Montagju Rouds Džejms
(Montague Rhodes James) smatra se, sasvim opravdano, jednim od najvećih
klasičnih majstora kratke jezovite priče. Hauard F. Lavkraft ga je smatrao
pripadnikom „Velike četvorke“, zajedno sa Arturom Makenom, Aldžernonom
Blekvudom i Lordom Dansenijem.
Od ove četvorice Džejms je za života postigao
najveće uvažavanje kao pisac; dok su preostala trojica ostala u zabranu „kulta“
poznavalaca, Džejms je stekao popularnost kod znatno šire publike.
Njegove zbirke i izbori
najboljih priča neprestano se doštampavaju od vremena kada su objavljeni pa do
danas, vek kasnije. Status neprevaziđenog umetnika priče o duhovima održan je,
pored ostalog, i kroz masovno dostupna izdanja ugledne edicije „Vordsvortovi klasici“
(Wordsworth Classics) koja omogućavaju da njegove priče budu čitane izvan domena posvećenika,
kolekcionara i proučavalaca, što je naročito važno, jer, kao što je Po napisao,
„da biste bili cenjeni pre svega
treba da budete čitani.“
Danas se sa sigurnošću može
tvrditi da će dela M. R. Džejmsa biti čitana dokle god postoji potreba čitalaca
za slatkom jezom i zlokobnom stravom.
M. R. Džejms je
prvorazredni majstor horora u čijim sam pričama pre par godina s najvećim
uživanjem ponovo uživao. Čitao sam ih, i to sve (a nema ih mnogo – ukupno ih je
napisao 30), još sredinom 1990-ih, čim sam uspeo da dođem do izdanja sabranih
mu priča na engleskom.
Bio sam tada, naravno,
vođen pre svega pohvalama koje mu je, u fundamentalno nezaobilaznom eseju "Natprirodna strava u
književnosti" uputio H. F. Lavkraft, koji je, pored ostalog, kazao da
je Džejms „obdaren gotovo dijaboličnom
moći u blagom i postupnom prizivanju strave iz samog središta prozaičnog
svakodnevnog života.“
U istom eseju on, takođe,
kaže: „Doktor Džejms poseduje vispreno i ogromno naučno znanje o ljudskim
nervima i ljudskim osećanjima; on itekako zna kako treba da raspodeli
izlaganje, slike i tanane nagoveštaje da bi kod svojih čitalaca postigao
najbolje rezultate. Ne toliko majstor atmosfere koliko majstor događanja,
raspoređivanja i podešavanja, on češće doseže do emocija putem intelekta nego
putem neposrednosti.“
I još: „Doktor Džejms lakim
potezima oživljava užas i gnusobu u najstravičnijem obliku, pa će u toj mračnoj
oblasti zauvek i ostati jedan od malobrojnih istinskih majstora.“
I, mada su mi te priče, ili
bar dobar deo njih, bile odlične još tada, koliki je to zaista majstor postalo
mi je u punoj meri jasno tek prilikom relativno nedavnog repriziranja celokupnog
njegovog sablasnog opusa, sa današnjom pameću i znanjem i uvidom u poetiku
horora.
Na prvi pogled, te priče
deluju jednostavno, možda i previše. Ali tek kad se čovek malo udubi u njih, u
njihovu strukturu, u tu minuciozno vođenu naraciju, postaje svestan koliko je majstorstvo
potrebno da se postigne ta prividna lakoća, te koliko je to sve genijalno
konstruisano sa jednim jedinim ciljem: da izazove prijatno neprijatnu jezu!
Kakvi se samo snažni efekti
postižu skromnim (samo naizgled skromnim!) postupcima – i kakvi se ponori
zaista retko viđenih grozomornih koncepcija skrivaju između naizgled uglađenih,
finih, zdravorazumskih redova – kakav ambis srednjovekovne grozote preti odmah
iza tankog uštirkanog viktorijanskog čaršava – u uzgrednim nagoveštajima, u
rečenici ili dve, u ponekoj vešto uobličenoj frazi, u savršeno odabranoj reči... u slikama i prizorima koji će
vas garantovano proganjati u dubokim noćnim časovima!
Lavkraft je s pravom i
drugde isticao Džejmsa, kao recimo u ovom pismu: „Džejms ima osećaj za dramske
vrednosti & oko za grozne intruzije u svakodnevicu kojima niko od palp
otaljavača ne bi mogao ni da priđe sve i kad bi im njihovi jadni životi od toga
zavisili." (H. P. Lovecraft, to J. Vernon Shea (5. February 1932), Selected Letters, Volume IV, Arkham
House, Sauk City, 1976, p. 15.)
