolit izdavao u 1960-im, a koja je objavljivala dela fantastike u najširem značenju reči. U ovoj ediciji naglasak će biti na "mračnoj fantastici" odnosno stravi, ali visoke književne vrednosti. Plan je da edicija sadrži kako klasične, tako i moderne autore. Mogu da najavim da će prvu knjigu činiti tri obimne novele Aldžernona Blekvuda, dok će u drugoj knjizi edicije biti objavljene sve novele i priče H. F. Lavkrafta koje do sada nisu bile prevedene na srpski, a to zaslužuju. Blekvud bi trebalo da izađe u prvim mesecima 2015. a nešto za njim i Lavkraft. Nadam se da ćemo do idućeg Sajma knjiga uspeti da uradimo i treću knjigu...

Ako bismo Vas sutra pozvali na maskenbal, u koga biste se maskirali?

U gula.