Gothic Golubac (tvrđava)

            Ovog leta sam sa prijateljem i kolegom Markom Piševim overio još jednu lokaciju „gotske“ Srbije koju odavno imam na umu: velelepnu tvrđavu Golubac, kraj Dunava, na istoku Srbije.

Bio je to deo naše bogate i više nego sadržajne ekskurzije koju su, do tog trenutka, već činile posete tvrđavi Ram, kao i drevnom keltskom nalazištu (ritualni žrtvenici) u njenoj blizini.

Nažalost, sa Golupcem nismo baš imali sreće: naša sklonost ka improvizaciji, ad hoc odlukama i rutama te zbrzanim maršrutama, koja nam je do sada uvek donosila blagodeti („sreća prati hrabre – i pametne!“) ovog puta nas nije baš proveselila.

Naime, ispostavilo se da smo tvrđavu Golubac zatekli usred opsežnih radova rekonstrukcije, što smo, uz malo guglanja, verovatno mogli saznati pre nego što smo krenuli ka njoj; ali, tko se pak tomu nadao, ne?!

To je značilo da je ugođaj starinske tvrđave i njenih divnih kamenih zidina bio nagrđen grdnim skelama, žicama, daskama, ogradama i radnicima sa šlemovima u drečavim uniformama.

To je, što je još gore, značilo da nema ništa od šetkanja njenim zidinama, ništa od penjanja na njen vrh i uživanja u pogledu na Dunav odatle, niti se moglo i pomisliti na prilazak kulama koje silaze sve do reke...

Sve što smo mogli bilo je da prošetamo njenim podnožjem, njenim središtem, pazeći pritom da nas ne pregazi neki auto, jer ovo je zaista redak ako ne i unikatan primer ovako divnog istorijskog spomenika kroz koji, doslovno, prolazi važan i užurban auto-put!

Dan je bio veoma vedar i sunčan, a nebesko plavetnilo i sunčevo bleštavilo takođe su ubijali „gotski“ ugođaj, pa sam zato barem neke od fotki načinjenih tog dana prebacio u crno-belo, kako bi bile bliže onome što smo želeli i zamišljali.

Očito bi bilo mudrije ovde doći u jesen, kad uvene sav ovaj „spanać“ što se drečavo zeleni na sve strane i svojim vulgarnim životom remeti nekro-hororični ugođaj grobno mrtvog kamena...

Upili smo u sebe, koliko smo mogli, od lepote tvrđave šetkajući kroz nju i oko nje, a onda smo otišli u obližnje svratište gde smo se počastili divnom svežom pastrmkom i smuđem...