Stari HPL je, istina, imao
određenu rezervu zbog Džejmsovog odsustva jasnog svetonazora, iliti metafizike,
ali to je tema kojom se detaljnije bavim u pogovoru izboru najboljih Džejmsovih
priča koji sam upravo priredio, i koji uskoro izlazi u ediciji „Poetika strave“
kod Orfelina, pod naslovom ZAZVIŽDI, I JA ĆU TI DOĆI, pa o tome možete tamo
čitati vrlo ubrzo.
Tipično za tretman horora u
Srbiji, sve do današnjih dana, Džejms je do nas došao sa ogromnim zakašnjenjem
i sa jadnim, poluprofesionalnim tretmanom, u sumnjivom izboru... Ukratko, prvo
izdanje Džejmsa na srpskom bio je neugledni knjižuljak Jasen i druge priče o duhovima objavljen
skoro ceo vek nakon prve Džejmsove zbirke. U skromnom izboru od samo 6 priča
nalaze se 3 vrhunske i 3 prilično slabe.
Ovom izboru su ubrzo dodate
još dve priče – jedna vrhunska i jedna slaba – i to je onda izašlo pod naslovom
Knjiga
o duhovima kod Narodne knjige (2006), u izdanju sa ružno-banalnom prednjom
koricom ---
---i sa kretenskim tekstom na zadnjoj korici gde čak ni ime autora nisu
umeli tačno da napišu (ah, to trapavo prebacivanje latinice u ćirilicu, ah,
odsustvo bilo koga ko bi primetio ovako krupnu grešku)!
Što je još gore, u ovom
izdanju navodno renomiranog a zapravo po aljkavosti zloglasnog i s pravom
propalog izdavača, tekstovi priča su lišeni bilo kakve lekture ili redakture i
vrve od grešaka svih vrsta (kucanje, pravopis itd) tako da je to mučno čitati.
Pogovorčić ima samo 3 strane. Tipično.
E, pa, dosta je bilo tih
tipičnih srpskih aljkavih nestručnih otaljanih izdanja: najzad je kucnuo čas da
se ovim vrhunskim piscem horora pozabave ljudi koji znaju i vole svoj posao,
i da takvi publici ponude prvi pravi, autoritativni i po svemu reprezentativni
prikaz toga ko je i šta je M. R. Džejms zaista.
Tek sada između jednih,
prelepih korica možete videti sve ono zbog čega je ovaj pisac tako značajan, i imati
njegova uistinu najbolja dela predstavljena sa ozbiljnošću i ukusom, bez trivijalizacije bilo koje vrste.
To, konkretno, znači
sledeće: knjiga ZAZVIŽDI, I JA ĆU TI DOĆI je nazvana prema priči „O, zazviždi,
i ja ću ti doći, momče“ ("Oh, Whistle, and I'll Come to You, My Lad"
– u ranijem izdanju se ta priča zvala „Zvižduk i odziv“!).
Ona sadrži stručan izbor od 12 najboljih Džejmsovih priča, od kojih se 8 po prvi put javlja na srpskom.
Ona sadrži stručan izbor od 12 najboljih Džejmsovih priča, od kojih se 8 po prvi put javlja na srpskom.
Prevodi četiri od ranije
poznate priče sada su redigovani i anotirani, a preostalih 8 preveli su iskusni
znalci: dr Ivan Velisavljević i dr Dejan Ognjanović (svaki preveo po 4
priče). Svih 12 prevoda pomno je pregledao i popravio dr Ognjanović, koji je
uneo i čitav niz fusnota za lakše razumevanje brojnih aluzija vezanih za antičke
i srednjovekovne mitove, legende, ezoteriju, istoriju, religiju, umetnost...
