Naizgled neuništivi a
svakako neumorni "Darkvud"
je krajem juna najzad izbacio drugi album iz serijala LEGLO STRAVE (odnosno, JEZOVNIK, knjiga 5). Prošle godine je izašao onaj u kome je pregenijalni
umetnik Ričard Korben
adaptirao Lavkraftove priče
i pesme. O njemu sam tada pisao OVDE.
Sada je došla na red
"saradnja" Korbena i Poa –
u mom prevodu. Osim što sam preveo dijaloge u samim stripovima, ovo izdanje
sadrži i potpuno novi prevod priče "Berenisa",
čiji sam autor – ja.
Jeste, po prvi put u životu bio sam u prilici da prevedem
jednu priču giganta, Alfe i Omege horora,
E. A. Poa. Kakav je rezultat – moći ćete da se uverite na samom kraju ovog
albuma.
A šta, tačno, ima u njemu?
Evo sadržaja – na 100 strana velikog
formata, na vrhunskom papiru i u savršenoj štampi koja besprekorno oživljava
Korbenovo crtačko majstorstvo, nalaze se strip-adaptacije sledećih Poovih priča
i pesama.
Haunt of Horror: Poe
"The
Raven"
"The
Sleeper"
"The
Conqueror Worm"
"The
Tell-Tale Heart"
"Spirits
of the Dead"
"Eulalie"
"The
Lake"
"Izrafel"
"The
Happiest Day"
"Berenice"
Iz ovog sadržaja jasno je
svima osim totalnim Po-četnicima da su ovde u pitanju pretežno obrade pesama. Jedine
dve priče ovde obrađene jesu "Izdajničko srce" i
"Berenisa", sve ostalo su pesme. Ali nemojte misliti da je zbog toga
sadržaj ovog albuma naročito poetičan i nježan. O, ne...
Pesme su na neki način
"krive" što je ovo izdanje zakasnilo skoro godinu dana, jer bilo je inače
spremno za štampu još prošle godine, odmah posle Lavkrafta; avaj, zbog problema
sa autorskim pravima na srpske prepeve upotrebljenih pesama (pošto ovo izdanje,
uz stripove, sadrži i sve originalne Poove izvore inspiracije, tj. pesme i
priče) nastao je zastoj.
Na kraju sporne pesme je prepevao Milan Jovanović – i to je obavio vrlo
dobro, da ne kažem odlično; vrlo sam prijatno iznenađen tim aspektom ovog
izdanja.
Što se tiče Korbenovih
adaptacija, one su nešto problematičnije nego u prvom LEGLU STRAVE. Kod
trivijalizacije i palpizacije tamošnjih, pretežno minornih HPL-ovih dela, nisam
imao većih zamerki. Ali, kad se tako nešto radi Poovim vrhunskim pesmama i
pričama, odnosno genijalnim delima najvećeg genija kojeg je horor ikada imao, onda
moram da ispoljim izvesnu rezervu.
Recimo, pesma "The Conqueror Worm" (koja,
inače, govori o čovekovoj smrtnosti i užasu materijalne egzistencije) ovde je
adaptirana u SF-horor o džinovskim vanzemaljskim crvima na postapokaliptičnoj
Zemlji. To nema blage veze s Poovom pesmom, čak i ne govori o istim crvima...
ali, šta da se radi, barem pruža priliku za nešto finih slika s tim divovskim pegavim
čudovištima.
i "The Happiest
Day" (o izgubljenoj mladosti: ugnjetavani geek dođe na proslavu 10
godina mature kako bi upucao one koji su ga mučili i ismevali dok je bio
srednjoškolac). Šta reći? Nisam protiv modernizacije kao takve, ali u ovim
konkretnim "adaptacijama" od Poa nije ostao ni kamen na kamenu.
Čak je i antologijski "Gavran" prilično
trivijalizovan svođenjem na petparačko otkrovenje da je tužni ljubavnik zapravo
kriv za smrt svoje drage Lenore, čiji leš čuva u stanu. Zapravo je, u ovoj
verziji, Korben bio više nego nadahnut Poovom pričom "Crna mačka". Bezveze.
Ali je barem vrhunski crtano. Ako
ne računam klinačko ubacivanje ogromnih sisa čak i tamo gde im mesto baš baš
nije (npr. na kip boginje mudrosti, Atine; ali i uopšte, na Poovo anemično
ženskinje).
Korbenov crtež je glavni
razlog da overite ovo izdanje: s izuzetkom gorepomenute tri epizode (Eulalija, Izrafel i Najsrećniji dan)
ostale se kreću od OK do izuzetnih: moj favorit je "Usnula" – čist, vizuelno bogat, istinski jeziv horor od
početka do kraja!
Strogo gledano, i "Berenisa" je u strip verziji
uprošćena i banalizovana, ali s nešto zanimljivijim rezultatima; iako nema
mnogo veze sa genijalnim Poovim predloškom, barem je solidna epizoda posmatrana
sama za sebe. Uostalom, imate Poov tekst (u mom prevodu) odmah posle stripa, pa
se uverite sami.
A ako vam se učini da je ta priča samo senzacionalistički šokantni
palp pre palpa (zbog tog čuveno groznog kraja), ne brinite – nećete biti ni
prvi ni poslednji robovi te zablude. Ipak, ako ste tako u mogućnosti, bacite
pogled na moju POETIKU HORORA, gde upravo "Berenisu" detaljno
analiziram kao temeljnu za razumevanje ciklusa Poovih priča o "mrtvoj
dragoj", a i šire.
Uprkos mojim zamerkama na pomenute
3-4 adaptacije (od ukupno 10), imajte na umu da je i s tim u ovom albumu
najmanje polovina sačinjena od pažnje vrednih, a mestimično i baš odličnih
stvari, te ga stoga svaki ljubitelj horora svakako mora imati u kolekciji –
više zbog Korbena, manje zbog Poa.
Odnosno, moglo bi se reći i ovako: dođite
zbog Korbena, ostanite zbog Poa! Tj. čitajte ovo zbog Korbenovih moćnih slika,
a Poom se napajajte na izvoru, u nekoj zbirci njegovih priča i pesama.