Kao najbolje Džejmsove za ovo izdanje odabrao sam sledeće priče:
- Spomenar kanonika Alberika (Preveo: Ivan Velisavljević)
- Izgubljena srca (Preveo: Aleksandar Bjelogrlić)
- Jasen (Preveo: Aleksandar Bjelogrlić)
- Broj 13 (Preveo: Ivan Velisavljević)
- Grof Magnus (Preveo: Dejan Ognjanović)
- O, zazviždi,
i ja ću ti doći, momče (Preveo: Aleksandar Bjelogrlić)
- Blago opata Tomasa (Preveo: Dejan Ognjanović)
- Čaranje runama (Preveo: Dejan Ognjanović)
- Rezidencija u Vitminsteru (Preveo: Ivan Velisavljević)
- Večernja razonoda (Preveo: Ivan Velisavljević)
- Pogled s brda (Preveo: Dejan Ognjanović)
- Opomena za radoznale (Preveo: Aleksandar Bjelogrlić)
Kao što ste već navikli u
prethodnim knjigama edicije „Poetika strave“, i ovde na kraju imate detaljan, stručan
pogovor (na preko 30 strana), pod naslovom „Montagju Rouds Džejms: Jeza prijatno neugodna“, kao i biografiju i
bibiliografiju Džejmsovih dela, kako bi ovaj pisac bio na potpun način
predstavljen čitaocu koji o njemu do sada, izvan moje Poetike horora (i prevoda
Lavkraftovog eseja), na srpskom nije ni imao gde da čita.
Takođe, i ovu knjigu krasi
vrhunski dizajn – izvanrednu koricu uradio je Dragan Bibin (profesor na Fakultetu umetnosti u Novom Sadu, koji
predaje upravo predmet Grafički dizajn), a on je, takođe, ukrasio i njenu
unutrašnjost. Pregradne strane sadrže motive zlokobno pocepanih čaršava, a
njihovo puno značenje biće vam jasnije kad pročitate naslovnu priču i njen
memorabilni završetak. Korica je takođe zasnovana na jednom detalju iz te priče.
Zbirka ZAZVIŽDI, I JA ĆU TI
DOĆI ima 286 strana. Tvrdi povez. Standardni format. Ivice stranica su obojene
u ljubičastu boju. Iz štampe izlazi sredinom ovog meseca, i veliku premijeru će
imati na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu (25.10-01.11).
Od sutra (06.10.) počinje pretplata pod najpovoljnijim uslovima za nabavku ove knjige - detalji o tome, od sutra, na sajtu izdavača i na ovom blogu (u apdejtu ovog posta). Radujte se ovom novom biseru klasičnog horora - iz vremena kad su horor priče bile zaista jezive i zastrašujuće!
Samo je pet godina prošlo otkad sam Vas na promociji časopisa Gradac posvećenom Lavkraftu pitala da li je u planu nešto o M. R. Džejmsu. Upravo kroz Wordsworth Classics izdanje sam se srela sa ovim autorom i oduševila se atmosferom koju sam zatekla u njegovim delima i činjenicom da mi se tokom čitanja ježe fine dlačice na vratu. Zvuči mi kao da je vredelo čekati ovo izdanje. Eto mi i razloga da odem na vašar knjižara.
ОдговориИзбришиPeta slika od pozadi je ilustracija "The Shunned house" od HPL, taj poznati motiv prizemlja uklete kuće iz koja su isparavala čudna obličja iz prostorije obrasle gljivama.
ОдговориИзбришиNisam čitao ama baš ništa od ovog autora, dobro je sto se nisam sreo sa onom crvenom slikovnicom za decu, kakvom ga je predstavila Narodna knjiga kroz lenjive daktilografe, neodgovorne recenzente i infantilne dizajnere korica, to je kao da Nikolu Teslu stavite u neki rijaliti sa onim seljančurama.
Trenutno sam mišljena da ovaj cirkus letećih čaršava ne može da me uplaši (pošto vidim da ga reklamiraš posteljinom), ali dajem prednost da grešim, upravo zbog te najavljene širine znanja i upotrebe srednjevekovnih termina u njegovim delima koje si objašnjavao fusnotama, jer šta je umetničko horor delo, ako ne strah prožet znanjem. Svakoga može da preplaši u mraku budala sa čaršafom na glavi, ali čaršaf koji ima akademsku težinu, e to je već nešto.
Rizikovaću i nabaviću ovu knjigu, ali ako ona ne dostigne ništa kod mene, kao što je to učinio Robert Čejmbers i njegovim čudnim smislom za stravu (bar za mene koji sam ostao kao hladna stena, jer njegov horor mi je u nivou Okretaj zavrtnja, oba ništa kod mene, evo i dan danas se ne sećam ničega da su mi ostavili utisak), onda definitvno ostajem mišljenja da je Lavkraft imperator horora, Blekvud kralj. Možda nekad Artura Mekena pročitam ako ga prevedete. Ove novije ne računam, baš, jer su svoj horor gradili na njihovim temeljima.
Makena sasvim sigurno imam u planu, na samom vrhu je moje liste. Videćemo da li ćemo uspeti da iznesemo izvorni plan, da dogodine objavimo tri knjige modernih pisaca: ako to ne bude moguće, VRLO je verovatno da će upravo THE BEST OF MACHEN biti u igri...
ОдговориИзбришиNa sajtu je i dalje "Šaptač" i kupovina istog. Ni pomena o "zvižduku". Neki zastoj? Iščekujem pretplatu, zaintrigirao si me, kao i uvek :)
ОдговориИзбришиbilo je nekih nagoveštaja iz štamparije o poskupljenju pa smo čekali detalje da formiramo cenu u skladu s tim. pretplata će biti raspisana u četvrtak, 8. oktobra.
ОдговориИзбришиRekao bih da u ovoj ediciji još vrede da se publiku na srpskom i le Fanu koji je i najavljen, i Maken? Maken beše najavljen. Lord Denseni? Nisam ništa čitao njegovo, fino što je pisao kratke priče, po svojoj fantaziji me podseća na Tolkina, koliko sam saznao na Vikipediji.
ОдговориИзбришиPoražava činjenica što je Džejms uživao takav ugled i aktivan društveni život, a smatralo se da gaji simpatiju ka istopolnosti. Ovo je samo lično mišljenje, jer ja uvek najpre pročitam biografiju onoga čime mozak "trujem".
No, da se ne zanosimo ko je kako proćerdao život, nego da čitamo.
Dok silovit topao vetar pokušava da podigne crep sa moje kuće večeras, a mene neće moći jer sam porcije hrane strpao na ovaj slavski dan, želim da napravim komparaciju Džejmsove i Lavkraftove kratke priče iz mog ugla. Većina će reći da ih je briga za moj ugao, rekao bih i ja da sam iz te većine, ali svi mi čitamo da bismo se nečemu divili, upoređivali i naučili nešto, makar to bila i sama fantazija, eto da naučimo da fantaziramo zdravo, a ne sa kilogramima ekspoloziva oko stomaka i pravac pun stadion.
ОдговориИзбришиDžejms je zaista majstor strave, jer ima momente koji podignu adrenalin čitaoca, a da je snajan poznavalac kriptografije, oduševio me je u "Blagu opata Tomasa". Kod njega horor izranja odjednom, iz neke situacije nošene svo vreme trivijalnošću, preko dana se glavni lik šeta obalom, boća s društvom, tačnije igra golf, a onda krene uglavnom nokturni horor koji nam je nekako i najprijatniji, najčešće prizvan nekom relikvijom ili istraživanjem nečega od čega prost narod zazire, što ovo poslednje daje tu akademsku draž njegovim pričama.
Lavkraftova dela od samog početka drže jezu u vazduhu. Često čitam njegovu "Ukletu kuću", koja mi je jedna od omiljenih Lavkraftovih, i baš nju sam ovde poredio sa većinom Džejmsovih, upravo zato što u njoj nema dekadentnih ribolikih populacija koje naseljavaju izolovane primorske gradiće, nema meteora koji je zatrovao okolinu od kojeg polako sav okolni život bude apsorbovan da bi opet ponovo odleteo taj asteroid sa Zemlje, već ova priča je smeštena u realnom svetu (tek na kraju otkriva gigantski lakat ispod kuće) i mogu reći da parira Džejmsovom realnom, svakodnevnom svetu u kome on smešta svoje aveti. Sam taj opis na prvim stranicama ove Lavkraftove priče stvara optimalnu jezu, taj kontinuirani saspens kroz hronologiju života u toj kući, čudnih ponašanja ljudi od strane isparenja iz podruma, kiše koja se sliva smrdljivim ulicama, kuća čiji smrad zaudara na buđu, smišljanje plana da se nepoznatoj sili suprotstavi materijalnim oružjem (plameni bacač) ili elektromagnetnim (Krukova cev).
Da uprostim ono što sam želeo reći - većina Lavkraftovih dela na samom početku čitanja "napuni" čitaočevu pažnju jezom da bi pred kraj imala dodatnu kulminaciju, tzv. "turbo efekat", dok je kod Džejmsovih dela jeza tokom fabule bleda (što ume da bude simpatično), što je nadomešteno pitkim pripovedanjem, začinjeno nekim istraživačkim avanturizmom ili kriptografskom smicalicom, što daje povoda za gutanjem stranica od strane čitaoca, a onda kulminacija usledi naglo, posle toliko iščekivanja, tako da to bude super jezivo.
Ovo je bilo jedno komparativno razmišljanje o dvoma izuzetnih majstora strave gde svako uređuje jezu na svoj način.